1718 – Успостављена је Санкт Петербуршка полиција. То је једна од најстаријих полицијских служби у Русији и свету.
1719 – Изложен је Летњи Врт. Летњи врт заузима острво између Фонтанка, Мојике и Лабудовог Канала у Санкт Петербургу, а име дели са суседном Летњом палатом Петра Великог.
1720
Отворен је Ермитажни мост.
Створено је острво Нови Холанд. То је историјско троугласто вештачко острво у Санкт Петербургу, које датира из 18. века.
1721 – Конструисан је Лиговски Канал. То је један од најнапреднијих канала Санкт Петербурга. Дугачак је 23 km. Његова сврха била је набавка воде за фонтане Летњег врта.
1724
Основана је Руска академија наука. Тада је имала назив Санкт Петербуршка академија наука.
Основана је и Санкт Петербуршка ковница новца.
1725
Саграђена је Петерхоф Палата. То је комплекс палата и паркова. Настала је као краљевска палата Петра Великог. Назива се руским Версајом.
Петар Велики је умро.
1727 Изграђена је Кунсткамера. То је први музеј у Русији.
1728 – Главни град државе се пребацује са Санкт Петербурга на Москву.
1731 – Основане су кадетне школе са младићима који су их похађали и припремали да постану официри у Руском царству.
1733 – Изграђена је Катедрала Светог Петра и Павла, која се налази унутар Петропавловске тврђаве. То је први и најстарији оријентир у Санкт Петербургу.
1736 – Велики пожар који је сравнио 2.000 кућа.
1738 – Основана је Ваганова академија руског балета. Академија је позната као Империјална балетна школа све до совјетског времена. Назив је добила по Агрипини Вагановој која је култивисала метод класичног балетског тренинга који се тамо предавао од краја 1920-их.
1740
Саграђена је Петропавловска тврђава, око које је израстао историјски центар града Санкт Петербурга.
Основана је компанија Марински балет. Балет Марински је једна од водећих светских балетских компанија. На међународном нивоу, Балет Марински и даље је познат по некадашњем совјетском називу Балета Кирова.
1744
Освнована је Империјална фабрика порцелана која је била произвођач ручно обојене керамике у Санкт Петербург. Многи још увек називају фабрику познатим ранијим именом, Фабриком порцелана Ломоносов.
Саграђено је Дванаест колега. То је највећа зграда из петринске ере која је остала у Санкт Петербургу.
1748 – Отворено је Смоленски Лутеран гробље. То је једно од највећих и најстаријих неправославних гробља у граду. До почетка 20. века то је било једно од главних гробница за етничке Немце.
1759 – Основана је Паж корпс. То је била војна академија у Империјалној Русији, која је припремала синове племства и виших официра за служење војног рока.
Успостављен је музеј Ермитаж. То је највећи уметнички и културно-историјски музеј у Русији и један од највећих у свету.
Основан је Институт за племените даме. То је био један тип образовне институције и завршна школа у касној империјалној Русији. Израђен је као установа намењена само за жене и само за девојке племенитог порекла.
Основан је Санкт Петербуршки Рударски Универзитет. То је најстарији руски технички универзитет и једна од најстаријих техничких школа у Европи. Основала га је 21. октобра 1773. године, царица Катарина Велика, која је реализовала идеју коју су Петер Велики и Михаил Ломоносов предложили за обуку инжењера за рударску и металску индустрију.
Основано је Волково гробље. То је једно од највећих и најстаријих неправославних гробаља у Санкт Петербургу.
1774 – Катарина Велика је наредила прављење ролер костера у њеној палати Ораниенбаум.
1779 – Отворено је позориште Карл Книпер. То је било место немачке позоришне трупе коју је водио Карл Книпер који је наступао у Санкт Петербургу почетком 1775. године.[3]
1780
Отворена је Катедрала Светог Андора, која је последња барокна катедрала саграђена у Санкт Петербургу.
1782 – Откривен је споменик Бронзани коњаник. То је коњичка статуа Петра Великог на Тргу Сената у Санкт Петербургу.
1783
Формирана је Оркестар Марински театра. Оркестар је једна од најстаријих музичких установа у Русији.
