На почетку своје владавине, Матија Корвин је наставио са политиком свога оца Јована Хуњадија у борби против Турака. Они су Угарску сматрали "бедемом хришћанства". Међутим, године ратовања са Турцима показале су Матији да је Турке у том тренутку немогуће истерати са Балканског полуострва. Због тога он мења своју политику и са Турском закључује мир, као и са својим хришћанским суседом Фридрихом III. Своје претензије усмерио је ка Чешкој. Њоме је од 1457. године владао Јиржи Подјебрадски који се покушао окористити грађанским ратом у Угарској који је приморао Ладислава Посмрчета да напусти своју краљевину. Исте године он је инсистирао да се Матија Корвин, који се налазио у изгнанству, ожени његовом ћерком. Матија је у међувремену од Фридриха издејствовао да се у Угарску врати круна Светог Стефана која се 20 година налазила ван краљевине. Он 1468. године напада чешког краља под изговором да би се та земља вратила у католицизам. Јиржи Подјебрадски је био хуситски краљ. Међутим, иако је сам поход на Чешку био релативно успешна (Матија заузима јужне и источне делове Чешке), он не успева да заузме чешку престоницу, Праг. На крају су се и Јиржи и Матеја прогласили за угарске краљеве. Рат на страни Хусита Матији је донео непријатељство његових католичких суседа. Јиржи је у међувремену умро, а Матија је наставио да ратује против његовог наследника Владислава, све док овај 1478. године није потписао споразум у Брну. Њиме је признао освајања угарског краља. Оломуцки мир потврдио је споразум из Брна. Епилог сукоба дошао је 1490. године када је управо Владислав наследио Матију на угарском престолу.
Извори
Tanner, Marcus. The Raven King: Matthias Corvinus, and the Fate of his Library. Yale University Press, 2008.
