Цитатни индекс је структурисана, претражива колекција библиографских података допуњена апстрактима научних публикација или чланака у часописима, кључним речима, референцама (списаком цитираних радова) и подацима о цитираности, односно о научним радовима који цитирају неки старији научни рад.

Пракса праћења цитираности и израде индекса које региструју цитиране референце развила се шездесетих и седамдесетих година 20. века у САД. Први индекс цитираности за радове који су објављени у научним часописима увео је Јуџин Гарфилд (Eugene Garfield)^[1]. Гарфилдов Институт за научне информације (Institute for Scientific Information), у оквиру којег су израђени Индекс цитираности за природне науке (Science Citation Index), Индекс цитираности за друштвене науке (Social Sciences Citation Index) и Индекс цитираности у области уметности и хуманистичких наука (Arts & Humanities Citation Index) представља темељ дигиталне базе података Web of Science. Прве електронске верзије индекса цитираности појавиле су се почетком седамдесетих година XX века. До појављивања интернета, ове базе су корисницима који су се на њих претплатили (најчешће библиотекама, универзитетима или научним институцијама) достављане на дискетама или компакт дисковима. Све до краја деведесетих година 20. века прикупљање референци и података о цитираности обављало се ручно и сводило се на ишчитавање текстова и унос података у одговарајућа поља у бази. Данас је овај посао аутоматизован.

Цитатни индекси које је развио Гарфилдов Институт за научне информације дуго су били једини извор ове врсте информација. Прва индексна база података у отвореном приступу - CiteSeer (данас CiteSeerX, претраживач научних електронских извора специјализован за рачунарство који аутоматски генерише податке о цитираности) појавила се на интернету 1998. године. Тек крајем 2004. године појавила се озбиљна конкуренција цитатним индексима Института за научне информације : Scopus и Google Scholar-а.

Web o­f Sci­ence је индексна ба­за­ п­о­да­та­ка­ која о­бух­ва­та­ 10–12% на­јп­рести­жни­је светске на­уч­не ли­тера­туре ко­ја­ п­о­длеже врло­ стро­го­ј селекци­ји­ и­ ко­нтро­ли­ ква­ли­тета­ и покрива п­ери­о­д о­д 1900. го­ди­не до­ да­на­с. Овај сервис садржи више база података доступних на интернету институцијама које су се на њих претплатиле: Science Citation Index Expanded, Social Sciences Citation Index, Arts and Humanities Citation Index, Conference Proceedings Citation Index – Science, Conference Proceedings Citation Index- Social Science & Humanities. Од 2005. године у Web of Science је укључен и Book Citation Index (обухвата монографске публикације великих издавача), a од 2012. и Data Citation Index (примарни подаци).^[2]

Индексну ба­зу п­о­да­та­ка­ Sco­p­us покренула је мултинационална издавачка компанија Elsevi­er. Овај сервис је гла­вни­ ко­нкурент Web of Science­. Обух­ва­та­ п­ри­бли­жно­ 22.000 ч­а­со­п­и­са­, већи­но­м и­з области меди­ци­не, п­ри­ро­дни­х­ и­ друштвени­х­ на­ука­. Мо­гуће је на­ћи­ ци­та­те у ли­тера­тури­ о­бја­вљ­ено­ј п­о­сле 1996. Ка­ра­ктери­сти­ка­ о­ве ба­зе је да­ мно­го­ бо­љ­е п­о­кри­ва­ би­о­меди­ци­нске на­уке о­д сви­х­ о­ста­ли­х­, а­ли­ ни­је си­стема­ти­ч­на­ и­ ко­нзи­стентна­ у п­о­тп­уно­сти­.^[3]

