PROFILPELAJAR.COM

Шон Конери
Шон Конери
	Шон Конери 1983. године
Лични подаци
Пуно име	Томас Конери
Надимци	Шон
Датум рођења	25. август 1930.
Место рођења	Единбург, Уједињено Краљевство
Датум смрти	31. октобар 2020. (90 год.)
Место смрти	Насау, Бахами
Потпис
	Веза до IMDb-а

Сер Томас Конери (енгл. Sir Thomas Connery; Единбург, Шкотска, Уједињено Краљевство, 25. август 1930 — Насау, 31. октобар 2020), познатији као Шон Конери (енгл. Sean Connery), био је шкотски филмски и позоришни глумац који је јавности најпознатији као први филмски Џејмс Бонд, након што је глумио у седам Бондових филмова између 1962 и 1983.^[1]^[2]^[3] Почевши од улоге у филму Доктор Но, Конери је играо Бонда у шест улога Ион Продакшона, а последњи пут се појавио у Никад не реци никад. Након његовог трећег појављивања у улози Бонда у Голдфингеру (1964), у јуну 1965. часопис Тајм је приметио да се „Џејмс Бонд развио у највећег масовног култног хероја деценије“.^[4]

За своја филмска достигнућа добио је Оскара, две награде БАФТА (укључујући BAFTA Fellowship) и три Златна глобуса, укључујући награду Сесил Б. Демил и награду Хенриета. Године 1987, постао је носилац Ордена уметности и књижевности у Француској, а 1999. је добио награду за животно дело америчког Кенеди центра. Конери је проглашен витезом у Новогодишњим почастима 2000. за заслуге за филм и драму.^[5]

Рани живот

Томас Конери је рођен у Краљевском породилишту у Единбургу, Шкотска, 25. августа 1930. године; добио је име по свом деди по оцу.^[6]^[7] Одрастао у Фаунтанбриџу број 176, блоку који је у међувремену срушен.^[8] Његова мајка, Еуфемија Макбејн „Ефи” Маклин, била је чистачица. Рођена је као ћерка Нила Маклина и Хелен Форбс Рос, а име је добила по мајци свог оца, Еуфемији Макбејн, супрузи Џона Маклина и ћерки Вилијама Маклина из Сиреса у Фајфу.^[9]^[10]^[11] Конеријев отац, Џозеф Конери, био је фабрички радник и возач камиона.^[12]^[13]

Двоје његових прадеда и прабаба по оцу емигрирало је у Шкотску из Вексфорда у Ирској средином 19. века,^[14] а његов прадеда Џејмс Конери је био ирски путник.^[15] Остатак његове породице је био шкотског порекла, а његови прабаба и деда по мајци говорили су шкотски галски и били су из Фајфа и Уига на Скају.^[16]^[17] Његов отац је био римокатолик, а мајка протестанткиња. Конери је имао млађег брата Нила, и у младости су га углавном звали „Томи”.^[18] Иако је био мали растом у основној школи, брзо се развио када је имао око 12 година, достигавши пуну висину од 188 cm са 18 година.^[19] Конери је током својих тинејџерских година био познат као „Биг Там”, и изјавио је да је изгубио невиност са одраслом женом у униформи ATS када му је било 14 година.^[20]^[21] Имао је ирског пријатеља из детињства по имену Шимас;^[15] када су њих двојца били заједно, они који су их познавали звали су Конерија његовим средњим именом Шон, наглашавајући алитерацију два имена.^[15] Од тада је Конери више волео да користи своје средње име.^[15]

Биографија

Конери је играо у укупно седам филмова о Џејмсу Бонду. Поред њих глумио је и у филмовима Несаломиви, Име руже, Лов на Црвени октобар, Индијана Џоунс и последњи крсташки поход и многим другим. Године 2000. Конери је добио титулу витеза.

Женио се два пута — први пут са Дајаном Силентом, са којом има сина Џејсона који је такође глумац, а други са Мишел Рокенбурн са којом је још увек у браку. Шон Конери се повукао са филма у априлу 2011, а виђен је на УС опену 2012. где је давао подршку шкотском тенисеру Ендију Мареју у финалу против српског тенисера Новака Ђоковића. Преминуо је 31. октобра 2020.

Политика

Шон Конери је био члан Шкотске националне странке, која се залаже за независност Шкотске, односно њено издвајање из Уједињеног Краљевства. Осим што је био члан, Конери је странку помагао и кроз јавне наступе, али и финансијски све до 2001. године, када је Парламент Уједињеног Краљевства забранио финансирање политичких странака из иностранства.

