Andra Gavrilović

Andra Gavrilović
Born
Андра Гавриловић

(1864-07-11)July 11, 1864
Svilajnac, Principality of Serbia
DiedFebruary 24, 1929(1929-02-24) (aged 64)
Belgrade, Kingdom of Yugoslavia
NationalitySerbian, Yugoslavian
Occupation(s)historian, historian of literature, writer and diplomat
Cover of Istorija srpske i hrvatske književnosti (1910) by Andra Gavrilović.

Andra Gavrilović (Serbian: Андра Гавриловић; 11 July 1864, in Svilajnac, Principality of Serbia – 24 February 1929, in Belgrade, Kingdom of Yugoslavia) was a Serbian historian, historian of literature, writer and diplomat.

While Gavrilović started as a poet, he is best known for historical biographies and novels.[1] His historical novels are largely inspired by medieval Serbia. Despotova vlastela, initially published in 1896, is about Lazarević and Branković noble families, set in the era after the Battle of Kosovo and Battle of Ankara.[2] In 1900, he wrote a biography of Saint Sava.[3] In 1901-04, he published Notable Serbs of 19th Century, in three volumes, covering 216 biographies of authors, artists, scientists, philanthropies, politicians, and others.[4]

He also specialized in works of Dositej Obradović.[5]

Gavrilović disagreed with opinion of Jovan Tomić that figure of Djemo the Mountaineer was based on Jegen Osman Pasha. In his polemic work 'Who wasn't Djemo the Mountaineer, correction of someone's literary-historical mistake' (Serbian: Ко није био Ђемо Брђанин, исправка туђе литерарно-историске грешке).[6] he emphasized that Djemo was in fact Albanian nobleman Gjin Muzaki because he assumed that Serbian epic poetry about struggle between Marko Kraljević and Djemo the Mountaneer was based on real struggles between Prince Marko and Muzaka family from Albania.[7]

According to Andra Gavrilović the figure of Vuča General is based on Tanush Dukagjin, a member of Dukagjini noble family from Albania.[8][9]

Wikimedia Commons has media related to Andra Gavrilović.

References

  1. ^ Ristic, Jovana (2019-04-15). "Да ли знате ко је Андра Гавриловић?". Порталибрис књижара (in Serbian). Retrieved 2024-09-01.
  2. ^ "DESPOTOVA VLASTELA – Andra Gavrilović - Vesela knjiga online". Vesela knjiga prodaja online (in Serbian). Retrieved 2024-09-05.
  3. ^ Gavrilović, Andra (1900). Sveti Sava: pregled života i rada (in Serbian). Izd. Knjževen zadužbine D.N. Belje.
  4. ^ Lirija (2023-05-30). "Знаменити Срби XIX века, Андра Гавриловић". Порталибрис књижара (in Serbian). Retrieved 2024-09-01.
  5. ^ "Izraz" (7–8). Hrvatska naklada. 1989: 27. Andra Gavrilović, jedan od vrednih radnika na proučavanju istorije srpske književnosti, zaslužan za bliže poznavanje Dositeja i njegovog doba, uzeo je u odbranu Dositeja {{cite journal}}: Cite journal requires |journal= (help)
  6. ^ "Letopis Matice srpske". Letopis Matice Srpske. 211 (16). 1902.
  7. ^ Karadžić. Belgrade: Štamparija Mate Jovanovnića. 1900. p. 26.
  8. ^ Stanoje Stanojević, Dušan J. Popović (1937). "Sitni prilozi". Glasnik. 10: 213. Спомињемо, по дужности, раније још нагађање А. Гавриловића у чланку Историјска се- ћања у неким нар. песмама о Краље- вићу Марку (Глас СКАк. 1*\Ш1), по коме је: „Вуча џенерал Танусије (Та- нуш), родоначелник Дукађина, којисе зове још и Вуно и Вуко...
  9. ^ Srpska akademija nauka i umetnosti (1900). Glas. 58–60: 134. Идући у мислима тим правцем, сусрећемо се с родоначелником Дукађина, познатим нам већ Тану- сијем, који се зове још и Вуно или Вуко1 и који је у Задрим.ьу био западни сусед Вукашннова Призрена. Овај Латинин Вуко{{cite journal}}: CS1 maint: untitled periodical (link)