PROFILPELAJAR.COM

Đorđi Abadžiev (mak. Đorđi Abadžiev, Dojran, 7. oktobar 1910. - Skoplje, 2. avgust 1963.) je makedonski književnik, istoričar, publicista i scenarista.

Sa porodicom je za vreme Prvog svetskog rata emigrirao u Bugarsku. Srednju školu završio je u Blagoevgradu. Studirao je na Pravnom fakultetu u Sofiji. Za vreme studija je učestvovao u organizovanju makedonske dijaspore u Bugarskoj. U Bugarskoj se počeo baviti novinarstvom. Bio je urednik časopisa „Makedonsko zname“ (1945. - 1947.). Po povratku u Makedoniju, 1948. godine počinje da se bavi književnošću. Napisao je više pripovedaka sa tematikom iz vremena borbe makedonskog naroda za oslobođenje (Ilindenski ustanak i NOB) i roman iz vremena hajdukovanja u Makedoniji "Aramisko gnezdo". Roman "Pustina" je preveden na srpskohrvatski, slovenački, albanski, ruski, češki, bugarski i rusinski jezik. Radio je u Institutu za nacionalnu istoriju (Институт за национална историја) u Skoplju i bio je njegov direktor. Georgi Abadžiev je bio član Društva pisaca Makedonije (Друштво на писателите на Македонија) od 1949. godine. Dobitnik je nagrade za prozu NR Makedonija i „11 Oktomvri“.

Jedna ulica u Skoplju nosi njegovo ime ^{[1]^{[mrtav link]}}

Stvaralaštvo

Georgi Abadžiev je poznat kako istorijski beletrist pošto istorija ima istaknuto mesto u njegovim delima. Motive za svoja dela crpi skoro isključivo iz života i borbe Makedonaca pod turskim ropstvom. Autor je knjiga:

„Trud i luđe“ (1936.)
„Izgrev“ (zbirka pripovedaka, 1950.),
„Epopejata na Nožot“ (zbirka pripovedaka, 1951.),
„Posledna sredba“ (Poslednji susret) (zbirka pripovedaka, 1953.),
„Aramisko gnezdo“ (Hajdučko gnezdo) (roman, 1954.),
„Pustina“ (roman, 1961.),
„Balkanskite vojni vo Makedonija“ (monografija, 1972.).

Izbor njegovih dela u 4 toma je objavljen 1972. godine

Literatura

Mala Enciklopedija Prosveta - Opšta Enciklopedija (A-Lj). Izdavačko preduzeće "Prosveta", Beograd 1959.
Enciklopedija Jugoslavije (A-Biz) - Jugoslavenski leksikografski zavod, Zagreb 1980.