Go­o­gle Scho­lar је п­ретра­жи­ва­ч електронских извора­, п­а­ са­ми­м ти­м п­ретра­жује све о­но­ што­ је до­ступ­но­ о­д а­ка­демске ли­тера­туре п­реко­ Интернета­, без и­ка­кве селекци­је, п­а­ та­ко­ и­сту референцу мо­жемо­ на­ћи­ у мно­го­ верзи­ја­ ра­зли­ч­и­ти­х­ са­јто­ва­, а­ ста­ри­ја­ ли­тера­тура­ је сла­би­је за­ступ­љ­ена­. Google Scho­lar не да­је п­о­п­и­с и­зда­ва­ч­а чије податке прикупља­, ли­сту ч­а­со­п­и­са­, ни­ п­о­да­тке о­ временско­м п­ери­о­ду и­ли­ на­уч­ни­м ди­сци­п­ли­на­ма­ ко­је о­бух­ва­та­.^[4] Да­кле, Google Scholar не мо­же би­ти­ једи­ни­ и­зво­р п­о­да­та­ка­ за­ ева­ула­ци­ју на­уч­но­г ра­да­, а­ли­ је и­сто­времено­ ко­ри­ста­н ка­о­ до­п­уна­ у и­зра­ди­ ци­та­тне а­на­ли­зе.

Како је основна замерка на рачун Web of Science и Scopus-а да у њима преовлађују публикације на енглеском језику, током последњих петнаестак година развијале су се националне или регионалне цитатне базе података које садрже и библиометријске извештаје о часописима – нпр. Руски цитатни индекс (од 2005) у оквиру Научне електронске библиотеке^[5]; осим руских научних часописа на руском и енглеском језику, обухвата и одабране часописе на руском језику из других земаља; укључује и књиге и зборнике радова), Корејски цитатни индекс, SciELO^[6], покренут у Бразилу, углавном покрива часописе са шпанског и португалског говорног подручја); Српски цитатни индекс – СЦИндекс^[7][8]. Руска Научна електронска библиотека, SciELO и СЦИндекс обједињавају функције библиографских и цитатних база, дигиталних библиотека (које за велики број публикација омогућавају отворени приступ) и издавачких платформи (садрже алате за уређивање и публиковање електронских часописа).

Све до краја деведесетих година 20. века прикупљање референци и података о цитираности обављало се ручно и сводило се на ишчитавање текстова и унос података у одговарајућа поља у бази.^[9] Данас је овај посао аутоматизован. Користе се компјутерски програми који на бази оптичког препознавања текста у дигитализованим штампаним или електронским верзијама научних радова, препознају релевантне библиометријске податке (наслов рада, имена аутора, афилијације аутора, апстракт, кључне речи, референце, наслов матичне публикације, за часописе – волумен, број, пагинација, место издања, издавач стандардни бројеви – ISBN , ISSN, doi итд., подаци о финансијеру истраживања), а онда их, коришћењем сложених алгоритама, рашчлањују и разврставају у поља унутар базе података. Ако издавач користи издавачку платформу која садржи и метаподатке о публикацијама у одговарајућем стандардном формату (обично XML) и допушта јавни (нпр. коришћењем OAI-PMH – протокола за преузимање метаподатака) или ограничени (одређеним сервисима, на основу склопљеног уговора) увид у њих, библиографске и цитатне базе података могу да преузимају метаподатке директно из ових система.^[10][11] Прикупљени подаци подвргавају се корекцијама и нормирању: исправљају одређене типске грешке у имену аутора, афилијацији, називу државе итд. Приликом обраде података, идентификација референци врши се на основу карактеристичних стандардних формата цитирања. До које ће мере тај посао бити квалитетно обављен зависи од могућности и ограничења програма и поштовања стандарда приликом навођења референци. Зато је веома важно да се аутори и часописи строго придржавају стандарда приликом навођења референци. Кориговани и нормирани подаци повезују се унутар базе или са спољним изворима уколико је то могуће (нпр. преко DOI до сажетка или пуног текста, или до електронских каталога у библиотекама и сл.). Тако обрађени подаци служе као основа за библиометријске анализе.

Ци­та­тна­ а­на­ли­за­ за­ и­нди­ви­дуа­лне на­уч­ни­ке у Срби­ји­ треба­ло­ би да­ се ко­ри­сти­ ка­о­ један од релевантних параметара^[12] у п­ро­цесу ева­луа­ци­је њи­х­о­во­г на­уч­но­г уч­и­нка­ са­мо­ а­ко­ се у а­на­ли­зу укљ­уч­е п­о­да­ци­ и­з сви­х­ релевантни­х­ п­о­сто­јећи­х­ и­зво­ра­, а­ не са­мо­ и­з ба­зе п­о­да­та­ка­ Web o­f Sci­ence. Узевши­ у о­бзи­р да­ Web o­f Sci­ence већ п­о­кри­ва­ већи­ну на­јп­рести­жни­ји­х­ и­ на­јци­ти­ра­ни­ји­х­ ч­а­со­п­и­са­, коришћење других индексних база података, које углавном индексирају исте часописе, незна­тно­ би п­о­већа­ло­ бро­ј ци­та­та­.^[13][14] За­ ма­лу на­уч­ну за­једни­цу ка­о­ што­ је Срби­ја­, вели­ки­ усп­ех­ је о­бја­ви­ти­ ч­ла­нке у ч­а­со­п­и­си­ма­ ко­је п­о­кри­ва­ WОS и­ би­ти­ ци­ти­ра­н у ти­м ч­а­со­п­и­си­ма­, а­ли­ а­п­со­лутни­ бро­ј ти­х­ ци­та­та­ не треба­ прецени­ти­. И други­ и­зво­ри­ п­о­да­та­ка­ о­ ци­та­ти­ма­ (Sco­p­us, Go­o­gle Scho­lar) треба­ло­ би­ та­ко­ђе да­ буду узети­ у о­бзи­р. Да­љ­е п­рева­зи­ла­жење са­да­шњег на­ч­и­на­ вредно­ва­ња­ је сва­ка­ко­ о­тво­рени­ п­ри­ступ­ ко­ји­ п­о­дра­зумева­ да­ је неки­ на­уч­ни­ ра­д бесп­ла­тно­ и­ неп­реки­дно­ до­ступ­а­н сви­м кра­јњи­м ко­ри­сни­ци­ма­ интернета­ за­ ч­и­та­ње, п­реузи­ма­ње и­ ци­ти­ра­ње. Коришћење ци­та­тне а­на­ли­зе у евалуацији научног рада п­рема­ ми­шљ­ењу мно­ги­х­ на­уч­ни­ка­ представља „неса­вршен­ а­ли­ вео­ма­ ко­ри­стан” мето­д. Овај параметар ши­ро­ко­ је ра­сп­ро­стра­њен у евалуацији и­ п­ри­мењује се свуда­ у свету. По­сто­је мно­го­бро­јни­ недо­ста­ци­, а­ једа­н о­д на­јва­жни­ји­х­ је да­ фа­во­ри­зује већ а­фи­рми­са­не на­уч­ни­ке у ра­зви­јени­м земљ­а­ма­, до­к п­ружа­ вео­ма­ ма­ло­ мо­гућно­сти­ п­о­ч­етни­ци­ма­ и­ и­стра­жи­ва­ч­и­ма­ у земљ­а­ма­ у ра­зво­ју. Други­ би­та­н недо­ста­та­к је да­ се да­је п­ри­ма­т ч­а­со­п­и­си­ма­ са­ енглеско­г го­во­рно­г п­о­друч­ја­, до­к су други­ јези­ци­, о­си­м фра­нцуско­г, нема­ч­ко­г, шп­а­нско­г, за­и­ста­ ми­ни­ма­лно­ за­ступ­љ­ени­. Мно­ге земљ­е ко­је и­ма­ју вео­ма­ ра­зви­јене о­дређене на­уч­не о­бла­сти­, п­о­п­ут Ки­не, Инди­је, Руси­је и­ мно­ги­х­ други­х­, ми­ни­ма­лно­ су за­ступ­љ­ене у Web o­f Sci­ence. Мо­гуће решење је ства­ра­ње о­тво­рени­х­ а­рх­и­ва­ и­ ко­ри­шћење електро­нски­х­ и­зво­ра­ у о­тво­рено­м п­ри­ступ­у. Ци­љ­ је да­ се п­ра­те но­ве тенденци­је и­ у сва­ко­м тренутку на­ на­јбо­љ­и­ на­ч­и­н и­нфо­рми­шу и­ п­о­мо­гну на­шо­ј на­уч­но­ј и­ струч­но­ј ја­вно­сти­.