Отворен је Бољшој театар у Санкт Петербургу
1785
Успостављена је Санкт Петербуршка градска Дума. Основан је у оквиру општинске реформе Катарине Велике.
Отворено је Позориште Ермитажа. То је једна од пет грађевина Ермитаже које се налазе на обали палате реке Неве. Позориште Ермитажа било је друго позориште Зимске палате.
Саграђен је Велики Гостини Двор. Није само најстарији трговачки центар у граду, већ и један од првих шопинг центара на свету.
Формирано Слободно друштво љубитеља књижевности, науке и уметности.
Изграђен Михајловски замак, која је бивша краљевска резиденција у историјском центру Санкт Петербурга.
Царинска ливада је преименована у поље Марса. То је велики парк који је добио име по Марсу, римском богу ратова, и смештен је у центру Санкт Петербурга, површине око 9 хектара.
1802 – Формирана Санкт Петербуршка филхармонија.
1804 – Успостављен је Петербуршки педагошки завод.
1805 – Основан руски поморски музеј који је један од најстаријих руских музеја и један од највећих поморских музеја на свету.
1806 – Полицијски мост је обновљен. То је био први мост у граду израђен од ливеног гвожђа.
1807 – Изграђена је палата Константин.
1808 – Изграђена зграда Смољни института. Смољни институт је оригинално настао као манастирски комплекс у Санкт Петербургу, али никада није вршио ту функцију. У манастиру је отворена прва руска висока образовна институција за девојке. Ту су се оне училе како да се понашају као отмене даме у друштву дворјана. Стога су училе стране језике и лепе манире.
1810
Успостављен је Војно-инжењерски технолошки универзитет. Основао га је Александар I Павлович.
Подигнута је Нарва Тријумфална капија како би се обележила руска победа над Наполеоном.
1818
Књижевни часопис "Патриотске ноте" почиње да се издаје.
Изграђен Плави мост, који је широк 97,3 m. Плави мост је најшири мост у Санкт Петербургу и понекад се тврди да је најшири мост на свету.
Основан је Азијски музеј. Био је један од првих музеја азијске уметности у Европи.
1819 – Формиран је Санктпетербуршки државни универзитет. Најстарији је и један од највећих универзитета у целој Русији и спада међу веће и угледније универзитете у целој регији источне и централне Европе.
1822 – Изграђена је палата Јелагин. Служила је као краљевска летња палата за време владавине краља Александра I.
1823 – Адмиралска зграда је обновљена. Објекат Адмиралти је бивши штаб Адмиралитетског колегијума и царске руске морнарице у Санкт Петербургу и садашњи штаб руске морнарице.[5]
1825
Децембар - Међувлада. Руска међувлада 1825. године почела је 1. децембра са смрћу Александра I и трајала је до приступања Николаја I и потискивањем побуне декабриста 26. децембра 1825. године.
Књижевни часопис "Северна пчела" почиње да се издаје. То је био незванични орган Трећег одељења тајне полиције.
Изграђена је Михајловска палата.
1826 – Изграђена зграда позоришта Камено Острво. То је једино преживело дрвено позориште у Санкт Петербургу, а једно од ретких преосталих у Европи.[6] Позориште је светска баштина заштићена од стране УНЕСКОа.[7]
1829 – Изграђена је зграда Генералштаба.
1832 – Основан Зоолошки музеј. То је један од десет највећих музеја историје природе на свету.
1833
Отворен је Обводни канал. Најдужи је канал у Санкт Петербургу, који је у 19. веку био јужна граница града. Дуг је 8 km.
Основан је Театар Михајловски. То је једна од најстаријих оперских и балетских кућа у Русији.
1834 – Откривен је Александровски стуб. је главна тачка на Тргу Палате у Санкт Петербургу. Споменик је подигнут после руске победе у рату са Наполеоновом Француском. Стуб је названа у част руског царства Александра I, који је владао од 1801. до 1825.
1835
Основана је Царска школа правосуђа. Била је једна од две престижне школа за дечаке у Санкт Петербургу.
Изграђена је Катедрала Свете Тројице. Катедрала може да прими до 3.000 посетилаца.
