Цилијарни мишић (лат.musculus ciliaris) је глатки парни мишић главе, који се налази унутар очне јабучице у саставу тзв. цилијарног тела. Сачињавају га две групе влакана: уздужна (лат.fibrae meridionales) и кружна (лат.fibrae circulares). Прва су локализована површински и пружају се у правцу меридијана, док су друга смештена унутра и простиру се у виду прстена.[1][2][3]
Инервација мишића потиче од парасимпатичких влакана окуломоторног живца, која овде доспевају из цилијарног ганглиона преко кратких цилијарних живаца.
Дејство мишића долази до изражаја у току акомодације ока, односно током прилагођавања јачине преламања светлости у зависности од близине посматраног објекта. Када су посматрани предмети ближи, цилијарни мишић се контрахује и тако повећава сагитални пречник очног сочива чиме се повећава његова преломна моћ. У току посматрања удаљених предмета, дешава се обрнут процес. Осим овога, цилијарни мишић утиче и на ширину простора у делу између рожњаче и дужице (иридо-корнеални угао), па олакшава отицање очне водице у тзв. Шлемов канал.
Извори
^Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN86-387-0604-9.
^Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига.