Филмографија Кетрин Зите Џоунс

Кетрин Зита-Џоунс на Трајбека филмском фестивалу 2012. године

Кетрин Зита-Џоунс је велшка глумица која се, према подацима из 2019. године, појавила у 27 фимлова, 11 телевизијских продукција и 9 позоришних представа. Њено прво појављивање на позорници било је када је имала девет година и када је тумачила сироче у Вест Енд продукцији мјузикла Annie.[1][2] Такође је играла насловну улогу у другој продукцији мјузикла у Позоришту у Свонзију 1981. године.[3] Као тинејџерка, играла је улоге у представама Bugsy Malone и The Pajama Game на Вест Енду, након чега је доживела свој сценски пробој у главној улози девојке из хора у представи из 1987. под називом 42nd Street.[4]

Француско-италијански научнофантастични филм 1001 ноћ (енгл. 1001 Nights, 1990) представљао је филмски првенац Зите-Џоунс.[5] Популарност у Британији стекла је улогом сеоске девојке у телевизијској серији The Darling Buds of May (1991–1993) — најгледанијој серији у земљи у то време.[6][7] Међутим, разочарана тиме што су јој нудили искључиво улоге у љубавним филмовима, Зита-Џоунс се преселила у Лос Анђелес.[8][9] Рани успех постигла је играјући улоге које су се значајно ослањале на њен сексепил, у акционом филму Маска Зороа (енгл. The Mask of Zorro, 1998) и трилеру Entrapment (1999).[1][10] За своју улогу у овом првом номинована је за награду Сатурн за најбољу глумицу.[11] За своју улогу супруге нарко боса у Содерберговом филму Traffic из 2000. године номинована је за награду Златни глобус за најбољу споредну глумицу.[12] Потом је освојила Оскара и награду БАФТА за најбољу споредну глумицу за улогу Велме Кели у мјузиклу Chicago (2002).[13] Као тада најплаћенија британска глумица у Холивуду,[14] тумачила је улогу жене која се стално разводи у филму Intolerable Cruelty (2003), потом стјуардесу у филму Терминал (енгл. Terminal, 2004) и агента Еуропола у филму Играј своју игру 2 (2004).[9][15] Наставак филма Маска Зороа, под називом Легенда о Зороу (2005), био је неуспех,[16][17] након чега је Зита-Џоунс глумила амбициозног кувара у романтичној комедији No Reservations (2007).[18]

Зита-Џоунс је значајно смањила своје радно оптерећење крајем 2000-их.[19] На Бродвеју је дебитовала 2009. године улогом остареле глумице у мјузиклу A Little Night Music, за коју је освојила награду Тони за најбољу глумицу у мјузиклу.[1][20] Након трогодишњег одсуства са екрана, имала је три филмске емисије у 2012. и још толико 2013. године. Ниједно њено издање из 2012. није остварило већи успех.[21] Ово се променило 2013. године, када је играла мистериозног психијатра у Содерберговом трилеру Side Effects и руског агента у финансијски успешном акционом филму Red 2.[22][23] Након још једног одсуства из света глуме, Зита-Џоунс је глумила у британском филму Dad's Army (2016), заснованом на истоименом телевизијском ситкому.[24] Године 2017. вратила се на телевизију тумачећи глумицу Оливију де Хевиленд у антолошкој серији Feud.[25]

Филм

Наслов Год.[а] Улога Режисер(и) Напомена Реф.
1001 Nights 1990 Шехерезада Филип де Брока Филм на француском језику [26]
Christopher Columbus: The Discovery 1992 Беатрис Енрикез де Арана Џон Глен [27]
Splitting Heirs 1993 Кити Фарант Роберт Јанг [28]
Blue Juice 1995 Клои Карл Пречезер [29][30]
The Phantom 1996 Сала Сајмон Виндер [31]
The Mask of Zorro 1998 Елена Монтеро Мартин Кемпбел [32]
Entrapment 1999 Вирџинија „Џин” Бејкер Џон Амијел [33]
The Haunting 1999 Теодора Жан де Бонт [34]
High Fidelity 2000 Чарли Николсон Стивен Фрирс [35]
Traffic 2000 Хелена Ајала Стивен Содерберг [36]
America's Sweethearts 2001 Гвен Херисон Џо Рот [37]
Chicago 2002 Велма Кели Роб Маршал Такође је и певач за саундтрек филма и то на песмама:
All That Jazz
Cell Block Tango
I Can't Do It Alone
Class
Nowadays/Hot Honey Rag
I Move On 		[38][39]
Sinbad: Legend of the Seven Seas 2003 Марина (глас) Тим Џонсон
Патрик Гилмор 		[40]
Intolerable Cruelty 2003 Мерилин Рексрот Браћа Коен [41]
The Terminal 2004 Амелија Ворен Стивен Спилберг [42]
Ocean's Twelve 2004 Изабел Лахири Стивен Содерберг [43]
The Legend of Zorro 2005 Елена де ла Вега Мартин Кемпбел [44]
No Reservations 2007 Кејт Армстронг Скот Хикс [45]
Death Defying Acts 2007 Мери Макгарви Гилијан Армстронг [46]
The Rebound 2009 Сенди Барт Фројдлих [47]
Lay the Favorite 2012 Тулип Хејмовиц Стивен Фрирс [48]
Rock of Ages 2012 Патрисија Витмор Адам Шенкман Такође је и певач на саундтреку и то на песмама:
Hit Me with Your Best Shot
We Built This City 		[49][50]
Playing for Keeps 2012 Денис Габријела Мућино [51]
Broken City 2013 Кетлин Хостетлер Ален Хјуџс [52]
Side Effects 2013 др Викторија Сиберт Стивен Содерберг [53]
Red 2 2013 Катја Петрокович Дин Перисот [54]
Dad's Army 2016 Роуз Винтерс Оливер Паркер [24]

Телевизија

Наслов Год. Улога Напомена Реф.
Out of the Blue 1991 Непознато Телевизијска епизода [55]
The Darling Buds of May 1991—93 Меријет Телевизијска серија [6][56]
The Young Indiana Jones Chronicles 1992 Маја Епизода: "Palestine, October 1917" [57]
The Return of the Native 1994 Еустасија Вие Телевизијски филм [58]
The Cinder Path 1994 Викторија Чапман Телевизијска минисерија [59]
Catherine the Great 1995 Катарина II Телевизијски филм [60]
Titanic 1996 Изабела Парадин Телевизијска минисерија [61]
Saturday Night Live 2005 Саму себе (домаћин) Епизода: "Catherine Zeta-Jones/Franz Ferdinand" [62]
Feud: Bette and Joan 2017 Оливија де Хевиленд Телевизијска антолошка серија [63]
Cocaine Godmother 2018 Гризелда Бланко Телевизијски филм [64]
Queen America 2018—2019 Вики Елис Веб серија [65]
Среда 2022–садашњост Мортиша Адамс Телевизијска серија, 2 епизоде [66]
National Treasure: Edge of History 2022—2023 Били Пирс Телевизијска серија, главна улога [67]

Представе

Представа Год. Улога Позориште Реф.
Annie Непознато[б] Сироче Позотиште Викторија Палас [1][2]
Annie 1981 Ени Позориште у Свонзију [3]
Bugsy Malone 1983 Талула Позориште Њеног величанства [69][70]
The Pajama Game 1985—86 Девојка из хора Позориште Хејмаркет у Лестеру [71][72]
42nd Street 1987 Пеги Сојер Краљевски театар Друри Лејн [73]
Street Scene 1989 Ме Џоунс Лондонски Колосеум [74][75]
Under Milk Wood 1992 Непознато AIR Studios [76]
A Little Night Music 2009—10 Дезире Армфелт Позотиште Волтер Кер [77]
The Children's Monologues 2017 Девојчица опседнута математиком Карнеги Хол [78]

Напомене

  1. ^ Односи се на најраније издање филма
  2. ^ Мјузикл се изводио од 1978. до 1981. године, али датуми када је Зита-Џоунс наступала нису познати.[68]

Референце

  1. ^ а б в г McGrath, Charles (6. 12. 2009). „Send in the Song-and-Dance Gal”. The New York Times. Архивирано из оригинала 19. 8. 2017. г. Приступљено 10. 10. 2014. 
  2. ^ а б Fulton, Rick (1. 7. 1999). „The Frog Princess”. Daily Record. Архивирано из оригиналаНеопходна новчана претплата 4. 5. 2016. г. Приступљено 5. 4. 2016 — преко HighBeam Research. 
  3. ^ а б Adams, Guy (16. 4. 2011). „Catherine Zeta-Jones: Darling bud with a steely core”. The Independent. Архивирано из оригинала 20. 4. 2016. г. Приступљено 5. 4. 2016. 
  4. ^ Film Review: Special. Visual Imagination Limited. 2000. стр. 57. Архивирано из оригинала 1. 3. 2017. г. 
  5. ^ „Catherine Zeta Jones biography”. BBC. 14. 6. 2010. Архивирано из оригинала 26. 9. 2009. г. Приступљено 5. 4. 2016. 
  6. ^ а б „Face of the Day: Catherine Zeta Jones”. The Herald. 20. 6. 2000. Архивирано из оригинала 18. 4. 2016. г. Приступљено 5. 4. 2016. 
  7. ^ Butzel, Marsha; Ana Lopez (јануар 1994). Mediating the National. Taylor & Francis. стр. 33. ISBN 978-3-7186-0570-5. Архивирано из оригинала 1. 3. 2017. г. 
  8. ^ „Catherine Zeta Jones Interview: I Used to Be Just a Pretty Face with a Big Bust Now I Fight for Roles with Nicole Kidman”. Daily Mirror. 12. 12. 1998. Архивирано из оригиналаНеопходна новчана претплата 4. 5. 2016. г. Приступљено 5. 4. 2016 — преко HighBeam Research. 
  9. ^ а б Johnston, Sheila (12. 6. 2010). „Catherine Zeta-Jones: the evergreen girl of the valleys”. The Daily Telegraph. Архивирано из оригинала 2. 1. 2014. г. Приступљено 7. 2. 2013. 
  10. ^ Dougharty, Margot (август 1998). Exposure. Los Angeles Magazine. стр. 42. ISSN 1522-9149. Архивирано из оригинала 17. 2. 2017. г. 
  11. ^ Rice, Andrew (9. 6. 1999). „Sci-Fi Saturnalia in La-La Land”. Wired. Архивирано из оригинала 20. 4. 2016. г. Приступљено 11. 4. 2016. 
  12. ^ Yamato, Jen (1. 10. 2014). „Catherine Zeta-Jones To Play ‘Cocaine Godmother’ Griselda Blanco”. Deadline Hollywood. Архивирано из оригинала 2. 4. 2016. г. Приступљено 7. 4. 2016. 
  13. ^ Brocks, Emma (14. 12. 2009). „Singing and acting, but not at the same time – Zeta-Jones falters on Broadway”. The Guardian. Архивирано из оригинала 2. 8. 2015. г. Приступљено 14. 8. 2015. 
  14. ^ Simpson, Richard (16. 1. 2002). „Hollywood's most wanted”. London Evening Standard. Архивирано из оригинала 9. 10. 2016. г. Приступљено 10. 4. 2016. 
  15. ^ O'Sullivan, Michael (10. 10. 2003). „Cruel? Yes. Intolerable? No”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 22. 8. 2015. г. Приступљено 11. 4. 2016. 
    Scott, A. O. (18. 6. 2004). „An American's Paradise Lost and Found”. The New York Times. Архивирано из оригинала 19. 4. 2016. г. Приступљено 7. 4. 2016. 
    Susman, Gary (11. 2. 2004). „Zeta-Jones completes the cast of Ocean's Twelve”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала 10. 10. 2016. г. Приступљено 14. 8. 2015. 
  16. ^ „The Legend of Zorro”. Metacritic. Архивирано из оригинала 13. 1. 2011. г. Приступљено 9. 12. 2010. 
  17. ^ „The Legend of Zorro (2005)”. Box Office Mojo. Архивирано из оригинала 5. 9. 2015. г. Приступљено 14. 8. 2015. 
  18. ^ Freydkin, Donna (18. 7. 2007). „Catherine Zeta-Jones makes 'No Reservations'”. USA Today. Архивирано из оригинала 23. 4. 2016. г. Приступљено 8. 4. 2016. 
  19. ^ McQuoid, Debbie. „Just call me Cath”. Stylist. Архивирано из оригинала 23. 7. 2015. г. Приступљено 14. 8. 2015. 
  20. ^ „Catherine Zeta Jones wins Tony Award”. BBC. 14. 6. 2010. Архивирано из оригинала 8. 4. 2011. г. Приступљено 28. 1. 2011. 
  21. ^ „Catherine Zeta-Jones”. Box Office Mojo. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 9. 4. 2016. 
  22. ^ „Side Effects (2013)”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала 22. 8. 2015. г. Приступљено 14. 8. 2015. 
  23. ^ „Red 2 (2013)”. Box Office Mojo. 17. 10. 2013. Архивирано из оригинала 22. 7. 2015. г. Приступљено 14. 8. 2015. 
  24. ^ а б Bray, Catherine (27. 1. 2016). „Film Review: ‘Dad’s Army’”. Variety. Архивирано из оригинала 29. 3. 2016. г. Приступљено 7. 4. 2016. 
  25. ^ Patten, Dominic (25. 2. 2017). „‘Feud: Bette & Joan’ Review: Jessica Lange & Susan Sarandon Kill In H’wood War Story”. Deadline.com. Архивирано из оригинала 25. 2. 2017. г. Приступљено 1. 3. 2017. 
  26. ^ Zipes, Jack; Greenhill, Pauline (16. 9. 2015). Fairy-Tale Films Beyond Disney: International Perspectives. Routledge. стр. 73. ISBN 978-1-134-62813-1. Архивирано из оригинала 7. 11. 2017. г. 
  27. ^ Mendelson, Scott (13. 10. 2014). „When Christopher Columbus Flopped At The Box Office... Twice”. Forbes. Архивирано из оригинала 20. 4. 2016. г. Приступљено 6. 4. 2016. 
  28. ^ Canby, Vincent (1. 5. 1993). „Review/Film; Trying to Kill One's Way To a Title”. The New York Times. Архивирано из оригинала 19. 4. 2016. г. Приступљено 6. 4. 2016. 
  29. ^ Maltin, Leonard (2. 9. 2014). Leonard Maltin's 2015 Movie Guide. Penguin Group. стр. 275. ISBN 978-0-698-18361-2. Архивирано из оригинала 7. 11. 2017. г. 
  30. ^ Engle, John (5. 10. 2015). Surfing in the Movies: A Critical History. McFarland. стр. 179. ISBN 978-1-4766-2284-2. Архивирано из оригинала 7. 11. 2017. г. 
  31. ^ Muir, John Kenneth (13. 2. 2004). The Encyclopedia of Superheroes on Film and Television, 2d ed. McFarland. стр. 434. ISBN 978-0-7864-3755-9. Архивирано из оригинала 7. 11. 2017. г. 
  32. ^ Turan, Kenneth (17. 7. 1998). „A Finely Honed Swashbuckler”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 24. 4. 2016. г. Приступљено 9. 4. 2016. 
  33. ^ „Entrapment (1999)”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала 22. 8. 2015. г. Приступљено 14. 8. 2015. 
  34. ^ Maslin, Janet (23. 7. 1993). „Review/Film; Things That Go Bump, and Worse, in the Night”. The New York Times. Архивирано из оригинала 22. 4. 2016. г. Приступљено 6. 4. 2016. 
  35. ^ „High Fidelity Details and Credits”. Metacritic. Архивирано из оригинала 31. 3. 2017. г. Приступљено 9. 4. 2016. 
  36. ^ French, Philip (20. 1. 2001). „Traffic”. The Guardian. Архивирано из оригинала 18. 4. 2016. г. Приступљено 9. 4. 2016. 
  37. ^ Cameron-Wilson, James (1. 11. 2002). Film Review 2002-2003: The Definitive Film Yearbook. Reynolds & Hearn. Архивирано из оригинала 7. 11. 2017. г. 
  38. ^ Edelstein, David (27. 12. 2002). „Cell Block Tango”. Slate. Архивирано из оригинала 6. 5. 2012. г. Приступљено 9. 12. 2010. 
  39. ^ „Chicago [The Miramax Motion Picture Soundtrack]”. AllMusic. Архивирано из оригинала 18. 3. 2016. г. Приступљено 11. 4. 2016. 
  40. ^ „Catherine Zeta Jones interview: Sinbad: Legend Of The Seven Seas”. BBC. 28. 11. 2008. Архивирано из оригинала 26. 9. 2009. г. Приступљено 14. 8. 2015. 
  41. ^ Wise, Damon (1. 1. 2011). „Empire's Intolerable Cruelty Movie Review”. Empire. Архивирано из оригинала 3. 10. 2013. г. Приступљено 14. 8. 2015. 