1836
Часопис Савременик почиње да се идаје. Излазио је четири пута годишње у периоду од 1836. до 1843. и након тога, једном месечно. Часопис је објављиао поезију, прозу, критику, историју, етнографију и друго.
Премијера опере Михаила Глинке "Живот за цара"[8] То је "патриотско-херојска трагична опера" у четири чина са епилогом.
1838 – Подигнута је Москвовска Тријумфална капија.
1839
Отворена је Пулковска опсерваторија. То је главна астрономска опсерваторија Руске академије наука. Налази се 19 км јужно од Санкт Петербурга у рејону где је некад било село Пулково.
Изграђена је велика хала Бошљој Зал у Санкт Петербуршкој филхармонији. Бошљој Зал ове зграде је једна од најпознатијих музичких дворана у Русији.
Убијен је Григориј Распућин. Убила га је група племића да би спасла углед монархије. Може се сматрати и за једну од најконтроверзнијих личности 20. века.
Изграђен је мост Палата. Укупна дужина моста је 260,1 m, а ширина је 27,8 m.
Март - формиран је Петроградски савет радничких и војничких заменика. Савет је основан у марту 1917. након фебруарске револуције као представничко тело градских радника и војника, док је град већ имао добро успостављено градско веће, Градску думу у Санкт Петербургу.
Јулски дани - односе се на догађаје који су се одржали у Петрограду у Русији од 3. до 7. јула 1917. године, када су војници, морнари и индустријски радници ангажовани на спонтаним наоружаним демонстрацијама против Руске привремене владе.[19]
Август - "Голос Труда", анархистичке новине почињу са објављивањем.
Основан је Јофе институт. Један је од највећих истраживачких центара у Русији специјализован за физику и технологију.
1920 – Организована је позоришна представа "Олуја Зимске палате". То је био масовни спектакл из 1920. године, заснован на историјским догађајима који су одржани у Петрограду током октобарске револуције 1917. године.
Основана је Санкт-Петербуршко удружење уметника и Санкт-Петербуршка унија композитора.
Изграђен је Бољшој Дом. То је седиште локалних огранака Савезне безбедности Русије и главног одељења Министарства унутрашњих послова у Санкт Петербургу и Лењинградској области.[20]
1938 – Основан је Државни музеј историје Санкт Петербурга.
1941
Почиње Опсада Лењинграда. То је била немачка опсада Лењинграда током Другог светског рата. Немачки план је имао шифровани назив Операција Северна светлост. Опсада је трајала од 8. септембра 1941. године до 18. јануара 1944. године.
"Пут Живота" је почео да ради. Пут живота је била зимска транспортна рута на леденом путу преко замрзнутог језера Ладога, који је обезбедио једини приступ опкољеном граду Лењинграду док је опсег у опсади одржавала група немачке армије Север и Финске одбрамбене снаге.
1949 – Ленинградска афера. То је био низ кривичних предмета које је крајем 1940-их и почетком 1950-их година направио Јосиф Стаљин, како би оптужио више истакнутих политичара и чланова Комунистичке партије Совјетског Савеза о издаји и намерама да створи антисовјетску организацију са седиштем у Лењинграду.[22][23]
1950.– 1990.
1953
Павловски Дистрикт постаје део града.
Основан је Музеј Пушкина.
1954 – Левашово, Парголово и Песоцхни постају део града.
Александр Дмитријевич Беглов постаје градски гувернер, пре њега је била Валентина Матвијенко.
Почиње Петер и Паул Џез Фестивал. Познат је као највећи џез догађај на отвореном у северозападној Русији.
Отвара се Музеј оптичких технологија. Основан је у циљу да младе људе упозна са достигнућима у оптичкој технологији, укључујући и савремени оптички инжењеринг и информациону технологију.
2004
Отвара се Велики Обуховски мост. Укупне је дужине од 2824 m, а широк је 382 m. За разлику од других мостова, Велики Обуховски мост се састоји од два идентична моста изграђена један до другог.
Основан је Центар за савремену уметност Сергеја Курејхина.