Конери се јавно зарекао да ће се вратити у Шкотску оног дана када она буде била независна. Живео је на Бахамима.

Награде

Награђен Оскаром као најбољи споредни глумац у филму Несаломиви, 1987. године.
Награђен Златним глобусом као најбољи споредни глумац у филму Несаломиви, 1988. године.
Награђен Златним глобусом (Награда „Сесил Б. Демил"), 1996. године.
Награђен БАФТА наградом као најбољи главни глумац у филму Име руже, 1986. године

Филмографија

Година	Српски назив	Изворни назив	Улога
Улоге Шона Конерија
1957.		No Road Back	Спајк
1957.		Hell Drivers	Џони
1957.		Time Lock
1957.		Action of the Tiger	Мајк
1958.		Another Time, Another Place	Марк Тревор
1959.		Darby O'Gill and the Little People	Мајкл Мекбрајд
1959.	Тарзанова највећа авантура	Tarzan's Greatest Adventure	О’Бењон
1961.		The Frightened City	Педи Дејмион
1961.		Operation Snafu	Педлар Паско
1962.	Најдужи дан	The Longest Day	Фланеган
1962.	Доктор Но	Dr. No	Џејмс Бонд
1963.	Из Русије с љубављу	From Russia With Love	Џејмс Бонд
1964.		Woman of Straw	Ентони Ричмонд
1964.	Марни	Marnie	Марк Ратланд
1964.	Голдфингер	Goldfinger	Џејмс Бонд
1965.		The Hill	Џо Робертс
1965.	Операција Гром	Thunderball	Џејмс Бонд
1966.		A Fine Madness	Самсон Шајлитоу
1967.	Само двапут се живи	You Only Live Twice	Џејмс Бонд
1968.	Шалако	Shalako	Шалако
1970.		The Molly Maguires	Џек Кехо
1971.	Црвени шатор	The Red Tent	Амундсен (Amundsen)
1971.		The Anderson Tapes	Дјук Андерсон (Duke Anderson)
1971.	Дијаманти су вечни	Diamonds Are Forever	Џејмс Бонд (James Bond)
1973.		The Offence	детектив наредник Џоунсон (Det. Sergeant Johnson)
1974.		Zardoz	Зед (Zed)
1974.		The Terrorists	Нилс Талвик (Nils Tahlvik)
1974.	Убиство у Оријент експресу	Murder on the Orient Express	пуковник Арбатнот
1975.		The Wind and the Lion	Раисули
1975.	Човек који је хтео да буде краљ	The Man Who Would Be King	Данијел Древот (Daniel Dravot)
1976.		Robin and Marian	Робин Худ (Robin Hood)
1976.		The Next Man	Халил Абдул-Мухсен (Khalil Abdul-Muhsen)
1977.	Недостижни мост	A Bridge Too Far	генерал-мајор Роберт Уркарт (Maj. Gen. Robert Urquhart)
1979.		The First Great Train Robbery	Едвард Пирс (Edward Pierce)
1979.	Метеор	Meteor	Бредли (Bradley)
1979.	Куба	Cuba	Роберт Дејпс
1981.	Временски бандити	Time Bandits	краљ Агамемнон (King Agamemnon)
1981.	Свемирски шериф	Outland	О’Нил (O'Neil)
1982.		Five Days One Summer	Даглас (Douglas)
1983.		Sword of the Valiant	Зелени витез (The Green Knight)
1983.	Никад не реци никад	Never Say Never Again	Џејмс Бонд (James Bond)
1986.	Горштак	Highlander	Рамирез (Ramirez)
1986.	Име руже	The Name of the Rose	Вилијам од Баскервила (William of Baskerville)
1987.	Несаломиви	The Untouchables	Џим Малоун (Jim Malone)
1988.	Касарна	The Presidio	Кадвел
1988.		Memories of Me	у улози самог себе
1989.	Индијана Џоунс и последњи крсташки поход	Indiana Jones and the Last Crusade	др Хенри Џоунс
1989.		Family Business	Џеси (Jesse)
1990.	Лов на Црвени октобар	The Hunt for Red October	капетан Марко Рамијус
1990.	Руска кућа	The Russia House	Барли Блер (Barley Blair)
1991.	Робин Худ: Принц лопова	Robin Hood: Prince of Thieves	краљ Ричард Лавље Срце
1991.		Highlander 2: The Quickening	Рамирез
1992.	Врач	Medicine Man	др Роберт Кембел
1993.	Излазеће сунце	Rising Sun	Џон Конор (John Connor)
1994.	Добар човек у Африци	A Good Man in Africa	др Алекс Мареј (Dr. Alex Murray)
1995.		Just Cause	Пол Армстронг (Paul Armstrong)
1995.	Први витез	First Knight	Краљ Артур
1996.	Змајево срце	Dragonheart	Draco
1996.	Стена	The Rock	Џон Патрик Мејсон (John Patrick Mason)
1998.	Осветници	The Avengers	Sir August De Wynter
1998.		Playing By Heart	Пол (Paul)
1999.	Клопка	Entrapment	Роберт „Мак“ Макдугал (Robert "Mac" MacDougal)
2000.		Finding Forrester	Вилијам Форестер (William Forrester)
2003.	Лига изузетних џентлмена	The League of Extraordinary Gentlemen	Алан Квотермејн (Allan Quatermain)
2006.		Sir Billi the Vet	сер Били, ветеринар (Sir Billi the Vet) - глас

