Цимбопогон (лат.Cymbopogon) је родмонокотиледоне биљке из породице Poaceae.[5] Род узврстава педесет различитих врста које се простиру претежно у Азији, Африци и Аустралији.[6][7][8][9][10] Неке врсте (посебно Cymbopogon citratus) се обично узгајају као кулинарско и лековито биље због свог мириса, који подсећа на мирис лимуна (Citrus limon). Име цимбопогон потиче од грчких речи kymbe (κύμβη, 'чамац') и pogon (πώγων, 'брада') „што значе [да] код већине врста, длакави класови излазе из основе у облику чамца.”[11] Лимунска трава и њено уље се сматрају да поседују терапеутска својства.[10][12][13]
Анатомија
Цимбопогони су зеленасте биљке које не образују секундарно ткиво. Њено лишће може достигнути дужину и до 300 центиметара. Данас се користи као зачин за храну или као главни састојак јела. Захваљујући трговини, успела је да се прошири у деловима света где је клима интер тропикална.[14]
Употребе
C. citratus са Филипина, где је локално познат као танглад
Цимбопогонска траве (Cymbopogon nardus и Cymbopogon winterianus) расту до око 2 m (6,6 ft) и имају магента обојену основу стабљике. Те врсте се користе за продукцију цитронеловог уља, које се користи у сапунима, као репелант инсеката (посебно комараца) у спреју против инсеката и свећама, и у ароматерапији. Главни хемијски састојци цитронелa, гераниол и цитронелол су антисептици, па се стога овај биљни материјал употреба у домаћинствима за дезинфекцију и сапуне. Поред производње уља, цимбошогон трава се користи у кулинарске сврхе, и као зачин.
Источноиндијска лимунска трава (Cymbopogon flexuosus), која се такође назива и Кочинска трава или Малабарска трава, пореклом је од Камбоџе, Вијетнама, Лаоса, Индије, Шри Ланке, Бурме и Тајланда, док је западноиндијска лимунска трава (Cymbopogon citratus) пореклом из поморске југоисточне Азије. Иако се обе могу користити, C. citratus је погоднија за кување.
У Шри Ланци се лимунска трава користи као биљка за кување, поред употребе за есенцијална уља.
У Индији се C. citratus користи и као медицинска биљка и у парфемима. C. citratus се користи у чају за анксиозност у бразилској народној медицини,[15] мада су клиничка испитивања показала да она заправо нема ефекта.[16] Чај је изазвао поновну појаву контактног дерматитиса у једном случају.[17]
У худуу је лимунска трава основни састојак ван ван уља, једног од најпопуларнијих уља које се користи у евокацијама.[18] Лимунска трава се користи тим препаратима или директно у худуу за заштиту од зла, духовно чишћење куће и доношење среће у љубавним аферама.[19]
^Bor, N. L. 1960. Grass. Burma, Ceylon, India & Pakistan i–767. Pergamon Press, Oxford
^ абKhalifah, Ayman M.; Abdalla, Sara A.; Dosoky, Waleed M.; Shehata, Mohamed G.; Khalifah, Mohamed M. (2021-12-01). „Utilization of lemongrass essential oil supplementation on growth performance, meat quality, blood traits and caecum microflora of growing quails”. Annals of Agricultural Sciences (на језику: енглески). 66 (2): 169—175. ISSN0570-1783. doi:10.1016/j.aoas.2021.12.001.
^Blanco MM, Costa CA, Freire AO, Santos JG, Costa M (март 2009). „Neurobehavioral effect of essential oil of Cymbopogon citratus in mice”. Phytomedicine. 16 (2–3): 265—70. PMID17561386. doi:10.1016/j.phymed.2007.04.007.
^Bleasel N, Tate B, Rademaker M (август 2002). „Allergic contact dermatitis following exposure to essential oils”. Australas. J. Dermatol. 43 (3): 211—3. PMID12121401. doi:10.1046/j.1440-0960.2002.00598.x.
^Greer, John Michael (2016). The New Encyclopedia of the Occult (First изд.). Woodbury, MN: Llewellyn Publications. стр. 500. ISBN978-1-56718-336-8.
^Yronwode, Catherine (2002). Hoodoo Herb and Root Magic: A Materia Magica of African-American Conjure. Forestville, California: Lucky Mojo Curio Company. стр. 123. ISBN978-0-9719612-0-3.
Литература
Akhila, Anand (2010). Essential Oil-Bearing Grasses - The genus Cymbopogon. Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN978-0-8493-7857-7.
Soreng, Robert J.; Peterson, Paul M.; Romschenko, Konstantin; Davidse, Gerrit; Zuloaga, Fernando O.; Judziewicz, Emmet J.; Filgueiras, Tarciso S.; Davis, Jerrold I.; Morrone, Osvaldo (2015). „A worldwide phylogenetic classification of the Poaceae (Gramineae)”. Journal of Systematics and Evolution. 53 (2): 117—137. ISSN1674-4918. doi:10.1111/jse.12150.
Soreng, Robert J.; Peterson, Paul M.; Romaschenko, Konstantin; Davidse, Gerrit; Teisher, Jordan K.; Clark, Lynn G.; Barberá, Patricia; Gillespie, Lynn J.; Zuloaga, Fernando O. (2017). „A worldwide phylogenetic classification of the Poaceae (Gramineae) II: An update and a comparison of two 2015 classifications”. Journal of Systematics and Evolution. 55 (4): 259—290. ISSN1674-4918. doi:10.1111/jse.12262.
Morrone, Osvaldo; Aagesen, Lone; Scataglini, Maria A.; Salariato, Diego L.; Denham, Silvia S.; Chemisquy, Maria A.; Sede, Silvana M.; Giussani, Liliana M.; Kellogg, Elizabeth A.; Zuloaga, Fernando O. (2012). „Phylogeny of the Paniceae (Poaceae: Panicoideae): integrating plastid DNA sequences and morphology into a new classification”. Cladistics. 28 (4): 333—356. ISSN0748-3007. doi:10.1111/j.1096-0031.2011.00384.x.
Soreng, Robert J.; Peterson, Paul M.; Romschenko, Konstantin; Davidse, Gerrit; Zuloaga, Fernando O.; Judziewicz, Emmet J.; Filgueiras, Tarciso S.; Davis, Jerrold I.; Morrone, Osvaldo (2015). „A worldwide phylogenetic classification of the Poaceae (Gramineae)”. Journal of Systematics and Evolution. 53 (2): 117—137. ISSN1674-4918. doi:10.1111/jse.12150.
.jpg)
