Хејли Вилијамс

Хејли Вилијамс
Хејли Вилијамс на наступу у Лондону
Лични подаци
Име по рођењуХејли Никол Вилијамс
Датум рођења(1988-12-27)27. децембар 1988. (35 год.)
Место рођењаМеридијан, Мисисипи, Сједињене Америчке Државе
Занимањепевачица, текстописац, музичар, пословођа
Музички рад
Активни период2003—данас
Жанралтернативни рок[1], поп панк[2][3], поп рок[4], павер поп[5], емо поп[6], емо[7]
Инструментвокал, клавијатуре
Издавачка кућаФјулд бај Рамен
Остало
Повезани чланциПарамор
Веб-сајтparamore.net

Хејли Никол Вилијамс (енгл. Hayley Nichole Williams[8][9]; Меридијан, 27. децембра 1988.[10]) је америчка певачица, текстописац, вокалиста[11], пословођа и клавијатуриста[12] америчког рок бенда Парамор.

Рођена и одрасла у Мисисипију, Вилијамс се преселила у Тенеси када је имала 15 година, након развода њених родитеља. 2004. године је формирала групу Парамор са Џошом Фаром, Заком Фаром и Џереми Дејвисом. Група је тренутно сачињена од Хејли Вилијамс, Зака Фаро и Тејлора Јорка. Група је издала пет албума: All We Know Is Falling (2005), Riot! (2007), Brand New Eyes (2009), Paramore (2013), and After Laughter (2017).

22. јануара 2020. године, Вилијамсова је избацила свој први соло сингл "Simmer", и истог дана најавила свој први соло албум, Petals for Armor, који је изашао 8. маја 2020. године. Пре изласка албума, поставила је две мање EP-a, Petals for Armor I и Petals for Armor II, што су биле две трећине њеног албума. Њен други соло албум, Flowers for Vases / Descansos, изашао је мање од годину дана касније, 5. фебруара 2021. године.

Вилијамс је снимила песму Teenagers за филм Jennifer's Body (2009) и одрадила многобројне песме уз сарадњу са другим музичарима као што су October Fall, The Chariot, Set Your Goals, и New Found Glory. 2010. године је изашао сингл "Airplanes" од стране B.o.B.-a на коме је Вилијамс наступала. Ова сарадња довела ју је до Греми номинације.

2015. године, Вилијамс је покренула своју онлајн серијал о лепоти и музици Kiss-Off на Popular TV. 2016. године је покренула своју фирму производње фарбе за косу Good Dye Young.

Детињство и младост

Хејли Никол Вилијамс[9][13] је рођена у Меридијану, Мисисипију, 27. децембра 1988. године, у породици Џоји и Кристи Вилијамс.[6] Има две мађе полу сестре[14][15]. Као резултат развода њених родитеља, Хејли се преселила у Френклин, Тенеси[16][17] где је упознала своје будуће чланове бенда Џоша Фаро и Зака Фаро у својој новој школи.[11][18] Непосредно након доласка, она је почела да узима вокалне часове од Брета Манинга.[19] Док је још увек била у школи, она је покушала да започне локални енгл. funk cover банд који се звао Фабрика, где је упознала Џеремија Дејвиса.[18][20]

Каријера

Вилијамсову су 2003. године, открили менаџери Дејв Стајнбринк и Ричард Вилијамс, који су са 14-годишњом девојком потписали двогодишњи продукцијски уговор[21][22]. У то време, писала је поп песме заједно са другим текстописцима из Нешвилу[22] . Она је била упозната са ловцом на таленте Атлантик Рекордса Том Стормс преко адвоката Ричарда Вилијамса Џим Зумвалта и Кент Маркуса, тада је потписала уговор са Џејсон Фломом[23]. Првобитно, уговор је требало да буде о соло поп уметнику, али Вилијамс је била против тога, говорећи да је хтела да буде део бенда и свира поп панк музику.[7][23][24]

Вилијамсова на Варпд тур-у 2007. године

Атлантик је одлучио да испуни њене жеље и она је онда оформорила Парамор заједно са Џошом Фаром, Заком Фаром и Џереми Дејвисом.[22] Њихову музику је у почекту требало да објављује Атлантик рекордса, али је маркетиншки одеок издавачке куће одлучио да би била боља слика за бенд када их не би покривала нека велика издавачка кућа. Инсистирали су да њихову музику изда "кул" издавачка кућа, Фјулд бај Рамен.[22] Према изјави Вилијамсове, име "Парамор" настао је од девојачког презимена мајке једног он њихових првих басиста.[25] Након што је група открила значење речи paramour (срп. тајна љубав), одлучили су да узму име, али другачије написано као Paramore.[23][26] Бендов прво албум, All We Know Is Falling, је био издат 2005. године када је Хејли имала само 16 година. Парамор је од тада исдао још четири албума, Riot! (2007), Brand New Eyes (2009), Paramore (2013) и After Laughter (2017). Јуна 2009. године, у бенд је ушао Тејлор Јорк (гитариста) као званични члан, и ако је већ свирао као члан бенда само током њихових турнеја од 2007. године. Децембра 2010. године, два од оригинална члана Парамора (Џош и Зак Фаро) су напустили бенд. Вести о томе је објавила Вилијамсова он Параморовом званичном сајту, након чега је Џош касније окачио контроверзну објаву на блогу која је потвдила њихов одлазак.[27][28]

Вилијемсова наступа 2010. године

2006. године, Парамор је први пут отишао на турнеју изван Сједињених Америчких Држава, што је укључивало њихов први вођени концерт и као подршка пост-хардкор рок бенду The Blackout на Give It A Name фестивалу у Европи.[29] Наредне године, она је заједно са остатком Парамора наступала у споту "Kiss Me" од стране групе New Found Glory.[30] На Kerrang!-овом гласању читаоца 2007. године, рангирала се као друга на на категорији за најсексипилнију жену, одмах након Ејми Ли из групе Еванесенс,[31] начон чега је годину дана касније и освојила титулу најсексипилније жене на гласању 2008. године,[32] и поново 2009, 2010, 2011. и 2012. године. Појавила се као један од могућих играча у видео игри Guitar Hero World Tour који може да се окључа завршетком "Misery Business" у кампањи за вокалисте.[33][34][35]

Вилијамсова наступа као члан Парамора на Моњументуру 2014. године

Вилијамсова је написала и снимила песму "Teenagers", која се појавила у филму Jennifer's Body. Након изласка песме "Teenagers", Вилијамсова је изјавила да нема планове да започне своју каријеру соло музичара.[36] 2010. године, појавила се у песмама "Airplanes" и "Airplanes, Part II" на првом албуму репера B.o.B, B.o.B Presents: The Adventures of Bobby Ray.[37][38][39] Након изласка сингла, "Airplanes" се рангирао у топ 10 у деветнаест различитих држава, укључујући и прво место на листи Уједињеног Краљества и Новог Зеланда.[40][41]

Вилијамсова наступа 2018. године

ЕДМ продуцент Зед и Вилијамсова су заједно написалу песму "Stay the Night", за његов први албум, Clarity,[42][43] која је изашла 2013. године. Вилијамсов је била почашћења "Trailblazer" наградом 2014. године Билбордовим додели награде за жене у музичкој индустрији зато што је оставила јединстани траг у музици и отворила пут за нове младе уметнике.[44] 2015. године, Вилијамсова је била у улози 'Crimson Curse' у споту Тејлор Свифт за њен нови сингл "Bad Blood", заједно са шеснаест других славних личности.[45] Заједно са чланом бенда и ко-текстописцем Тејлором Јорк, Вилијамсова је била номинова и освојила Греми награду за најбољу рок песму 2015. године за њихову песму "Ain't It Fun".[46][47][48] Јула 2015. године је освојила награду за најбољег вокалисту на Аlternative Press Music Rewards.[42][49]

Глас

Вилијамсова је сопран која је најприметљивија за њен акробатски стил певања са вокалним квалитетима који су описани као флексибилан и разноврстан. Она такође поседује слаб кантри тон на неким од њеним радовима.[50][51][52][53][54] Alternative Press је навео да Вилијамсова има више карисме него певачи дупло старији од ње, а да ни бенд није толико иза ње.[55] Певач и текстописац Џон Мејер је похвалио глас Вилијамсове у објави на његовом блогу блогу окобра 2007. године, називајући је "велике наранџастом надом", у којој је наранџаста упуђено као боја њене косе у периоду када је чланак био објављен.[56][57]

Слика у јавности

Вилијамсова на концерту у Немачкој, 2013. године

Марта 2013. године, Вилијамсова је најавила да ће остварити партнерство са MAC Cosmetics и избацити своју нову колекцију шминке 9. априла 2013. године.[58][59] Колекција се састојала од четири дела, светло наранџаст кармин, наранџасти лак за нокте, корална сенка и пудер за лепоту.[60] Хејли се појавила на насловној страни Nylon часописа априла 2013. године да би промовисала Параморов нови албум.[61][62]

Октобра исте те године, Вилијамсова се остварила партнерство са Hard Rock Café-овим PINKTOBER добротворном кампањом да дигне свест рака дојке и финансирање истраживање истог.[63][64]

2015. године, започела своју интернет серијал о нези лепоте "Kiss-Off" на Popular TV-у.[65][66]

2016. године, након четири године планирања, Вилијамсова је започела своју фирму фарбе за косу, Good Dye Young, заједно са њеним фризером и шминкером, Брајан О'конер.[67][68][69] Боје које су изашле у продају су биле наранџаста, Riot!; розе, Ex-Girl; плава, Blue Ruin; жута, Steal My Sunshine; црвена, Rock Lobster; љубичаста, PPL Eater; зелена, Kowabunga; светлоплава, Narwhal; и црна, None More Black.[70][71]

2017. године, Good Dye Young је створио нову линију привремене фарбе за косу званом Poser Paste. Боје у којима су пасте биле су нараџаста, плава, розе и жута. Боје су могле да се комбинују како би се створиле друге боје.[67][72][73]

Лични живот

Вилијамсова је хришћанин и редновно прича о својој вери када се тича њене музике, али је била веома критична према предрасудама неких хришћанских удружења. Фаро браћа су навели да је њихов различит поглед на веру био фактор њиховог изласка из Парамора.[74][75]

Почетком 2008. године, она је започела везу са гитаристом групе New Found Glory, Чед Гилберт. 31. децембра 2014. године, Вилијамсова је потвридила да су се она и Чед верили након што ју је он запросио одмах након Божића.[76][77] Удали су се 20. фебруара 2016. године.[78] 1. јула 2017. године су најавили да се разводе.[79]

Вилијамсова је била веома јесма са својим избором да не пије, не пуши и не користи икакве врсте наркотика да не би оштетила свој глас.[80][81]

Дискографија

Главни чланак: Дискографија Парамора

Са Парамором

Соло

EP

Гостујући наступи

Наслов Година Албум
Teenagers 2009 Jennifer's Body: Music from the Motion Picture[83]
Airplanes (feat. Hayley Williams) 2010 B.o.B Presents: The Adventures of Bobby Ray
Stay the Night ft. Hayley Williams 2014 Зед - Clarity (Deluxe)
Vicious Love 2015 Њу Фоунд Глори - Resurrection
Bury It 2016 Chvrches - Every Open Eye
Nineteen 2017 Tegan And Sara Present The Con X: Covers
Uncomfortably Numb 2019 American Football - American Football

