Франци су у почетку представљали савез западногерманских племена са доње Рајне и римски извори их први пут помињу у вези са догађајима из 250. године. До краја 5. века Франци су се поделили на две групе Салијске Франке, који су у почетку живели у делти Рајне, и Рипуарске Франке, који су живели у околини Келна. Салијске Франке је цезар Јулијан Отпадник358. преселио на римску територију између река Мас и Шелде где су морали да прихвате положај римских савезника (лат.foederati). Присуство Салијских Франака у редовима римске војске потврђено је у бројним догађајима какав је рецимо била битка на Каталаунским пољима у којој је 451. заустављен продор Атилиних Хуна на Запад. Због преокупирансти западноримских власти борбама са већ оформљеним варварским макроргрупама попут Вандала, Визигота и Свева, није нам познато како је ишло даље франачко насељавање и освајање северне Галије у другој половини 5. века.
Као и други варварски народи (нп. Визиготи, Хуни, Остроготи итд.) и Франци су у почетку имали низ војних поглавара (које римски извори зову duces) и ситнијих краљева (reguli). Тек са Хлодовехом Салијски и Рипуарски Франци су уједињени под влашћу једног монарха који је потом примио хришћанство у правоверном а не аријанском облику попут других Германа. Хлодовех је најпосле поразио Визиготе на Вуји 507. и заузео готово читаву јужну Галију. Његови синови, који су поделили краљевину на четитри дела, су покорили Аламане и Бургунде, а такође су припојили Провансу и Баварцима и Тиринзима наметнули клијентелске односе. Меровинге је у 8. веку заменила друга династија, Каролинзи. До краја 9. века, Каролинзи су били замењени другим династијама у различитим деловима Франачког царства. Идеја о Краљу Франака (лат.rex Francorum) је постепено нестала током 10. и 11. века.
Тешко је одредити хронологију франачких владара с обзиром на стари германски обичај да се краљевства деле на синове након краљеве смрти, да би се касније опет ујединила.
Дукси и регули
Рани владари
Листа раних владара је прилично некомплетна, с обзиром на празнине у постојећим изворима.
Хлотар I је наследио сва четири франачка краљевства наког смрти своје браће или њихових наследника. Након његове смрти, краљевство је опет било подељено између његова четири сина:
Теудерик III је био признат као краљ свих Франака 679. године. Од тада па на даље, Франачко краљевство је једна целина до краја осим кратког периода грађанског рата.
Каролинзи су прво били мајордоми меровиншких краљева, прво у Аустразији а касније и у Неустрији и Бургундији. Године 687. Пипин Херсталски је узео титулу франачког војводе и принца (лат.dux et princeps Francorum), након што је освојио Неустрију у бици код Тертрија. Овај догађај историчари узимају као почетак Пипинове владавине. Између 715. и 716, Пипинови наследници су се борили око наслеђа.
Луј Побожни (или Лудвиг Побожни) је много пута делио своје краљевство током своје владавине. Последњом поделом је учинио Карла Ћелавог наследником запада, укључујући и Аквитанију, а Лотара наследником истока, укључујући и Италију без Баварске, која је остављена Лудвигу Немачком. Међутим, после Лујеве смрти 840. године царство је запало у грађански рат који је трајао 3 године. Франачко краљевство је онда подељено Споразумом у Вердену 843. Лотару је дозвољено да задржи царску титулу свог краљевства у Италији. Карло је био потврђен као краљ у Западној Француској и Аквитанији где му се супротставио син Пипина I Аквитанског, Пипин II Аквитански, док је Лудвигу I Немачком припала цела Источна Француска осим Холандије и Рајнланда, Бургундије и Провансе, од чега је настала Средња Француска која је додељена Лотару.
Следећа табела не укључује све владаре свих области, нарочито оних која су била подкраљевства Западног, Средњег и Источног краљевства као на пример Италија, Прованса, Неустрија и Аквитанија.
Након Лотарове смрти 855, његово краљевство је подељено између његових синова:
Луј II (855—875), најстарији син, наследио је титулу Цара и краљевство Италију. За наставак, види Италијански краљеви.
Лотар II (855—869) други син, наследио је франачке делове очевог краљевства, који су по њену названи Лотарингија (Лорена). За наставак, види Краљеви Лорене.
Лудвиг Дете је био последњи владар Источне Франачке из династије Каролинга. Наследио га је франконски војвода Конрад а затим и Хајнрих I Птичар, саксонски војвода и оснивач Отонске (Саксонске) династије. За наставак погледајте листу монарха Немачке.
