PROFILPELAJAR.COM

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Народноослободилачку борбу народа Југославије, који су се десили током децембар месеца 1941. године:

← новембар · Хронологија Народноослободилачке борбе у 1941. години · јануар '42. →

1. децембар

Црногорски НОП одред за операције у Санџаку, после десетодневног марша, извршио напад на Пљевља, где се налазио јак гарнизон италијанске дивизије „Пустерија“. Одред је, у оштрим борбама, успео да заузме знатан део града, али је био присиљен да се у зору (2. децембра) повуче уз велике губитке. Непријатељ је имао 74 мртва и око 170 рањених војника, док су партизанске снаге имале 232 мртва и 270 рањених бораца. Међу погинулима су били: командант Језерско-шаранског батаљона Душан Обрадовић (1913—1941), заменик политичког комесара Језерско-шаранског батаљона Вук Кнежевић (1908—1941), заменик политичког комесара Никшићког батаљона „Пеко Павловић“ Лазар Радојевић (1916—1941) и борац-бомбаш Ловћенског батаљона Петар Јовићевић (1913—1941), народни хероји.

2. децембар

Италијанске снаге из Карловца отпочеле дотада највећи напад на ослобођену територију Кордуна. Партизанске јединице су се повлачиле до села Грабовца, где су сутрадан успеле да зауставе италијанске јединице и потисну их према Карловцу и Војнићу. За време тог напада непријатељ је палио села, нарочито на путу од Војнића ка ослобођеној територији.

3. децембар

Двадесет домобранских и пет усташких батаљона, из долине река Босне и Спрече отпочели Озренску операцију с циљем да униште Озренски НОП одред (јачине 4 партизанска батаљона) и обезбеде комуникације у долини Босне. Одред је у десетодневним непрекидним борбама сломио непријатељске нападе и одбранио слободну територију.

5. децембар

Топлички и Расински партизански одред извршили напад на Блаце, које су држали четници Косте Пећанца. У брзом нападу Блаце је заузето, а непријатељу нанети губици од 40 мртвих, 20 рањених и 60 заробљених. У току борбе, једна група четника се затворила у двоспратној згради Домаћичке школе и одатле је пружала отпор. Приликом заузимања места ослобођена је група партизана која је била заробљена 29. новембра у близини села Здравиње, код Прокупља. У групи заробљених партизана је био и шпански добровољац Радивој Увалић. Била је заплењена и већа количина наоружања, муниције и друге војне опреме. У овој акцији партизани су имали четири погинула борца, међу којима је био и заменик командира Јастребачке чете Светислав Мирковић Ненад (1917—1941), студент медицине.^[1]^[2]
У трочасовној борби на Мраковици, на планини Козари, делови Другог крајишког НОП одреда готово потпуно уништили Други батаљон домобранског 11. пешадијског пука. Заробљено 92, а убијено 78 домобрана. У борби је погинуло пет партизана, међу којима и члан ОК КПЈ за Козару Драгоје Миљатовић Шварц (1918—1941), народни херој.
Девет четничких одреда (Златарски, Рогатички, Вишеградски, Чајнички, Калиновички, Први херцеговачки (Фочански), Први, Други, и Трећи ударни, по споразуму са италијанским окупаторским властима, које су их наоружале са око 3.000 пушака, преузели срезове Фочу и Чајниче, а затим извршили масован покољ муслиманског становништва (заклали преко 5.000 људи, жена и деце), спалили неколико стотина кућа и опљачкали већину насеља.

7. децембар

У селу Дренови, код Нове Вароши, одржан састанак Политбироа ЦК КПЈ на коме је одлучено да се приступи формирању пролетерских бригада, као виших форми у организационом развоју оружаних снага.
Члан ЦК КПЈ, Моша Пијаде, обавестио врховног команданта НОП одреда Југославије Јосипа Броза Тита о уређењу болнице на Жабљаку и о тешкоћама око смештаја и збрињавања великог броја рањеника и болесника после неуспелог напада на Пљевља.
У Дубровнику представници четничке Команде оперативних јединица за источну Босну и Херцеговину и Штаба италијанског 6. армијског корпуса потписали прелиминарни споразум о сарадњи у борби против НОП-а.

9. децембар

У Љубљани италијанска полиција убила политичког комесара Белокрајинске партизанске чете Јожу Михелчича (1904—1941), народног хероја.

11. децембар

У Чачку немачке окупационе власти обесиле секретара Окружног комитета КПЈ за Чачак и политичког комесара Чачанског НОП одреда Ратка Митровића (1913—1941), народног хероја.

12. децембар

У Марибору, у борби против немачке полиције, погинуо секретар Покрајинског комитета КП Словеније за Штрајерску Радо Иршич (1910—1941), народни херој.^[3]

13. децембар

Код села Кренте, близу Књажевца, око 80 немачких војника и 300 четника Косте Пећанца напали Књажевачко-бољевачки НОП одред. У борби погинуло 10 партизана међу којима и Миленко Хаџић (1902—1941), народни херој, а остатак се по групама пробијао.

