Цвети су покретни хришћански празник којим се обележава Христов улазак у Јерусалим.^[1][2][3][4] Увек пада у недељу, дан након Лазареве суботе, и недељу дана пре Ускрса. Установљен је у Јерусалиму крајем IV века, за успомену на последњи, царски и свечани улазак Исуса Христа у свети град Јерусалим, и на последњу недељу његовог живота.

Обележава се у свим хришћанским земљама, са незнатном разликом у обичајима. Јеванђелисти бележе да је Исус на капијама града дочекан са цвећем и листовима палме, које су му људи бацали пред ноге. Будући да је због хладног климата у многим европским земљама раст палми немогућ, народ на овај дан у цркву носи шимшир, тису, гранчице врбе и маслине. Међу православцима Цвети важе за један од најрадоснијих празника.

Овај догађај се збио тачно недељу дана пре Христовог ускрснућа. Помиње се још у пророчанству Захаријином:

Радуј се много, кћери сионска, подвикуј кћери јерусалимска;
ево, Цар твој иде к теби, праведан је и спасава,
кротак и јаше на магарцу, и на магарету, младету магаричином.
— Зах. 9:9^[5]

Ово је протумачено као да Исус, представљајући се као цар Јудеје, жели да опструише власт римског цара, те је изведен пред суд Синедриона и осуђен на смрт.

Према Јеванђељу, Исус је у град ујахао на магарцу, дочекан масом људи који су му простирали своје одежде пред ноге, пут му посипали цвећем и палминим листовима, и певали у његову славу:

О Господе, помози! О Господе, дај да буде напредак!
Благословен који иде у име Господње!
Благосиљамо вас из дома Господњег.
— Пс. 118 25-26^[6]

Дочекан је попут истинског владара, попут цара.

Симболика магарца је мир, за разлику од коња, који симболише рат. Стога улазак Христов у Јерусалим представља долазак Принца мира, не долазак Краља – ратног завојевача. Бацање хаљина и палмовог лишћа пред нечије ноге, представљало је исказ дубоког поштовања и високе почасти. Сва четири Јеванђеља сведоче да је Исусу била указана ова част. Међутим, док су Матеј, Марко и Лука тврдили да је народ простирао хаљине и зукву, Јован је инсистирао на листовима палме. У јеврејској традицији, палма је једна од четири свете биљке (поред лимуна, мирте и врбе) која се носи на Сукот^[7] („Празник колиба“; петнаести дан месеца Тишри по јеврејском календару):

У први дан узмите воћа с лепих дрвета, и грана палмових
и грана с густих дрвета и врбе с потока, и веселите се
пред Господом Богом својим седам дана.
— 3 Мој. 23:40^[8]

Међутим, палмова гранчица је у грчкој и римској култури симболисала победу и богињу Нику, односну Викторију. Када римски тријумфатор положи оружје, он облачи тогу, цивилну одећу мира, а она је украшена палмовом гранчицом.^[9][10] Иако апостол Павле у својим Посланицама Христов улазак описује као тријумфални, овакво тумачење није могло да постоји све до 13. века.^[11] У старом Египту палмове гране су пратиле покојника на посмртним церемонијама, и симболисале су вечни живот. У средњовековној хришћанској традицији оне су красиле мученике, страдалнике за хришћанство, а представљале су њихову моралну победу, тријумф духа над смрћу.^[12] Палмино лишће се помиње још и у Јовановом Откровењу (Апокалипса):

Потом видех, и гле, народ многи, ког не може нико избројати,
од сваког језика и колена и народа и племена,
стајаше пред престолом и пред Јагњетом,
обучен у хаљине беле, и палме у рукама њиховим.
— Отк. 7:9^[13]

У шеснаестом и седамнаестом веку, у западној Европи су на Цвети спаљиване мале људске фигурине, које су се звале Jack-'o'-Lent. Прављене су од сламе, да би потом биле каменоване или искидане на делове.^[14] Симболика овог обичаја је освета Јуди Искариотском, који је римским војницима проказао Исуса. Неки историчари сматрају да је ово ритуални прогон зиме, и поздрав пролећу.

• Тајна празника: Цвети (ТВ Храм - Званични јутјуб канал)
• Улазак Христов у Јерусалим - Цвети Архивирано на сајту Wayback Machine (11. март 2022)
• Радио-телевизија Републике Српске: Данас Цвијети, 8. 4. 2012. (језик: српски)
• Литургија на Цветну недељу
• Прављење крста од палми
• Цветна недеља, контроверзе
• Улазак Христа у Јерусалем, православне иконе