Филмографија Лорен Бакол

Лорен Бакол у црно-белом, њене главе нагнуте надоле са очима упереним у камеру
Промотивна фотографија Лорен Бакол, март 1945

Лорен Бекол (1924–2014) била је америчка глумица која је имала богату каријеру у филмовима, телевизијским серијама и позоришним представама. Била је једна од водећих глумица током златног доба Холивуда, заједно са глумицама попут Мерилин Монро и Рите Хејворт.[1] Бекол је започела своју каријеру као тинејџерки модни модел, када се појавила на насловној страни часописа Harper's Bazaar и била откривена захваљујући Ненси, супрузи Хауарда Хокса.[2][3] Како је природно имала висок и назалан глас, узимала је часове како би га продубила, па је као део тренинга сатима морала да изговара стихове Шекспира на глас.[4][5]

Први филм у којем се појавила био је Имати и немати из 1944. године, у којем је играла са Хемфријем Богартом. Већ следеће године удала се за Богарта и са њим се појавила у филмовима Дубоки сан (1946), Тамни пролаз (1947) и Острво Ларго (1948). Такође је глумила у комедијама као што су Како се удати за милионера (1953) са Мерилин Монро, Цртачица модела (1957) са Грегоријем Пеком и Секс и самостална девојка (1964) са Натали Вуд. Бекол се такође појавила у филмовима Убиство у Оријент експресу (1974) и Последњи хитац (1976).

У познијим годинама, глумила је у филмовима као што су Све што желим за Божић (1991), Висока мода (1994), Огледало има два лица (1996), Моји драги Американци (1996), Дијаманти (1999), Догвил (2003), Eve (2008), Wide Blue Yonder (2010) и The Forger (2012). За улогу Хане Морган у филму Огледало има два лица, Бекол је освојила Златни глобус за најбољу споредну глумицу и била номинована за БАФТА и Оскара.[6][7][8] Њен телевизијски рад укључивао је наступе у серијама Mr. Broadway (1964), Chicago Hope (1998) и The Rockford Files (1979), као и позајмљивање гласа Евелин у анимираној серији Породични човек (2014).

Бекол је такође наступала на Бродвеју у представама Cactus Flower 1965. и The Visit 1995. године, као и у мјузиклима као што су Applause 1970. и Woman of the Year 1981. године. За улоге у мјузиклима Applause и Woman of the Year, освојила је Тони награду за најбољу главну глумицу у мјузиклу.[9][10]

Филмографија

Lauren Bacall in black and white, sitting on Humphrey Bogart's lap facing right in the film To Have and Have Not in 1944
У филму Имати и немати са Хамфријем Богартом (1944)
Lauren Bacall in black and white facing a mirror looking at Humphrey Bogart's reflection
У филму Тамни пролаз са Хамфријем Богартом (1947)
Lauren Bacall with a city skyline in the background with her name at the bottom of the image
У филму Како се удати за милионера (1953)
Год. Наслов Улога Напомена Реф.
1944-10-111944. Имати и немати Мари „Слим“ Браунинг [2]
1945-11-021945. Confidential Agent Роуз Кален [11]
1946-07-261946. Two Guys from Milwaukee себе камео [12]
Дубоки сан Вивијан Стернвуд Ратлиџ [2]
1947-09-05 1947. Тамни пролаз Ајрин Џенсен [2]
1948-07-161948. Острво Ларго Нора Темпл [2]
1950-02-091950. Младић с трубом Ејми Норт [2]
Златан лист дувана Сонја Ковак [11]
1953-11-051953. Како се удати за милионера Шаци Пејџ [2]
1954-09-301954. Woman's World Elizabeth Burns [13]
1955-07-151955. The Cobweb Мег Фаверсен Рајнхарт [14]
Улица крви Кати Грејнџер [1]
1956-12-011956. Записано на ветру Луси Мур Хадли [11]
1957-05-161957. Цртачица модела Марила Вроун Хејген [2]
1958-02-111958. The Gift of Love Џули Бек [11]
1959-10-071959. Граница у пламену Catherine Wyatt други назив Северозападна граница [11]
1964-07-221964. Shock Treatment др Едвина Бигли [11]
Секс и самостална девојка Силвија Бродерик [15]
1966-02-231966. Харпер Илејн Сампсон други називи Приватни детектив, Покретна мета [11]
1974-11-241974. Убиство у Оријент експресу госпођа Харијет

Белинда Хабард

[11]
1976-08-201976. Последњи хитац Бонд Роџерс [2]
1980-09-121980. HealtH Естер Брил [1]
1981-05-151981. Обожавалац Сали Рос [2]
1988-04-151988. Састанак са смрћу леди Вестхолм [16]
Mr. North госпођа Кранстон [11]
John Huston: The Man, the Movies, the Maverick себе документарни филм [17]
1989-03-071989. Tree of Hands Марша Арчдејл [18]
1990. Мизери Марша Арчдејл [2]
19911991. Звезда за двоје Едвиж [15]
Све што желим за Божић Лилијан Брукс [19]
1994-12-231994. Висока мода Слим Крајслер [11]
1996-11-151996. Огледало има два лица Хана Морган други назив Два лица љубави [2]
Драги моји Американци Маргарет Крамер други назив Моји драги Американци [11]
1997-02-121997. Day and Night Сонја [20]
1999-01-241999. Get Bruce себе документарни филм [21]
Madeline: Lost in Paris Мадам Лакрос (глас) анимирани филм [22]
Дијаманти Син-Ди [11]
Окретај завртња Мадо Ремеи други назив Присуство ума [11]
The Venice Project грофица Камила Волта [23]
A Conversation with Gregory Peck себе документарни филм [24]
2003-05-192003. Догвил Ма Џинџер [2]
Gone Dark Меј Маркам [25]
2004-09-052004. Покретни дворац Мадам Салиман (глас) анимирани филм [19]
Рађање Еленор други назив Реинкарнација [1]
Amália Traïda TV Announcer кратки филм [26]
2005-05-162005. Мандерлеј Мам [1]
2006-03-102006. These Foolish Things Лидија [27]
2007-08-102007. Опасна партија Натали Ван Митер [28]
2008-09-012008. Eve Бака кратки филм [29]
Скуби Ду и Краљ Гоблина Велика Вештица (глас) анимирани филм [30]
2010-08-192010. Wide Blue Yonder Меј [31]
2011. Фалсификатор Ен-Мари Кол [11]
2012. Ернест и Селестин (глас) анимирани филм

(последња филмска улога у анимираном филму)

[19]

