PROFILPELAJAR.COM

Црква Светих апостола Петра и Павла
Црква Светих апостола Петра и Павла
	Црква Светих апостола Петра и Павла
Опште информације
Место	Грошница
Општина	Град Крагујевац
Држава	Србија
Време настанка	1857.
Тип културног добра	Споменик културе
Надлежна установа за заштиту	Завод за заштиту споменика културе Крагујевац
	www.kulturnonasledje.com

Црква Светих апостола Петра и Павла у Грошници, насељеном месту на територији града Крагујевца, припада Епархији шумадијској Српске православне цркве. Представља непокретно културно добро као споменик културе, одлуком Владе Републике Србије бр. 633-16771/2002, од 13. децембра 2002. године, Службени гласник РС бр. 88 од 23. децембра 2002. године.^[1]^[2]

Црква посвећена Светим апостолима Петру и Павлу саграђена је 1857. године. Подигнута је у самом центру села за време друге владавине Милоша Обреновића, у време кад је романтичарски дух, у културном и уметничком животу Србије достигао свој зенит.

Базиликалне је основе, са октогоналном куполом изнад централног дела. На западној страни је витки, барокни звоник, а на источном делу је полукружна, олтарска апсида. Засведена је полуобличастим сводом. Фасаде су израђене од камена пешчара, украшене хоризонталним и вертикалним фугама, а испод профилисаног кровног венца низом слепих аркада на конзолама. Лучни прозори и декоративно обрађен портал, складно су укомпоновани у општу слику архитектуре храма.

Ентеријер је доста скромно обрађен, без живописа или било каквог другог украса. Иконостас потиче из 20. века, тачније из 1959. године, а рад је Нестора дуборесца, мајстора охридско-дебарске школе, док је иконе радио Адонис Стергиу 1990. године. У цркви се налазе мермерне спомен плоче са уклесаним именима житеља Грошнице и околних села, погинулим у периоду од 1912. до 1918. године.

Изглед

Црква Светог Петра и Павла у Грошници изграђена је 1857. године на месту храма из 1836. године. Настала је за време друге владавине Милоша Обреновића. Тада је романтичарски дух био изражено присутан у културном и уметничком животу Србије. Јачање веза између Србије и запада довело је до присуства елемената европског барока са елементима класицизма. У време када је настала, црква је представљала укључивање Крагујевца у европске токове и стилове градње.^[3]^[4]

У основи је базилика, са октогоналном куполом изнад централног дела. На западној страни је витки, барокни звоник, а на источном делу је полукружна, олтарска апсида. Засведена је полуобличастим сводом. Фасаде су израђене од камена, пешчара, украшене хоризонталним и вертикалним фугама, а испод профилисаног кровног венца низом слепих аркада на конзолама. Ове аркаде биле су класични српски украси. Лучни прозори и декоративно обрађен портал, складно су укомпоновани у општу слику архитектуре храма.

Унутрашњост цркве је без живописа или било каквог другог украса. Иконостас је рад Нестроа дуборесца и потиче из XX века, тачније из 1959. године. Иконе је радио Адонис Стергиу 1990. године. У припрати и на северном зиду наоса уграђено је 11 мермерних спомен плоча са уклесаним именима житеља Грошнице и околних села, погинулих у ратовима од 1912. до 1918. године.^[2]^[5]^[6]

Заштита

Црква светог Петра и Павла у Грошници, утврђена је за културно добро-споменик културе Одлуком Владе Републике Србије бр. 633-16771/2002, од 13. 12. 2002. године (Сл. Гл. РС бр. 88 од 23. 12. 2002. године).^[2]^[5]

Види још

Референце

^ „Црква Светих апостола Петра и Павла у Грошници”. Завод за заштиту споменика културе Крагујевац. Приступљено 11. 1. 2019.
^ ^а ^б ^в Грковић, Марко (2017). Преглед наслеђа. Завод за заштиту споменика културе Крагујевац. ISBN 978-86-907841-9-6.
^ „Crkve u Kragujevcu”. Kragujevčani (на језику: српски). Архивирано из оригинала 17. 12. 2018. г. Приступљено 17. 12. 2018.
^ „Цркве”. gtokg.org.rs (на језику: српски). Приступљено 17. 12. 2018.
^ ^а ^б „Odluka o utvrđivanju crkve Sv. Petra i Pavla u Grošnici za spomenik kulture”. www.pravno-informacioni-sistem.rs. Приступљено 17. 12. 2018.
^ „Crkva Sv. Petar i Pavle u Grosnici”. www.kulturnonasledje.com. Приступљено 17. 12. 2018.