Шабан Полужа је син Реџепа Кастратија. Није имао никакво формално образовање. Активно је подржавао реализацију идеје о стварању Велике Албаније и због тога је био у честим сукобима са законом и присиљен да се за реализацију својих идеја бори из илегале. Током Другог светског рата је био командант одреда балиста који су деловали на територији источног дела Црне Горе, Колашина, Санџака и Новог Пазара. У циљу реализације својих идеја је смишљено доводио у заблуду комунисте наговештавајући сарадњу у борби против сила Осовине иако у стварности никада није имао намеру да прихвати ни комунистичку идеологију ни борбу против Трећег рајха. Његови пријатељи и савременици често цитирају његове речи:
Имам искуства у сарадњи са Србима. Покушао сам да искрено сарађујем са њима, али узалуд. Са њима се никада не може постићи поверење и искрен договор. Због тога треба политичким приступом да достигнемо наш циљ.
Бали Комбетар (алб.Balli Kombëtar - Народни фронт) је била организација основана 1942. године.[2] Ова организација мобилисала је своје чланове на територији Албаније, Косова и Метохије, Црне Горе, Србије, Македоније и Грчке. Њени чланови су се називали балисти.
Политички програм ове организације састојао се у заузимању територија на Балканском полуострву и стварање Велике Албаније од територија Србије, Црне Горе, Македоније и Грчке. Иако су декларативно ове снаге биле антифашистичке тесно су сарађивале са силама Осовине у току окупације Југославије и то посебно у акцијама на Косову и Метохији, Македонији и Грчкој.
Када је објављена капитулација Италије8. септембра1943. године, Бали Комбетар је направио споразум са Немцима и објавио да је Албанија обједињена и независна, оправдавајући да је немачко привремено присуство потребно због борбе против англоамеричко-совјетске коалиције. Овим споразумом балисти су се ставили у службу немачких окупационих снага и прихватили њихове официре као надређене или као инструкторе. У овом смислу, поједини албански историчари, балисте посматрају као квислиншку националистичку власт која је остварила контролу над етничким албанским просторима.
На Косову и Метохији, крајем 1944. и почетком 1945. године, избила је побуна балиста ширих размера који су покушали да заузму градове на Косову и Метохији. На Косову и Метохији је, како је рекао Благоје Нешковић, 8. маја1945. године, у свом реферату на оснивачком конгресу КП Србије, било још 1.200 одметника, и четника и балиста, и око хиљаду дезертера. Пошто су се они кретали у већим групама, у обрачуну са њима коришћене су, углавном, војне јединице.
Јуна месеца, 42. македонска дивизијаЈА предузела је у селу Жеговац код Гњилана, широку акцију чишћења терена од припадника група Ћазима Лугадзије и Исена Трпезе. Свака од тих група имала је по педесетак балиста. Како је на Косову и Метохији током 1946. године било још 55 балистичких група, различите јачине, УДБА је отпочела припреме и за дефинитиван обрачун са њима.
У том тренутку у побуни је учествовало око 20.000 балиста а против њих је било ангажовано више од 40.000 војника ЈНА, односно скоро пет дивизија. У међусобним борбама до 21. фебруара ликвидирано је језгро побуне, односно вође балиста Шабан Полужа и Мехмед Градица. Центар побуне био је у дреничком крају.