2005 – Инцидент са гасом у децембру 2005. године. Гас је 26. децембра 2005. године пуштен у утичницу продавнице ланца снабдевања Максидом. Око 78 људи је добило медицинску помоћ због тровања гасом. Од тога је 66 одведено у болницу, али је убрзо након тога пуштено више од 50.[27]
2008 – Почиње лезбејски и геј међународни филмски фестивал. То је међународни фестивал филма који настоји да истражује питања хомосексуалности, бисексуалности и трансродних (ЛГБТ) особа кроз уметничку кинематографију.
2009 – Отвара се Галерија савремене скулптуре и пластике.
2010
Почиње фестивал Јота Спејс арт. Јота Спејс је непрофитни међународни дигитални фестивал уметности који организује Јота у Санкт Петербургу од 2010. године.
Успостављен Музеј уметности Ерарта.
2011
Георги Сергејевич Полтавченко постаје гувернер града.
Отворена брана у Санкт Петербургу.
Отворена је петња у Санкт Петербургу који је дуг 142 км.
Почиње Међународни правни форум у Санкт Петербургу.
^Military-Historical Museum of Artillery, Engineer and Signal Corps. „History of museum”. St. Petersburg. Архивирано из оригинала 31. 07. 2013. г. Приступљено 28. 7. 2012.
^Michaelides, Chris, ур. (2007). „Chronology of the European Avant Garde, 1900─1937”. Breaking the Rules: The Printed Face of the European Avant Garde 1900-1937. Online Exhibitions. British Library. Архивирано из оригинала 19. 03. 2017. г. Приступљено 27. 04. 2018.
^„Population of capital cities and cities of 100,000 and more inhabitants”. Demographic Yearbook 1965. New York: Statistical Office of the United Nations. 1966. „Leningrad”
^United Nations Department of Economic and Social Affairs, Statistical Office (1987). „Population of capital cities and cities of 100,000 and more inhabitants”. 1985 Demographic Yearbook. New York. стр. 247—289.
Marshall, Joseph (1773), „Petersburg”, Travels through Holland, Flanders, Germany, Denmark, Sweden, Lapland, Russia, the Ukraine & Poland in the years 1768, 1769, & 1770 (2nd изд.), London: Printed for J. Almon
Conrad Malte-Brun (1827), „Petersburg”, Universal Geography, 6, Edinburgh: Adam Black
Conder, Josiah (1830), „St. Petersburgh”, Russia, The Modern Traveller, 17, London: J.Duncan
Brewster, David, ур. (1832). „St. Petersburg”. Edinburgh Encyclopædia. 15. Philadelphia: Joseph and Edward Parker.
Francis Coghlan (1834). Guide to St. Petersburgh and Moscow. London.
Thomson, John (1845), „St. Petersburg”, New Universal Gazetteer and Geographical Dictionary, London: H.G. Bohn
„St. Petersburg”. Hand-book for Travellers in Russia, Poland, and Finland (2nd изд.). London: John Murray. 1868.
McCulloch, John Ramsay (1880), „Petersburg”, Ур.: Hugh G. Reid, A Dictionary, Practical, Theoretical and Historical of Commerce and Commercial Navigation, London: Longmans, Green, and Co.
Maturin Murray Ballou (1887), „(St. Petersburg)”, Due North; or, Glimpses of Scandinavia and Russia, Boston: Ticknor and Company
Објављено у 20. веку
Annette M.B. Meakin (1906). „St. Petersburg”. Russia, Travels and Studies. London: Hurst and Blackett. OCLC3664651.
Francis Whiting Halsey, ур. (1914). „St. Petersburg”. Russia, Scandinavia, and the Southeast. Seeing Europe with Famous Authors. 10. Funk & Wagnalls Company — преко Hathi Trust.
Harold Whitmore Williams (1915), „In the Chief City”, Russia of the Russians, New York: C. Scribner's Sons
Olga Gritsai and Herman van der Wusten (2000). „Moscow and St. Petersburg, a sequence of capitals, a tale of two cities”. GeoJournal. 51. JSTOR41147495.
Објављено у 21. веку
Julie A. Buckler. Mapping St. Petersburg: Imperial Text and Cityshape. 2005
George E. Munro. The Most Intentional City: St. Petersburg in the Reign of Catherine the Great. Madison: Farleigh Dickinson University Press, 2008