Хрватски вуковци били су скупина хрватских лингвиста, а која је била активна на крају 19. и почетком 20. вијека. Њихов рад се заснива на стандардизацији хрватског језика. Предводио их је Томислав Маретић, а најистакнутији чланови су били Фрањо Ивековић, Иван Броз, Перо Будмани, Армин Павић, Ватрослав Рожић и други.

За вријеме дјеловања Вуковаца, питање дијалекталне основе за књижевни језик још увијек није било ријешено. Вуковци су подржавали новошкотавски ијекавски дијалекат (источнохерцеговачки дијалекат), који је записао Вук Стефановић Караџић, а описао Ђуро Даничић. Они су заговарали фонолошки правопис. Кроз своје положаје у Југословенској академији знаности и умјетности и Свеучилишту у Загребу, вршили су утицај на стандардизацију језика.^[1]

Објавили су три фундаментална дјела:

• Хрватски правопис, Иван Броз 1892.
• Граматика и стилистика хрватскога или српскога језика, Томислав Маретић 1899.
• Рјечник хрватског језика, Фрањо Ивековић и Иван Броз 1901.

Првенствено због политичких разлога, као и због професионалне компетенције, крајем 19. вијека биле су доминантне стандардолошке и правописне конвенције које су увели и заговарали Вуковци и обликовале су ток језичке стандардизације у Хрватској у првој половини 20. вијека. У својим нормативним радовима (Брозов правопис, Маретићева граматика и Броз-Ивековићев рјечник) допринијели су коначном формирању стандардног хрватског на основи новоштокавског дијалекта.^[2]

• Ријечка филолошка школа
• Задарска филолошка школа
• Загребачка филолошка школа

• Bičanić, Ante (2013). Pregled povijesti, gramatike i pravopisa hrvatskoga jezika (на језику: енглески). Croatica. ISBN 978-953-55540-6-6. Приступљено 11. 5. 2020. 
• Pranjković, Ivo (13. 12. 2002). „HRVATSKI VUKOVCI U STOLJEĆIMA HRVATSKE KNJIŽEVNOSTI (Franjo Iveković, Ivan Broz, Tomo Maretić, Vatroslav Rožić, Milan Rešetar, Antun Radić, Nikola Andrić, Dragutin Boranić: Jezikoslovne rasprave i članci, prir. Marko Samardžija)”. Rasprave: Časopis Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje (на језику: хрватски). 28 (1): 403—408. ISSN 1331-6745. Приступљено 11. 5. 2020. 
• Alerić, Marko (2007). Koncepcija hrvatskoga standardnog jezika hrvatskih vukovaca (на језику: хрватски). Filozofski fakultet, Sveučilište u Zagrebu. 
• Kuna, Branko (13. 12. 2002). „Samardžija, Marko (2002). Nekoć i nedavno. Odabrane teme iz leksikologije i novije povijesti hrvatskoga standardnoga jezika. Rijeka: Izdavački centar.”. Jezikoslovlje (на језику: хрватски). 3 (1-2): 253—257. ISSN 1331-7202. Приступљено 11. 5. 2020.