Дејство система са коначним бројем степени слободе је дефинисано као:
где су са q означене генералисане координате, а њихови изводи по времену су генералисане брзине.
Хамилтонов принцип од бесконачно много путања између две тачке одређује праву путању као путању за коју је дејство стационарно, тј. еволуција система је задана једначином: