Вратио се у Принстон да би постао инструктор астрономије (1905–1908), асистент (1908–1911), професор (1911–1927) и професор истраживач (1927–1947). Такође је био директор Опсерваторије Универзитета Принстон од 1912. до 1947. године. Умро је у Принстону, Њу Џерзи 1957, у 79. години[3]
Новембра 1908. године, Расел се оженио са Луси Меј Кол. Имали су четворо деце. Њихова најмлађа ћерка, Маргарет, удала се за астронома Франка К. Едмондсона 1930-их година.
Објављена дела
Расел је био коаутор утицајног двотомног уџбеника 1927. године са Рејмондом Смитом Дуганом и Џоном Квинсијем Стјуартом: Астрономија: Ревизија Јанговог приручника за астрономију (енгл.Astronomy: A Revision of Young’s Manual of Astronomy; Ginn & Co., Бостон, 1926–27, 1938, 1945). Ово је постао стандардни астрономски уџбеник у наредне две деценије. Постојала су два тома: Соларни систем (The Solar System) и Астрофизика и астрономија звезда (Astrophysics and Stellar Astronomy). Уџбеник је популаризовао идеју да су својства звезда (пречник, површинска температура, луминозитет, итд) увелико предодређена масом и хемијским саставом, што је постало познато као Вогт-Раселова теорема (која укључује Хајнриха Вогта, који је независно открио ту везу). С обзиром да се хемијски састав звезде постепено мења са старошћу (обично на нехомоген начин), последица је еволуција звезда.