Телевизија

Lauren Bacall in black and white sitting at a table with Humphrey Bogart and Henry Fonda while performing a scene on an episode of The Petrified Forest in 1956
С Хамфријем Богартом (у средини) и Хенријем Фондом у телевизијској емисији The Petrified Forest (1956)
Год. Наслов Улога Напомена Реф.
1953. What's My Line? себе – тајанствени гост 3 епизоде [32]
1954. Light's Diamond Jubilee себе – гостујућа звезда телевизијски специјал [33]
1955. Producers' Showcase Габи Мејпл епизода: The Petrified Forest [34]
1956. Ford Star Jubilee Елвира Кондомин епизода: Blithe Spirit [1]
1963. The DuPont Show of the Week Лорен Босвел епизода: A Dozen Deadly Roses [35]
Dr. Kildare Вирџинија Херсон епизода: The Oracle [15]
1964. Mr. Broadway Барбара Лејк епизода: Take a Walk Through a Cemetery, Something to Sing About [36]
1965. Bob Hope Presents the Chrysler Theatre Аманда / Барбара епизода: Double Jeopardy [37]
1973. Applause Марго Шенинг телевизијски специјал (снимак позоришне представе) [38]
1975. Happy Endings Катарина телевизијски специјал (сегмент: A Commercial Break) [39]
1978. Perfect Gentlemen Лизи Мартин телевизијски филм [40]
1979. The Rockford Files Кендел Ворен епизода: Lions, Tigers, Monkeys and Dogs: Part 1 & 2 [41]
1989. Dinner at Eight Карлотта Ванс телевизијски филм [1]
1990. A Little Piece of Sunshine Беатрикс Колтрејн [42]
1991. HBO Storybook Musicals Фризелда (глас) епизода: The Ice Queen's Mittens [43]
1993. The Portrait Фени Чрч телевизијски филм [44]
General Motors Playwrights Theater себе – домаћин 10 епизода [45]
A Foreign Field Лиса телевизијски филм [46]
Great Performances наратор (глас) епизода: Leonard Bernstein: The Gift of Music [47]
1995-06-031995. From the Mixed-Up Files of Mrs. Basil E. Frankweiler Госпођа Бејзил Е. Франквејлер телевизијски филм [48]
1998. Chicago Hope Самара Виско Клејн епизода: Risky Business, Absent Without Leave [49]
1999. Too Rich: The Secret Life of Doris Duke Дорис Дјук телевизијска минисерија [11]
2006. Породица Сопрано себе – гостујућа звезда епизода: Luxury Lounge [2]
20082008. Empire State Building Murders Пени Бакстер телевизијски филм [50]
2014. Породични човек Евелин (глас) епизода: Mom's the Word (последња телевизијска улога) [51]

Позориште

Lauren Bacall in black and white with Humphrey Bogart speaking into microphones
С Хамфријем Богартом (лево) и АФРС водитељем Џеком Брауном током емисије за војнике на фронту у време Другог светског рата.
Год. Наслов Улога Позориште Реф.
1942. Johnny 2x4 Енсамбл Бродвеј (кредитовано као Betty Bacall) [12]
Franklin Street Непознат тинејџер [2]
1959. Goodbye Charlie Чарли Бродвеј [52]
1965. Cactus Flower Стефани [52]
1970. Applause Марго Ченинг Бродвеј и Вест Енд [53]
1977. Wonderful Town Рут Шервуд Летњи сток [54]
1979. V.I.P. Night on Broadway себе Бродвеј (доброчински концерт) [55]
1981. Woman of the Year Тес Хардинг Бродвеј [15]
1985. Sweet Bird of Youth Принцеза Космополис Вест Енд [56]
1989. The Players Club Centennial Salute себе Бродвеј (доброчински концерт) [57]
1995. The Visit Клер Закаснасиан Фестивал Чичестер [58]
1996. Angela Lansbury: A Celebration себе Бродвеј (доброчински концерт) [59]
1999. Waiting in the Wings Лота Бејнбриџ Бродвеј [27]

Радио

Год. Радио Напомена Реф.
1946. Lux Radio Theatre епизода: To Have and Have Not [60]
1951–1952. Bold Venture 78 епизода [61]

