Дабро-Боснийская митрополия
Дабро-Боснийская митрополия (серб. Митрополија дабробосанска ) — территориально-административная и каноническая структура Сербской православной церкви . Центр епархии — город Сараево , однако, фактически, резиденция располагается в его пригороде — районе Соколац .
В состав митрополии входят четыре наместничества — Сараевское, Травничско-Зеничское, Фочанское и Горажданско-Вишеградское. На территории митрополии находятся также Сараевская семинария, Духовная академия в Фоче и три монастыря: Успения Пресвятой Богородицы в Добруне , Святой Троицы в Возуче и Святого великомученика Георгия в Романии.
От основания до турецкого завоевания (1219—1463):
Христофор (XIII век)
Иоанникий (до 1292)
Мефодий (конец XIII)
Николай I (1284—1292)
Иоанн I (XIII век)
Спиридон (между 1286/1292)
Исаия I (1281—1291)
Иоанн II (после 1286)
Иоанн III (после 1286)
Исаия II (конец XIII века)
Гавриил (XIII век)
Иоанн IV (1301—1317)
Николай II (начало XIV века)
Николай III (до 1328 — около 1330)
Марк (около 1532) Печская патриархия (1557—1766)
Варлаам (около 1557)
Симеон (около 1573)
Иосиф (1575)
Гавриил Аврамович (1578—1588)
Петроний (1578—1589)
Авксентий (1589—1601)
Феодор (1601—1619)
Макарий (около 1620)
Исаииа (1627—1635)
Гавриил Предоевич (до 1638)
Исаиа II (1640—1655)
Лонгин (1656—1666)
Христофор (1666—1681)
Афанасий Любоевич (1681—1688)
Виссарион II (1690—1708)
Исайя III (1708—1709)
Моисей Петрович (1709—1713)
Мелетий Умиенович (1713—1740)
Гавриил Михич Михаилович (1741—1752)
Паисий Лазаревич (1752—1759)
Василич Йованович Бркич (1760—1763)
Дионисий (1763?)
Серафим (1753 — после 1790)Константинопольская патриархия
Даниил (около 1769)
Кириил (1776—1779)
Паисий (до 1793—1802)
Каллиник (1808—1816)
Евгений (1808?)
Вениамин (1816—1835)
Амвросий (Папагеоргополос) (9 сентября 1835 — 12 сентября 1840)Игнатий (1841—1851)
Прокопий (1851—1856)
Дионисий (1856—1860)
Игнатий II (24 декабря 1860 — апрель 1868)
Дионисий (Илиевич) (13 апреля 1868 — 5 мая 1872[ 2] Паисий (5 мая 1872 — 28 октября 1873)[ 3]
Анфим (Алексиадис) (22 декабря 1873 — ноябрь 1880)Карловацкая патриархия
Сербская православная церковь
Нилевић, Борис . Српска православна црква у Босни и Херцеговини до обнове Пећке патриjаршиjе 1557. године. — Сараjево : Веселин Маслеша, 1990. — 261 с. — (Библ. Културно наследе). — ISBN 86-21-00427-5 Давидовиħ, Светислав Српска православна црква у Босни и Херцеговини (од 960. до 1930. год.) : монографијя. — [3. изд.]. — Нови Сад : Добрица књига, 1998. — 108 с. — (Библиотека Одглас; Књ. 2).Јанковић, Марија. Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку . — Београд : Историјски институт САНУ, 1985.Јањић, Драгана (2011). "Белешке о Дабарској епископији (Writings on the Dabar's Diocese)" (PDF) . Баштина (31): 133–148. Kraljačić, Tomislav. Kalajev režim u Bosni i Hercegovini (1882—1903) . — Sarajevo : Veselin Masleša, 1987.Popović, Svetlana (2002). "The Serbian Episcopal sees in the thirteenth century" . Старинар (51: 2001): 171–184. Пузовић, Предраг. Сарајевска богословија 1882-2002 . — Србиње : Духовна академија Св. Василија Острошког, 2003.Пузовић, Предраг. Српска православна епархија дабро-босанска: Шематизам . — Србиње : Духовна академија Св. Василија Острошког, 2004.Радосављевић, Недељко В. Грађа за историју Сарајевске (Дабробосанске) митрополије 1836-1878 . — Београд : Историјски институт САНУ, 2007.Радосављевић, Недељко В. Шест портрета православних митрополита 1766-1891 . — Београд : Историјски институт САНУ, 2009.Радосављевић, Недељко В. (2013). "Митрополити бугарског порекла у православним епархијама у Босни и Херцеговини (1766—1880)" (PDF) . Српске студије (4): 39–59. Архивировано из оригинала (PDF) 25 января 2019 . Дата обращения: (Строка «06. 05. 2019» не является верной датой, пожалуйста, укажите дату в формате ГГГГ-ММ-ДД) . Радосављевић, Недељко В. (2013). "Викарни епископи Дабробосанске митрополије (1766—1878)" (PDF) . Историјски часопис . 62 : 161–192. Архивировано из оригинала (PDF) 24 марта 2018 . Дата обращения: 20 июля 2018 . Скарић, Владислав. Српски православни народ и црква у Сарајеву у 17. и 18. вијеку . — Сарајево : Државна штампарија, 1928.Ћирковић, Сима. Историја средњовековне босанске државе . — Београд : Српска књижевна задруга, 1964a.Ћирковић, Сима (1964b). "Сугуби венац: Прилог историји краљевства у Босни" . Зборник Филозофског факултета у Београду . 8 (1): 343–370.Ћирковић, Сима. Срби у средњем веку . — Београд : Идеа, 1995.Ћирковић, Сима. Срби међу европским народима . — Београд : Equilibrium, 2004.Укидање Пећке патријаршије 1766 . — 1938. — Vol. 13. — P. 250-307.Слијепчевић, Ђоко М. Историја Српске православне цркве . — Минхен : Искра, 1962. — Vol. књ. 1.Слијепчевић, Ђоко М. Историја Српске православне цркве . — Минхен : Искра, 1966. — Vol. књ. 2.Слијепчевић, Ђоко М. Историја Српске православне цркве . — Келн : Искра, 1986. — Vol. књ. 3.Sotirović, Vladislav B. (2011). "The Serbian Patriarchate of Peć in the Ottoman Empire: The First Phase (1557-94)" (PDF) . Serbian Studies: Journal of the North American Society for Serbian Studies . 25 (2): 143—169.Стојанчевић, Владимир (2004). "Митрополит Михаило и питање аутономије српске цркве у Турској 1878. године" . Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор . 68–69 (2002–2003): 235–240.Ћирковић, Сима. Историја средњовековне босанске државе . — Београд : Српска књижевна задруга, 1964a.Ћирковић, Сима (1964b). "Сугуби венац: Прилог историји краљевства у Босни" . Зборник Филозофског факултета у Београду . 8 (1): 343–370.
