Bocignolo

Not to be confused with Binciola.
Coat of arms of the Buzignolo.
Coat of arms of the Buzignolo.

The House of Bocignolo[a] or Bučinić was a Ragusan noble family.

History

It hailed from Chlieuno (Livno),[1] a town in Hum. In the 15th century they were one of the eleven smallest Ragusan houses.[2] It was mentioned as living in the city of Ragusa (Dubrovnik) in 1588.[1] In 1535 a member[who?] was at Vienna in the service of Ferdinand Habsburg, the future emperor.[3]

Prominent members

  • Marini de Bocignolo (1319–63).
  • Gervasio de Bocignolo (fl. 1313).[4]
  • Marino de Bocignolo (fl. 1380).[5]
  • Маrinus de Buzignolo (fl. 1395).[6]
  • Michael de Buzignolo (fl. 1455), rector.[7]
  • Micho de Marinus Bocinolo (fl. 1414–66), politician.[8]
  • Marinus de Micho de Marinus Bocinolo (fl. 1477–90), politician.[8]
  • Michael Bucignoli (fl. 1524).[9]
  • Michael and Paulus Bucignoli (fl. 1537).[10]
  • Giovanni Bucignoli (fl. 1547).[11]
  • Marco Buzignolo (fl. 1590), ambassador at Constantinople.[12]
  • Marinus Petri de Bucignolo
  • Marinus Martoli de Bucignolo
  • Marinus Martcholi de Bucignoli.[13]
  • Hierolamo di Marin di Bucignolo
  • Damianus Geruasii de Bocignolo
  • Damianus de Bozignolo

Annotations

  1. ^
    Also spelt Bucignola,[14] Buzignola,[15] Bocignolo,[16] Bocinolo,[17] and Bozignolo.[18] The name has been Slavicized into Bocinich[3] and Bučinčić.[17]

References

  1. ^ a b Serafino Razzi (1595). La storia di Raugia. Busdraghi. pp. 1–.
  2. ^ Rheubottom 2000, p. 63.
  3. ^ a b Revue des Études Sud-Est Européennes. Éditions de l'Académie de la République populaire roumaine. 1972. p. 330.
  4. ^ Dotto 2008, p. 86.
  5. ^ Dotto 2008, p. 361.
  6. ^ Споменици сръбски од 1395 до 1423--то ест писма писана од Републике Дубровачке краљевима, деспотима, воиводама и кнезовима сръбскием, босанскием и приморскием. Филозофски факултет, Катедра за историју српског народа у средњем веку. 2007. p. xxxv. ISBN 9788686563224.
  7. ^ Zbornik za istoriju, jezik i književnost srpskog naroda. Naučno delo. 1963. p. 117.
  8. ^ a b Rheubottom 2000, p. 177.
  9. ^ Joseph von Hammer-Purgstall (1828). Geschichte des Osmanischen Reiches. Hartleben. pp. 49–.
  10. ^ Rad Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti. Jugoslavenska akademija zanosti i umjetnosti. 1869. pp. 265–.
  11. ^ Ilaria Lasagni (2008). Chiese, conventi e monasteri in Crema e nel suo territorio dall'inizio del dominio veneto alla fondazione della diocesi: repertorio di enti ecclesiastici tra XV e XVI secolo. UNICOPLI. p. 72. ISBN 9788840012575.
  12. ^ D'Atri, Stefano (2010). "Per conservare la città tributtaria et divota" (PDF). Dubrovnik Annals (14): 91. Retrieved 13 March 2020.
  13. ^ Bojana Radojković (1969). Nakit kod Srba od XII do kraja XVIII veka. Muzej primenjene umetnosti. p. 287.
  14. ^ Studi Veneziani. Giardini. 1976. p. 127.
  15. ^ Copioso ristretto degli annali di Ragusa. Trevisan. 1790. pp. 287–.
  16. ^ Dotto 2008.
  17. ^ a b Rheubottom 2000.
  18. ^ Anuška Ferligoj; Anton Kramberger (1996) [1994]. Developments in Data Analysis. Fakulteta za družbene vede. p. 218. ISBN 978-86-80227-55-9.

Sources