Четврти свет

Четврти свет је продужетак модела три света, који се односи на:

  1. Подпопулације социјално искључене из глобалног друштва, као што су људи без контакта са цивилизацијом;
  2. Ловци-сакупљачи, номадски, пастирски и неки народи који се баве пољопривредом који живе изван модерних индустријских норми.[1]
  3. Подпопулације које постоје у земљи Првог света, али са животним стандардом оних из Трећег света.

Термин се не користи уобичајено. „Четврти свет“ је такође коришћен за означавање других делова света у односу на модел три света.

Етимологија

Четврти свет прати класификацију статуса у Првом свету, Другом свету и Трећем свету; међутим, за разлику од претходних категорија, Четврти свет није просторно омеђен и обично се користи за означавања која се не пресликавају на држављанство у одређеној националној држави. Може да означава нације без суверене државе, наглашавајући уочено непризнавање и искључење етнички и верски дефинисаних народа из политичко-економског светског система, као што су групе Првих нација широм Северне, Централне и Јужне Америке. Шпански социолог Мануел Кастелс са школе за комуникације Аненберг Универзитета Јужне Калифорније је увелико користио термин четврти свет.[2][3]

Порекло термина

Термин је 1969. осмислио свештеник Џозеф Врезински када је добротворну организацију коју је основао 1957. са породицама из дивљих насеља града Ноази ле Гран (Француска) у ATD Quart Monde.

Термин је 1970-их рециклирао Мбуто Миландо, први секретар Високе комисије Танзаније, у разговору са Џорџом Мануелом навео: „Када домородачки народи дођу на своје, на основу сопствених култура и традиција, то ће бити Четврти свет.[4][5]

Од објављивања Мануелове књиге The Fourth World: An Indian Reality (1974), термин Четврти свет постао је синоним за нације без државе, сиромашне и маргиналне нације.[6] Од 1979. године, истраживачки центри као што је Центар за светске домородачке студије користе овај термин у дефинисању односа између древних, племенских и неиндустријских нација и модерних индустријализованих националних држава.[7] Са Декларацијом УН о правима аутохтоних народа из 2007. године, комуникација и организовање међу народима Четвртог света убрзани су у облику међународних уговора између абориџинских нација у сврху трговине, путовања и безбедности.[8] У индијском левичарском покрету, идеје др Парамесварана о четвртом свету изазвале су широке дебате, које су на крају довеле до његовог избацивања из Комунистичке партије Индије 2004. године.

Види још

Референце

  1. ^ „International day of the world's indigenous people”. Asian Center for the Progress of Peoples. Архивирано из оригинала 4. 12. 2008. г. 
  2. ^ Castells, Manuel (2000). „32: The Rise of the Fourth World” (PDF). Ур.: Held, David; McGrew, Andy. The Global Transformations Reader: An Introduction to the Globalization Debate. Cambridge: Polity Press. стр. 348—354. ISBN 978-0745631356. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 10. 2022. г. 
  3. ^ Castells, Manuel (29. 1. 2010). „2: The Rise of the Fourth World: Informational Capitalism, Poverty, and Social Exclusion”. Ур.: Castells, Manuel. End of Millennium. 3 (Second изд.). ISBN 9781405196888. doi:10.1002/9781444323436.ch2. 
  4. ^ Hall, Tony (2003). The American Empire and the Fourth World: The bowl with one spoon. McGill-Queen's native and northern series, 34. Montreal; Ithaca: McGill-Queen's University Press. стр. 238. ISBN 0-7735-3006-1. ISBN 9780773530065. 
  5. ^ McFarlane, Peter (1993). Brotherhood to nationhood: George Manuel and the making of the modern Indian movement. Toronto: Between the Lines. стр. 160. ISBN 0-921284-67-5. ISBN 9780921284673. 
  6. ^ Griggs, Richard. „The breakdown of states”. Center for World Indigenous Studies. 
  7. ^ Ryser, Rudolph C. (септембар 1993). „Toward the coexistence of nations and states”. Center for World Indigenous Studies. Архивирано из оригинала 25. 7. 2008. г. Приступљено 1. 2. 2008. 
  8. ^ Cloud, Redwing (10. 8. 2007). „United League of Indigenous Nations formed”. Indian Country Today. 

Додатна литература