Референце

  1. ^ а б в г д ђ е Richard Natale (12. 8. 2014). „Lauren Bacall, Star of Hollywood's Golden Age, Dies at 89”. Variety. Приступљено 14. 8. 2014. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м Gary Susman (12. 8. 2014). „Lauren Bacall Has Died at Age 89”. Vanity Fair. Приступљено 14. 8. 2014. 
  3. ^ Ajesh Patalay (13. 8. 2014). „Revisiting Lauren Bacall in Bazaar”. Harper's Bazaar. Архивирано из оригинала 13. 8. 2014. г. Приступљено 18. 8. 2014. 
  4. ^ Ann M. Sperber; Eric Lax (1997). BogartНеопходна слободна регистрација (1. изд.). New York: Morrow. стр. 245. ISBN 0688075398. 
  5. ^ Emily Hourican (17. 8. 2014). „Lauren Bacall: A Panther in Her Overall Family Tree”. Irish Independent. Архивирано из оригинала 20. 8. 2014. г. Приступљено 20. 8. 2014. 
  6. ^ „Lauren Bacall 1 Nomination | 1 Win | 1 Special Award”. Golden Globe Awards; Hollywood Foreign Press Association. Архивирано из оригинала 10. 10. 2014. г. Приступљено 13. 8. 2014. 
  7. ^ „Lauren Bacall Search Results”. British Academy of Film and Television Arts (BAFTA). Архивирано из оригинала 19. 8. 2014. г. Приступљено 13. 8. 2014. 
  8. ^ „Nominees & Winners for the 69th Academy Awards”. Academy of Motion Picture Arts and Sciences (AMPAS). 1997. Архивирано из оригинала 23. 7. 2013. г. Приступљено 13. 8. 2014. 
  9. ^ „1970 – 24th Annual Tony Awards®”. IBM Corp., Tony Award Productions. 19. 4. 1970. Архивирано из оригинала 13. 8. 2014. г. Приступљено 13. 8. 2014. 
  10. ^ „1981 – 35th Annual Tony Awards®”. IBM Corp., Tony Award Productions. 7. 6. 1981. Архивирано из оригинала 13. 8. 2014. г. Приступљено 13. 8. 2014. 
  11. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м Mike Barnes; Duane Byrge (12. 8. 2014). „Lauren Bacall, Hollywood's Icon of Cool, Dies at 89”. The Hollywood Reporter. Приступљено 14. 8. 2014. 
  12. ^ а б CNN Library (13. 8. 2014). „Lauren Bacall Fast Facts”. CNN. Приступљено 14. 8. 2014. 
  13. ^ Bosley Crowther (29. 9. 1954). „Woman's World Review (1954)”. The New York Times. Архивирано из оригинала 14. 8. 2014. г. Приступљено 14. 8. 2014. 
  14. ^ Richard Brody. „The Shadows of Lauren Bacall”. The New Yorker. Приступљено 14. 8. 2014. 
  15. ^ а б в г Betsy Sharkey (13. 8. 2014). „Lauren Bacall's Voice Resonated with Women”. Los Angeles Times. Приступљено 14. 8. 2014. 
  16. ^ Michael Idato (13. 8. 2014). „Lauren Bacall Dead at 89”. The Sydney Morning Herald. Архивирано из оригинала 13. 8. 2014. г. Приступљено 14. 8. 2014. 
  17. ^ Rick Kogan (12. 6. 1989). „Documenting John Huston's Lust For Life-and Self-destruction”. Chicago Tribune. Архивирано из оригинала 27. 8. 2014. г. Приступљено 15. 8. 2014. 
  18. ^ Tim Walker. „The Nickname Jason Robards Gave Lauren Bacall”. The Daily Telegraph. Архивирано из оригинала 14. 8. 2014. г. Приступљено 14. 8. 2014. 
  19. ^ а б в Joe Reid. „The Lauren Bacall Performances You Might Not Know About”. The Wire. Архивирано из оригинала 14. 8. 2014. г. Приступљено 14. 8. 2014. 
  20. ^ „French Film With Bacall Faces Ridicule at Berlin Fest”. Los Angeles Times. 18. 2. 1997. Архивирано из оригинала 14. 8. 2014. г. Приступљено 14. 8. 2014. 