14. децембар

У селу Бели Камен, на Пасјачи одржана Друга партијска конференција Топличког партизанског одреда. Конференцији су присуствовали секретар партијске организације у Топлици Радош Јовановић Сеља и секретар Окружног комитета КПЈ за Ниш Сретен Младеновић Мика, који је и водио Конференцију. Дискутовано је о дотадашњем и будућем раду, али и извршена критика руководства Косаничке партизанске чете због неактивности, па је Ратко Павловић Ћићко повучен са дужности командира чете и враћен у Штаб Одреда. Одмах након ове Конференције, одржана је Конференција организационо-политичких радника који су деловали на терену.^[1]

15. децембар

У Опчинама, код Трста, италијанска фашистичка полиција стрељала главног уредника илегалног листа Јулијске крајине „Истра“ Јосипа Томажича Пина (1915—1941), народног хероја.

16. децембар

На предлог владе, мађарски парламент донео одлуку о припајању окупиране територије Међумурја, Бачке и Барање Краљевини Мађарској.

17. децембар

На стратишту у Јајинцима, код Београда стрељана већа група комуниста заточеника логора на Бањици. Међу стрељанима су били Вукица Митровић (1912—1941) и Милош Матијевић (1902—1941), народни хероји и руководиоци Месног комитета КПЈ за Београд, као и истакнути београдски комунисти — Божидар Стаменковић (1921–1941), Марија Рачки (1922—1941) Јелица Миловановић (1922—1941), др Светислава Маринковић (1900—1941) и др.

20. децембар

Обавештени о земуници у селу Доброј Води, код Врања, где су се склонили борци Врањског НОП одреда, бугарски војници су их опколили и после жестоке борбе већим делом уништили. У борби је, поред осталих, погинуо организатор устанка у врањском крају Сима Погачаревић (1908—1941), народни херој.

21. децембар

У Рудом, одлуком ЦК КПЈ и наредбом Врховног штаба НОП одреда Југославије, формирана Прва пролетерска ударна бригада, у чији састав су ушли: по један партизански батаљон Крагујевачког, Краљевачког и Првог шумадијског НОП одреда, Београдски батаљон Посавског НОП одреда, Први црногорски (ловћенски) и Други црногорски батаљон. Команду над бригадом је привремено имао Врховни штаб, а за политичког комесара је именован Филип Кљајић Фића.

22. децембар

У селу Гаочићима, код Рудог, делови Прве пролетерске ударне бригаде уништиле ојачану чету италијанске дивизије „Пустерија“. Заробљена су 124 италијанска војника, а заплењено: 5 минобацача, 3 митраљеза, 9 пушкомитраљеза и опрема за преко 200 војника. Ово је била прва борба бригаде, и она се после рата славила као Дан Југословенске народне армије.
У каменолому Томишељ, код Љубљане, стрељано 6 бораца Кримског партизанског батаљона, међу којима и Љубомир Љубо Шерцер (1915—1941), народни херој.

23. децембар

У Загребу, у Кљајићевој улици, у борби против усташа приликом хапшења погинуо члан КПХ и један од организатора ударних група Јанко Гредељ (1916—1941), народни херој.

24. децембар

У Панчеву, у борби против Гестапоа, погинуо члан Бироа ПК КПЈ за Војводину и секретар ОК КПЈ за Јужни Банат Стеван Јовановић Стевица (1916—1941), народни херој.

25. децембар

У Рогатици Врховни командант НОП одреда Југославије Јосип Броз Тито одржао састанак са Едвардом Кардељом, Александром Ранковићем, Мошом Пијаде, Ивом Лолом Рибаром, Светозаром Вукмановићем, Родољубом Чолаковићем и Славишом Вајнером Чичом, на коме је размотрена ситуација у источној Босни и конкретизован план за даља дејства.

27. децембар

У Марибору немачка полиција стрељала 40 талаца, међу којима и илегалног партијског радника на терену Марибора и Горње Радгоне Јожефа Керенчича (1913—1941), народног хероја и његовог млађег брата Алојза.

29. децембар

Врховни штаб НОП одреда обавестио Коминтерну о немачкој офанзиви у Србији, губитку слободне територије, борбама против четника, формирању Прве пролетерске ударне бригаде и тражио материјалну помоћ од Совјетског Савеза.

30. децембар

Главни штаб НОП одреда за БиХ упутио у Подгрмеч др Младена Стојановића, у циљу помоћи на консолидацији Првог крајишког партизанског одреда.

Референце

^ ^а ^б Хронологија ослободилачке борбе 1964, стр. 180–183.
^ Мрдаковић 1998, стр. 93–96.
^ Народни хероји Југославије 2 1982, стр. 299.

Литература

Хронологија ослободилачке борбе народа Југославије 1941—1945. Београд: Војно-историјски институт. 1964. ISBN.
Жене Србије у НОБ. Београд: Просвета/Нолит. 1975. ISBN.
Хронологија револуционарне делатности Јосипа Броза Тита. Београд: „Експорт прес“. 1978. ISBN.
Хронологија Радничког покрета и СКЈ 1919—1979 том II. Београд: „Институт за савремену историју“. 1980. ISBN.
Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941—1945 том I. Београд: „Народна књига”. 1980. ISBN.
Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941—1945 том II. Београд: „Народна књига”. 1980. ISBN.
Народни хероји Југославије том I. Београд: „Народна књига”. 1982. ISBN.
Народни хероји Југославије том II. Београд: „Народна књига”. 1982. ISBN.
Мрдаковић, Радомир (1998). Ратко Павловић Ћићко. Београд: „Клуб НТ”.