Литература

  1. ^ Collar, Matt (7. 4. 2013). „Review: Paramore”. AllMusic. Приступљено 10. 3. 2015. 
  2. ^ „[Vocal Profile] Hayley Williams”. Diva Devotee. 6. 8. 2015. Приступљено 4. 11. 2017. 
  3. ^ „Hayley Williams Leads Revamped Paramore in First Show in Almost a Year”. rollingstone. Архивирано из оригинала 05. 10. 2017. г. Приступљено 07. 05. 2019. 
  4. ^ „Paramore announce new album, After Laughter, share video for buoyant single "Hard Times" — watch”. 20. 4. 2017. Приступљено 23. 4. 2017. 
  5. ^ Ableson, Jon (20. 8. 2009). „Paramore talk about progress of their next record”. Alter The Press!. Приступљено 29. 5. 2014. 
  6. ^ а б Leahey, Andrew. „Hayley Williams Bio”. AllMusic. 
  7. ^ а б Frank, Alex. „Paramore's Hayley Williams has been an icon of an entire generation's angst. Now, at 28, she's finding she has her own unrest to deal with.”. thefader. Приступљено 5. 7. 2017. 
  8. ^ „Hayley's Profile”. Paramore.net. Архивирано из оригинала 07. 02. 2012. г. Приступљено 26. 4. 2010. 
  9. ^ а б Iwasaki, Scott (6. 5. 2010). „Paramore is ready for first 'official' tour”. Deseret News. Архивирано из оригинала 06. 10. 2014. г. Приступљено 28. 5. 2010. 
  10. ^ „Simply The Best 7 Days A Week :: Celeb News :: Williams treated to surprise birthday party”. Daily Star. 28. 12. 2009. Архивирано из оригинала 06. 11. 2010. г. Приступљено 2. 8. 2010. 
  11. ^ а б в „Paramore Biography”. All Music. Приступљено 16. 8. 2007. [мртва веза]
  12. ^ Caldwell, Patrick (26. 5. 2010). „Music Picks: Adrian Conner of Adrian and the Sickness”. Austin American-Statesman. Архивирано из оригинала 8. 10. 2011. г. Приступљено 29. 5. 2010. 
  13. ^ „Hayley's Profile”. Архивирано из оригинала 1. 1. 2011. г. Приступљено 18. 8. 2017. 
  14. ^ Jaye Watson (6. 3. 2011). „Paramore's Hayley Williams' mom engaged after surprise proposal”. 11alive.com. Архивирано из оригинала 10. 4. 2013. г. 
  15. ^ Rick Fulton (1. 2. 2008). „Hayley Williams takes on Amy Winehouse”. Daily Record. 
  16. ^ Brian Mansfield (20. 8. 2007). „Pop-punkers Paramore find a niche”. USA Today. 
  17. ^ James Montgomery (23. 9. 2009). „Paramore Are Set To Become The Kings And Queen Of The South”. MTV. Архивирано из оригинала 05. 04. 2013. г. Приступљено 07. 05. 2019. 
  18. ^ а б Bayer, Jonah (2008). „Born for This”. Alternative Press (235). 
  19. ^ „Brett Manning's Singing Success endorsement of Hayley Williams”. Архивирано из оригинала 10. 4. 2010. г. Приступљено 23. 11. 2010. 
  20. ^ Hayley Williams; Josh Farro (26. 6. 2007). „ASL's Exclusive Interview With Paramore” (интервју). Интервју са Joshua Martin. Архивирано из оригинала 19. 10. 2007. г. Приступљено 23. 11. 2010. 
  21. ^ „20 Things You May Not Know About Hayley Williams”. [мртва веза]
  22. ^ а б в г „Interview with Jeff Hanson”. HitQuarters. 20. 9. 2010. Архивирано из оригинала 03. 11. 2010. г. Приступљено 4. 10. 2010. 
  23. ^ а б в Lauren, Sexton (22. 1. 2013). „Ten Things About... Paramore”. Digital Spy. Приступљено 4. 11. 2017. 
  24. ^ „Interview With Steve Robertson”. HitQuarters. 9. 11. 2009. Архивирано из оригинала 16. 04. 2019. г. Приступљено 17. 5. 2010. 
  25. ^ Paramore. „Hello My Name Is” (интервју). Архивирано из оригинала 09. 04. 2008. г. Приступљено 11. 6. 2009. 
  26. ^ Josh Farro; Hayley Williams; Jeremy Davis (14. 7. 2007). „Interview With Paramore” (интервју). Интервју са cathyreay. Архивирано из оригинала 13. 4. 2009. г. Приступљено 9. 6. 2011. 
  27. ^ „Ex-Paramore members slam Hayley Williams”. theguardian. 
  28. ^ Karan, Tim (22. 12. 2010). „Josh Farro "finally tells the truth" about Paramore”. Alternative Press. Архивирано из оригинала 7. 11. 2017. г. Приступљено 4. 11. 2017. 
  29. ^ Stokes, Paul (8. 9. 2009). „Paramore announce Wembley Arena date live onstage in London”. NME. Приступљено 22. 10. 2017. 
  30. ^ „Kiss Me by New Found Glory”. Приступљено 11. 4. 2009. 
  31. ^ „Kerrang! 2007 Readers' Poll”. Kerrang!. 12. 12. 2007. 
  32. ^ „Kerrang! 2008 Readers' Poll”. Kerrang!. 10. 12. 2008. 
  33. ^ „20 things you should know about Paramore”. NME. Приступљено 30. 8. 2017. 
  34. ^ Lee Wilson. „Top 5 Best Paramore Songs”. Redbull. Приступљено 2. 7. 2017. 
  35. ^ „Guitar Hero World Tour Full Song List”. lifewire.com. Приступљено 30. 8. 2017. 
  36. ^ „Hayley addresses the solo song "Teenagers"”. Community.livejournal.com. Архивирано из оригинала 27. 7. 2009. г. Приступљено 26. 4. 2010. 
  37. ^ Roberts, Steven (19. 4. 2010). „B.o.B's 'Airplanes (Part II),' Featuring Eminem And Hayley Williams, Hits The Net”. MTVu. Архивирано из оригинала 25. 06. 2012. г. Приступљено 4. 7. 2010. 
  38. ^ „B.o.B. f. Eminem & Hayley Williams [Paramore] – Airplanes Pt. 2 | New Hip Hop Music & All The New Rap Songs 2010”. HipHopDX. 19. 4. 2010. Архивирано из оригинала 11. 6. 2010. г. Приступљено 29. 5. 2010. 
  39. ^ „B.o.B B.o.B Presents: The Adventures of Bobby Ray review”. AllMusic. 
  40. ^ Dave Herrera. „Song of the Day: "Airplanes" by B.o.B. featuring Hayley Williams”. westword. Приступљено 2. 7. 2017. 
  41. ^ „53rd Grammy Awards – Final Nomination List” (PDF). Grammy. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 12. 2010. г. Приступљено 4. 12. 2010. 
  42. ^ а б „Zedd and Hayley Williams Go Behind 'Stay the Night'”. rollingstone. Архивирано из оригинала 19. 06. 2018. г. Приступљено 09. 05. 2019. 
  43. ^ Montgomery, James (17. 9. 2013). „Hayley Williams Says Zedd Helped Her Find Her Inner Emo”. MTV. Viacom. Архивирано из оригинала 06. 12. 2014. г. Приступљено 15. 11. 2014. 
  44. ^ „Paramore's Hayley Williams to Receive Trailblazer Honor at Billboard Women in Music Awards”. Billboard. Приступљено 14. 11. 2014. 
  45. ^ „Meet the A-List Cast Starring in Taylor Swift's New Music Video”. Архивирано из оригинала 18. 05. 2015. г. Приступљено 19. 6. 2015. 
  46. ^ „2014 Grammy Award wins in rock”. grammy.com. 
  47. ^ „Paramore's "Ain't It Fun" wins Grammy for Best Rock Song”. 8. 2. 2015. Приступљено 30. 8. 2017. 
  48. ^ „Paramore Wins Grammy for Best Rock Song for 'Ain't It Fun'”. 8. 2. 2015. Приступљено 30. 8. 2017. 
  49. ^ „Hayley Williams wins the APMA for Best Vocalist”. 22. 7. 2015. Приступљено 30. 12. 2015. 
  50. ^ Lindner, Emilee (11. 6. 2015). „11 Pop Singers Who Can Hit Whistle Tones Like Mariah Carey”. MTV. Архивирано из оригинала 17. 12. 2017. г. Приступљено 5. 12. 2017. 
  51. ^ Thrills, Adrian (19. 5. 2017). „Hayley can go from rock star to superstar, writes ADRIAN THRILLS”. Mail Online. Приступљено 18. 11. 2017. 
  52. ^ „Paramore Reveal "Hate to See Your Heart Break" Video ft. The Civil Wars' Joy Williams - Fuse”. Fuse. Приступљено 19. 1. 2015. 
  53. ^ Johnston, Maura (12. 5. 2017). „Review: Paramore's 'After Laughter' Triumphs Via Shiny Pop, Moody Lyrics”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 12. 05. 2017. г. Приступљено 18. 11. 2017. 
  54. ^ „50 Greatest Pop-Punk Albums”. Rolling Stone. 15. 11. 2017. Архивирано из оригинала 18. 11. 2017. г. Приступљено 18. 11. 2017. 
