Царска вода

Царска вода[note 1]

Свеже припремљена царска вода је безбојна, али за неколико секунди постане наранџаста. У овом случају је употребљена да би са посуђа уроњених у њу очистила трагове органских једињења.
Називи
IUPAC назив
хидрохлорид азотне киселине
Други називи
aqua regis, нитрохлороводонична киселина
Идентификација
3Д модел (Jmol)
  • [N+](=O)(O)[O-].Cl
Својства
HNO3+3 HCl
Агрегатно стање црвена, жута, или златна пушећа течност
Густина 1,01–1,21 g/cm3
Тачка топљења −42°C
Тачка кључања 108°C
meša se sa vodom
Напон паре 21 mbar
Опасности
NFPA 704
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Царска вода (лат. aqua regia) је смеша једне запремине концентроване азотне киселине и три запремине концентроване хлороводоничне киселине. То је лако испарљива течност жућкасте боје. Изузетно је каустична.[3][4] Понекад се назива и краљевском водицом.

Име је добила по томе што може да реагује са племенитим (царским/краљевским) металима, првенствено златом и платином који не реагују са другим супстанцама.

Интересантно је да ниједна од компонената индивидуално не реагује са племенитим металом. Међутим, у раствору, азотна киселина, која је јако оксидационо средство, оксидује у малој мери површински слој нпр. злата до Au3+ катјона који затим реагује са хлоридним Cl1- анјоном (из дисосоване хлороводоничне) градећи AuCl41- анјон.

Битно је да је царска вода буде свеже припремљена јер због реакција између концентрованих киселина губи на јачини.

Напомене

  1. ^ Информације у шаблону су тачне, ако је однос запремина азотне киселине и хлороводоничне киселине 1:3.

Извори

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3. 
  4. ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 

Спољашње везе