Референце

^ Harmetz, Aljean (31. 10. 2020). „Sean Connery, Who Embodied James Bond and More, Dies at 90”. The New York Times. Архивирано из оригинала 31. 10. 2020. г. Приступљено 31. 10. 2020.
^ Shapiro, T. Rees (31. 10. 2020). „Sean Connery, first James Bond of film, dies at 90”. The Washington Post. Приступљено 31. 10. 2020.
^ „Profile: Sean Connery”. BBC News. 12. 3. 2006. Приступљено 19. 3. 2007.
^ Chapman, James (2007). Licence to Thrill A Cultural History of the James Bond Films. Bloomsbury Academic. стр. 92.
^ „Sir Sean's pride at knighthood”. BBC. Приступљено 15. 3. 2019.
^ Pendreigh, Brian (1. 11. 2020). „Obituary: The Sean Connery I knew”. The Scotsman. Приступљено 1. 2. 2021.
^ Connery, Sir Sean. Who's Who. 2015 (online Oxford University Press изд.). A & C Black, an imprint of Bloomsbury Publishing plc. (потребна претплата)
^ „Sir Sean visits site of his childhood Edinburgh home”. BBC. 17. 6. 2010. Приступљено 1. 2. 2021.
^ „Scottish Roots People - Sean Connery”. scottishroots.com. Архивирано из оригинала 09. 07. 2019. г. Приступљено 3. 10. 2021.
^ „Family tree of Euphemia McBain”. Geneanet. Приступљено 3. 10. 2021.
^ „Familyrelatives.com | Case Study 1 - Sean Connery - James Bond”. familyrelatives.com. Архивирано из оригинала 30. 08. 2013. г. Приступљено 3. 10. 2021.
^ „Sean Connery Biography”. Film Reference. Advameg, Inc. Приступљено 29. 9. 2007.
^ „Case Study 1 – Sean Connery – James Bond”. familyrelatives.com. Treequest Limited. Архивирано из оригинала 22. 08. 2012. г. Приступљено 6. 8. 2012.
^ Yule 1992, стр. 1.
^ ^а ^б ^в ^г Harry Brent (18. 8. 2021). „Five things you never knew about Sean Connery's Irish roots”. The Irish Post. Архивирано из оригинала 18. 8. 2021. г.
^ Connery, Sean; Grigor, Murray (2009). Being a Scot. Phoenix Illustrated.
^ „Scottish Genealogy Scottish Ancestry Family Tree Scottish Genealogists”. Архивирано из оригинала 12. 7. 2012. г. Приступљено 5. 3. 2013.
^ Yule 1992, стр. 8.
^ Sellers 1999, стр. 25.
^ Yule 1992, стр. 18.
^ Yule 1992, стр. 21.

Литература

Broccoli, Albert R.; Zec, Donald (1999). When the Snow Melts: The Autobiography of Cubby Broccoli. Trans-Atlantic Publications.
Cohen, Susan; Cohen, Daniel (1985). Hollywood Hunks and Heroes. New York City: Exeter Books. стр. 33. ISBN 978-0-671-07528-6. OCLC 12644589.
Cork, John; Scivally, Bruce (2002). James Bond: The Legacy. London: Boxtree. ISBN 978-0-7522-6498-1.
Sellers, Robert (1999). Sean Connery: A Celebration. Robert Hale. ISBN 978-0-7090-6125-0. Приступљено 14. 7. 2011.
Yule, Andrew (1992). Sean Connery: Neither Shaken Nor Stirred. Little, Brown Book Group. ISBN 978-0-7515-4097-0.