  55. ^ „Bamboozle Recap: Day 1”. altpress.com. 6. 5. 2007. Архивирано из оригинала 10. 6. 2007. г. Приступљено 21. 8. 2017. 
  56. ^ Mayer, John (27. 10. 2007). „Paramore”. honeyee.com. Архивирано из оригинала 24. 2. 2008. г. Приступљено 1. 11. 2007. 
  57. ^ „Paramore's Hayley Williams is just one of the guys”. cleveland.com. 
  58. ^ Cruz, Araceli (9. 3. 2013). „Paramore's Hayley Williams Joins Forces With MAC Cosmetics”. Fuse.tv. Приступљено 2. 11. 2017. 
  59. ^ Sheehan, Katie (14. 3. 2013). „Hayley Williams of Paramore Partners With MAC”. Artistdirect. Архивирано из оригинала 23. 09. 2015. г. Приступљено 9. 4. 2013. 
  60. ^ „M.A.C.'s New Flaming Hot Hayley Williams Collection”. Elle. Приступљено 25. 4. 2017. 
  61. ^ „Star Spotting: Paramore's Hayley Williams' Nylon Cover Is Frameable Art”. MTV Buzzworthy. Viacom International Inc. Архивирано из оригинала 31. 05. 2014. г. Приступљено 25. 4. 2017. 
  62. ^ „Nylon + Hayley Williams”. Nylon. 18. 3. 2013. Приступљено 2. 11. 2017. 
  63. ^ „Hayley Williams launches Hard Rock Café's PINKTOBER campaign”. cosmopolitan.co.uk. 
  64. ^ „Hard Rock Goes PINK Worldwide This October”. PR Newswire Association LLC. 24. 9. 2013. Приступљено 4. 11. 2017. 
  65. ^ „Alter The Press!: Hayley Williams To Host a New Online TV Show”. alterthepress.com. 
  66. ^ „Hayley Williams Launches 'Kiss-Off' Beauty And Music Video Series — See 10 Of The Paramore Singer's Best Punk Pixie Looks”. bustle.com. 
  67. ^ а б Fishman, Elana (20. 10. 2017). „Paramore's Hayley Williams On the Healing Power of Hair Color”. Vox Media, Inc. Приступљено 2. 11. 2017. 
  68. ^ „Alternative Press: Hayley Williams launches hair dye company”. altpress.com. 
  69. ^ „@gooddyeyoung: Let’s start back in summer of 2011…”. twitter.com/gooddyeyoung. 
  70. ^ „gooddyeyoung”. 
  71. ^ „Cosmetics Business: Hayley Williams launches hair dye brand Good Dye Young”. cosmeicsbusiness.com. 
  72. ^ Bowman, Lisa (7. 10. 2017). „Paramore's Hayley Williams is launching temporary hair colour pastes”. NME. Приступљено 2. 11. 2017. 
  73. ^ Briones, Isis (6. 10. 2017). „Hayley Williams Launches Temporary Hair Dye Line Just in Time for Halloween”. Billboard. Приступљено 2. 11. 2017. 
  74. ^ Persaud, Trevor (27. 12. 2010). „Disgruntled Rock Stars Cite Faith as a Reason for Leaving Band”. Christianity Today. Приступљено 10. 2. 2016. 
  75. ^ Bendix, Trish (7. 9. 2010). „An interview with tourmates Tegan Quin and Hayley Williams of Paramore”. AfterEllen.com. Архивирано из оригинала 14. 3. 2013. г. Приступљено 8. 1. 2013. 
  76. ^ „hayley from Paramore on Twitter”. Twitter. 
  77. ^ „Chad Gilbert on Twitter”. Twitter. 
  78. ^ „Hayley Williams and Chad Gilbert Tie the Knot! See Official Wedding Photos”. Billboard. 
  79. ^ Hautman, Nicholas (1. 7. 2017). „Paramore's Hayley Williams and New Found Glory's Chad Gilbert Split After One Year of Marriage”. Us Weekly. Приступљено 3. 7. 2017. 
  80. ^ „Hayley Williams of Paramore”. OneLifeOneChance.com. 10. 8. 2010. Архивирано из оригинала (video) 26. 3. 2017. г. Приступљено 5. 4. 2017. 
  81. ^ „ATP! Lists: Five Reasons Hayley Williams Is A Role Model”. alterthepress.com. 
  82. ^ „Paramore Drop New Song 'Hard Times', Announce New Album 'After Laughter' - News - Rock Sound Magazine”. Rock Sound Magazine (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 20. 04. 2017. г. Приступљено 19. 4. 2017. 
  83. ^ „allmusic: Jennifer's Body: Credits”. Allmusic. Приступљено 14. 11. 2009. 

Спољашње везе

Хејли Вилијамс на Викимедијиној остави.