  21. ^ „Get Bruce (1999)”. Movies & TV Dept. The New York Times. 2015. Архивирано из оригинала 11. 10. 2015. г. Приступљено 19. 9. 2014. 
  22. ^ Moira McCormick (1. 5. 1999). „In An Old House In Paris”. Billboard. Приступљено 14. 8. 2014. 
  23. ^ David Stratton (15. 9. 1999). „Review: 'The Venice Project'”. Variety. Архивирано из оригинала 15. 8. 2014. г. Приступљено 14. 8. 2014. 
  24. ^ „A Conversation with Gregory Peck”. Festival de Cannes. Архивирано из оригинала 2014-10-22. г. Приступљено 15. 8. 2014. 
  25. ^ Mark Deming (2014). „The Limit (2003)”. Movies & TV Dept. The New York Times. Архивирано из оригинала 20. 8. 2014. г. Приступљено 15. 9. 2014. 
  26. ^ „Greed, A New Fragrance by Francesco Vezzoli” (на језику: Italian). Gagosian Gallery. 6. 2. 2009. Архивирано из оригинала 22. 8. 2014. г. Приступљено 20. 8. 2014. 
  27. ^ а б Kathryn Harris (13. 8. 2014). „Lauren Bacall, Husky-Voiced Star in Films, Plays, Dies at 89”. Bloomberg News. Архивирано из оригинала 16. 8. 2014. г. Приступљено 15. 8. 2014. 
  28. ^ Adam Bernstein (12. 8. 2014). „Lauren Bacall, Sultry Star of Film and Broadway, Dies at 89”. Portland Press Herald. Приступљено 14. 8. 2014. 
  29. ^ „Natalie Portman's Directorial Debut”. CBS News. 2. 9. 2008. Архивирано из оригинала 28. 4. 2014. г. Приступљено 15. 9. 2014. 
  30. ^ Neela Debnath (14. 9. 2014). „Lauren Bacall's last ever performance on Family Guy airs in UK tonight”. The Independent. Архивирано из оригинала 14. 9. 2014. г. Приступљено 15. 9. 2014. 
  31. ^ „Brian Cox to the Norwegian International Film Festival”. The Norwegian International Film Festival. 2010. Архивирано из оригинала 19. 8. 2014. г. Приступљено 15. 8. 2014. 
  32. ^ „What's My Line? {Mystery Guest: Lauren Bacall} (TV)”. Paley Center for Media. Приступљено 15. 8. 2014. 
  33. ^ Terrace, Vincent (2013). Television specials : 5,336 entertainment programs, 1936–2012 (Second изд.). Jefferson [u.a.]: McFarland. стр. 231. ISBN 978-0-7864-7444-8. Приступљено 18. 8. 2014. 
  34. ^ Terrace, Vincent (2013). Television specials : 5,336 entertainment programs, 1936–2012 (Second изд.). Jefferson [u.a.]: McFarland. стр. 300. ISBN 978-0-7864-7444-8. Приступљено 18. 8. 2014. 
  35. ^ „Lauren Bacall: 1924–2014”. First Coast News. Архивирано из оригинала 15. 8. 2014. г. Приступљено 15. 8. 2014. 
  36. ^ „Mr. Broadway Episode Guide”. TV Guide. Архивирано из оригинала 24. 3. 2012. г. Приступљено 19. 9. 2014. 
  37. ^ „Episode Detail: Double Jeopardy – Bob Hope Presents the Chrysler Theatre”. TV Guide. Архивирано из оригинала 19. 8. 2014. г. Приступљено 15. 8. 2014. 
  38. ^ John J. O'Connor (15. 3. 1973). „C.B.S. 'Applause' Glitters at Its Musical Best”. The New York Times. Архивирано из оригинала 4. 1. 2023. г. Приступљено 30. 5. 2020. 
  39. ^ Happy Endings Архивирано 2022-03-04 на сајту Wayback Machine at The Paley Center for Media
  40. ^ Hal Erickson (2014). „Perfect Gentlemen Review (1978)”. Movies & TV Dept. The New York Times. Архивирано из оригинала 19. 8. 2014. г. Приступљено 18. 8. 2014. 
  41. ^ David Lee Simmons (12. 8. 2014). „Lauren Bacall, Movie Legend, is Dead at Age 89, TMZ reports”. The Times-Picayune. Архивирано из оригинала 14. 8. 2014. г. Приступљено 14. 8. 2014. 
