Црква Сабора Светог Архангела Гаврила у Моравцима
Опште информације
Место	Моравци
Општина	Љиг
Ентитет	Србија
Држава	Србија
Врста споменика	споменик културе
Време настанка	1858. године
Тип културног добра	Непокретно културно добро

Црква Сабора Светог Архангела Гаврила у Моравцима је под заштитом Завода за заштиту споменика културе Ваљево.^[1] С обзиром да представља значајну историјску грађевину, проглашена је непокретним културним добром Републике Србије.^[1]

Црква Сабора Светог Архангела Гаврила у Моравцима се налази са леве стране изнад Ибарског пута, удаљена око два километра од Љига.^[1] Освећена је 26. јула 1858. године, на дан Сабора Светог Архангела Гаврила по којем носи назив.^[1] За изградњу садашњег храма су прилоге од по седам дуката у злату дали сви мушкарци који су живели у селима Моравци, Липље, Дићи, Гукоши, Ивановци, Пољанице, Козељ, Бранчић и Брајковић.^[1] Пројекат цркве је урадио архитекта Теодор Шифт, а пластичне украсе изведене у унутрашњости храма је саградио Теодор Теодоровић Сарајлија.^[1] Црква је једнобродна, монументална грађевина са апсидом у ширини наоса на истоку и припратом са торњем на западу. Поред главног портала на западној страни црква има и портале на северу и југу наоса. Током Првог светског рата су на цркви били оштећени северна страна крова и торањ. У част страдалих у ратовима 1912—1920. на северном, јужном и западном зиду наоса су постављене мермерне плоче на којима су уклесана њихова имена.^[1] Иконостас са двадесет и седам икона је 1943. године темпером на дасци осликао Никодим Бркић.^[1] Садашња црква је подигнута на старом месту на коме је у тринаестом веку постојао храм чији је ктитор био Стефан Урош I.^[1] Манастир Моравци је био запуштен, у њему су се налазиле мошти светитеља које је 1732. године пренео у свој манастир игуман Боговађе.^[1] Моравци су били пусти до 1797. када га је обнавио Хаџи Рувимов ученик Хаџи Ђера.^[1] Светитељске мошти које је донео са поклоничког путовања у Јерусалиму се налазе у проширењу на северном зиду наоса садашње цркве.^[1] На манастирској ћелији је постојао натпис настао 27. септембра 1798. који је сведочио о њеној обнови за коју су били заслужни Хаџи Ђера и Никола Грбовић.^[1] Моравички архимандрит Хаџи Ђера је убијен 1804. године и сахрањен је јужно од моравичке цркве на месту на коме је 2000-те преко старе надгробне плоче постављена нова.^[1] У југозападном делу порте је двоспратна зграда некадашње основне школе која је 1911. била прва народна читаоница и једина сеоска библиотека на подручју садашњег Колубарског управног округа.^[1] Одлуком Министарства просвете Републике Србије 2014. године је враћена цркви.^[1] Од 2017. црква Сабора светог архангела Гаврила у Моравцима је мирска црква.^[1] У ризници цркве се чувају вредни богослужбени предмети: антиминс из 1728. године, антиминс из друге половине деветнаестог века, свитак са текстом Абагара и старе богослужбене књиге на којима се налазе Хаџи Ђерини записи.^[1]

• Љиг
• Завод за заштиту споменика културе Ваљево

• Класицизам код Срба, Каталог грађевинарства, Београд 1967.
• Б. Маринковић, Хаџи Рувим, пре целине, пре смисла, књ. II, Ваљево 1990.
• Д. Давидов, Српска графика у XVIII веку, Нови Сад 1978.
• М. Тимотијевић, Први српски штампани антиминси и њихови узори, Зборник Матице српске за ликовне уметности, 23, Нови Сад 1987.
• З. Ранковић, Фотографи Ваљевског краја, Колубара децембар 2008.
• Н. Радојичић, Српски Абагар, Етнолог 4, Љубљана 1930.
• Ј. Мишковић, Опис рудничког округа, Гласник ученог друштва XLI, Београд 1875.
• Љ. Стојановић, Стари српски натписи и записи, књ. II, Београд 1983.
• P. Gary, Furta sacra, Thefts of Relicws in the Central Middle Ages, Princenton, New Jersy 1990.
• О. Зиројевић, Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1683. године, Београд 1984.
• Ж. Дукић, Хаџи Ђера, Београд 1928.
• Л. Арсенијевић Баталака, Историја, Београд 1898.
• М. Т. Ракић, Качер: Антропогеографска проучавања – Српски етнографски зборник, књ. VI (Насеља српских земаља, књ. III), Београд, 1905.
• В. Караџић, Српска историја нашег времена, Београд 1969.
• М. Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српског народа, Београд 1888.
• М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, Београд 1876.
• М. Ђ. Милићевић, Путничка писма, Београд 1868.
• А. Р. Милошевић, Визуелна култура Србије под аустријском влашћу (1718—1739), Београд 2016, докторска дисертација, рукопис, Филозофски факултет у Београду, Београд 2016.
• Д. Пантелић, Војно–географски описи Србије пред Кочину крајину 1783. и 1784. године, СКА Споменик LXXXII, Други разред бр. 64, Београд 1936.
• Д. Илић, Хаџи Ђера, Београд 1903.
• А. Лома, О среским установама у Ваљевској нахији и ван ње 1791—1819. године, Гласник МИА 12, Ваљево 1978.
• Крагујевачка нахија 1815—1839, Београд 1954.
• М. Т. Ракић, Качер, антропогеографска проучавања, СЕЗб, VI, насеља српских земаља
• Дневник Игњата Васића, проте лозничког, књига 1, Шабац, Либерална штампарија 1889.
• В. Савић, Прота Матија Ненадовић, акта и писма, Горњи Милановац 1984.
• С. Милутиновић Сарајлија, Историја Србије од почетка 1813. до конца 1815. године, Београд 1888.
• Б. Куниберт, Српски устанак и прва влада Милоша Обреновића, 1804—1850, Београд 1901.
• Н. Радосављевић, Православна црква у Београдском пашалуку 1766—1831 (Управа Васељенске патријаршије), Београд 2007.
• А. Ивић, Између Првог и Другог устанка (од септембра 1813. до априла 1815. године), Загреб 1917.
• К. Ненадовић, Живот и дела великог Ђорђа Петровића Карађорђа, у Бечу 1884.
• В. Б. Савић, Прота Матија Ненадовић, акта и писма, Горњи Милановац 1984.
• А. С. Аличић, Турски катастарски пописи неких подручја западне Србије XV и XVI века, књ. III, Чачак 1985.
• Е. Челебија, Путопис, књ. II, Сарајево 1957.
• З. Ранковић, Старе библиотеке у Белановици и Моравцима, Колубара 1998, Ваљево 1998.
• Д. Сарачевић, Хаџи Ђера и манастир Моравци, Моравци 1984.
• Б. Радић, П. Пајкић, Знаменитости Шумадије, Крагујевац 2006.