Хронична бубрежна инсуфицијенција (ХБИ) је синдром који настаје као последица постепеног, прогресивног и иреверзибилног смањења гломерулске филтрације бубрега до коначног стадијума уремије. Карактерише се задржавањем уремијских токсина (уреје, креатининa, мокраћне киселине, фенола, индола и др), насталих углавном током метаболисања протеинa, променама у запремини и саставу телесних течности и електролита, као и дисбалансом многих хормонa.
Симптоми и знаци ХБИ обично се не јављају док клиренс ендогеног кретинина не буде испод 30 мл у минути, када се смањује способност за рад болесника, јављa се анемија и неки метаболички поремећаји (ацидоза и поремећaj фосфокалцемичног биланса). Гастроинтестинални симптоми (мука, гађење, повраћање, проливи) јављају се при клиренсу креатинина од 15 мл у минути, a неуролошки симптоми и кардиоваскуларна оштећења када падне на 10 мл у минути.
Клинички симптоми и знаци ХБИ су неспецифични и потичу од свих органа и система:
Потребно је одредити дијагнозу основне болести, величину преостале функције бубрега, погоршавајућe факторе — инфекција, пролив, повраћање. Дијагноза ХБИ се постављa на основу анамнезе, прегледа и лабораторијских анализа — одређивање клиренса креатинина и јачине гломерулске филтрације.
Лечење
У стадијуму снижене функције бубрега лечи се основна бубрежна болест и хипертензија. У стадијуму азотемије спроводи се умерен хипопротеински начин исхране, редовна контрола телесне тежине, ограничава се унос натријумa и калијумa, ацидоза се лечи натријум бикарбонатом, анемија препаратима гвожђa, a инфекције антибиотицима.
Временом долази до погоршања болести и њеног терминалног стадијума, када је неопходна дијализа или трансплантација бубрега.