  42. ^ Shane Danielsen (13. 8. 2014). „A Class Act: Lauren Bacall (1924–2014)”. SBS. Архивирано из оригинала 19. 8. 2014. г. Приступљено 15. 8. 2014. 
  43. ^ The Real Story of Three Little Kittens[мртва веза] at The Big Cartoon DataBase
  44. ^ Pete Hammond (13. 8. 2014). „Lauren Bacall Appreciation: They Don't Make Them Like Her Anymore”. Deadline Hollywood. Архивирано из оригинала 14. 8. 2014. г. Приступљено 14. 8. 2014. 
  45. ^ Rick Marin (13. 4. 1993). „Review: 'Gm Playwrights Theater the Parallax Garden'”. Variety. Архивирано из оригинала 15. 8. 2014. г. Приступљено 14. 8. 2014. 
  46. ^ Charles Sturridge (13. 8. 2014). „Directing Lauren Bacall: How I Was Handbagged by the Screen Legend”. The Guardian. Приступљено 14. 8. 2014. 
  47. ^ „Great Performances Episode Guide”. TV Guide. Приступљено 8. 5. 2020. 
  48. ^ Nat Reed (2009). From the Mixed Up Files of Mrs. Basil E. Frankweiler Lit Link Gr. 4–6. Napanee, Ont.: S&S Learning Materials. стр. 53. ISBN 978-1-55495-002-7. 
  49. ^ Susan King (29. 4. 1998). „Bacall Checks Herself Into 'Chicago Hope'”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 20. 8. 2014. г. Приступљено 15. 9. 2014. 
  50. ^ Rob Nelson (30. 10. 2009). „Empire State Building Murders”. Variety. Архивирано из оригинала 2. 1. 2020. г. Приступљено 2. 1. 2020. 
  51. ^ „Breaking News – Tony Award Winner Lauren Bacall Dies at 89”. Broadway World. 12. 8. 2014. Архивирано из оригинала 14. 8. 2014. г. Приступљено 13. 8. 2014. 
  52. ^ а б Ashley Lee (14. 8. 2014). „Broadway to Dim Lights for Lauren Bacall”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала 27. 8. 2014. г. Приступљено 26. 8. 2014. 
  53. ^ Adam Bernstein (12. 8. 2014). „Lauren Bacall Dies at 89; Iconic Film Legend Known as 'The Look'”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 18. 8. 2014. г. Приступљено 26. 8. 2014. 
  54. ^ N.L. Sheffield Jr. (4. 8. 1977). „'Wonderful Town' Isn't Wonderful but Bacall is”. Boca Raton News. стр. 10B. Архивирано из оригинала 24. 10. 2021. г. Приступљено 26. 8. 2014. 
  55. ^ „Americana: Bulletproof Chic”. Time. 7. 5. 1979. Архивирано из оригинала 17. 8. 2014. г. Приступљено 15. 8. 2014. 
  56. ^ Dan Sullivan (9. 12. 1986). „Stage Review: Bacall's Version Of 'Sweet Bird'”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 20. 8. 2014. г. Приступљено 19. 8. 2014. 
  57. ^ Glenn Collins (22. 4. 1989). „A Male Bastion Bows, In Gracious Greeting”. The New York Times. Приступљено 15. 8. 2014. 
  58. ^ Robert Butler (1. 10. 1995). „Theatre: Lauren Bacall Pays a Fleeting Visit”. The Independent. Приступљено 15. 8. 2014. 
  59. ^ Bruce Stapleton (18. 11. 1996). „Star-Studded Evening Honors Angela Lansbury and Fights AIDS”. Playbill. Архивирано из оригинала 19. 8. 2014. г. Приступљено 15. 8. 2014. 
  60. ^ „Bacall & Bogart Lux Theatre Stars”. Harrisburg Telegraph. 12. 10. 1946. стр. 17. Архивирано из оригинала 3. 10. 2018. г. Приступљено 1. 10. 2015 — преко Newspapers.com.  open access publication - free to read
  61. ^ Amari, Carl (1. 10. 2021). „Hollywood Radio Legends: Humphrey Bogart and Lauren Bacall”. The Saturday Evening Post. Архивирано из оригинала 7. 3. 2022. г. Приступљено 15. 4. 2022. 

Спољашње везе