  42. ^ Scott, A. O. (18. 6. 2004). „An American's Paradise Lost and Found”. The New York Times. Архивирано из оригинала 19. 4. 2016. г. Приступљено 7. 4. 2016. 
  43. ^ Clinton, Paul (10. 12. 2004). „Review: 'Ocean's Twelve' high-spirited fun”. CNN. Архивирано из оригинала 20. 4. 2016. г. Приступљено 7. 4. 2016. 
  44. ^ „The Legend of Zorro Details and Credits”. Metacritic. Архивирано из оригинала 14. 11. 2012. г. Приступљено 9. 4. 2016. 
  45. ^ Ebert, Roger (25. 7. 2007). „No Reservations Movie Review & Film Summary (2007)”. RogerEbert.com. Архивирано из оригинала 23. 7. 2015. г. Приступљено 14. 8. 2015. 
  46. ^ Harvey, Dennis (13. 9. 2007). „Review: ‘Death Defying Acts’”. Variety. Архивирано из оригинала 20. 4. 2016. г. Приступљено 9. 4. 2016. 
  47. ^ „The Rebound (2009)”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала 20. 4. 2016. г. Приступљено 9. 4. 2016. 
  48. ^ Fine, Marshall (3. 2. 2013). „Movie Review: Lay the Favorite”. The Huffington Post. Архивирано из оригинала 23. 4. 2016. г. Приступљено 9. 4. 2016. 
  49. ^ Bradshaw, Peter (14. 6. 2012). „Rock of Ages – review”. The Guardian. Архивирано из оригинала 18. 4. 2016. г. Приступљено 9. 4. 2016. 
  50. ^ „Tom Cruise Covers Guns N' Roses, Russell Brand Sings Jefferson Starship on 'Rock of Ages' Soundtrack”. The Hollywood Reporter. 1. 5. 2012. Архивирано из оригинала 7. 2. 2015. г. Приступљено 9. 12. 2014. 
  51. ^ „Playing for Keeps (2012)”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала 21. 8. 2015. г. Приступљено 14. 8. 2015. 
  52. ^ McCarthy, Todd (16. 1. 2013). „Broken City Review”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала 27. 7. 2015. г. Приступљено 14. 8. 2015. 
  53. ^ French, Philip (10. 3. 2013). „Side Effects – review”. The Guardian. Архивирано из оригинала 2. 4. 2016. г. Приступљено 9. 4. 2016. 
  54. ^ „Red 2 (2013)”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала 22. 8. 2015. г. Приступљено 14. 8. 2015. 
  55. ^ Adato, Allison (28. 4. 2014). „My Life in Pictures: Colin Firth”. People. Архивирано из оригинала 2. 6. 2016. г. Приступљено 9. 4. 2016. 
  56. ^ Leggott, James; Taddeo, Julie (11. 12. 2014). Upstairs and Downstairs: British Costume Drama Television from The Forsyte Saga to Downton Abbey. Rowman & Littlefield Publishers. стр. 48. ISBN 978-1-4422-4483-2. Архивирано из оригинала 7. 11. 2017. г. 
  57. ^ „Catherine Zeta-Jones: Her Style Timeline”. Allure. Архивирано из оригинала 23. 4. 2016. г. Приступљено 9. 4. 2016. 
  58. ^ Tucker, Ken (2. 12. 1994). „The Return of the Native”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала 18. 11. 2015. г. Приступљено 6. 4. 2016. 
  59. ^ Goble, Alan (1. 1. 1999). The Complete Index to Literary Sources in Film. Walter de Gruyter. стр. 93. ISBN 978-3-11-095194-3. Архивирано из оригинала 7. 11. 2017. г. 
  60. ^ Nesselson, Lisa (26. 2. 1995). „Review: Catherine The Great”. Variety. Архивирано из оригинала 18. 4. 2016. г. Приступљено 5. 4. 2016. 
  61. ^ Anderson, D. Brian (22. 3. 2005). The Titanic in Print and on Screen: An Annotated Guide to Books, Films, Television Shows and Other Media. McFarland. стр. 106—108. ISBN 978-0-7864-1786-5. Архивирано из оригинала 7. 11. 2017. г. 
  62. ^ „SNL Season 31 Episode 03-Catherine Zeta-Jones/Franz Ferdinand”. NBC. Приступљено 18. 3. 2019. 
  63. ^ Stanhope, Kate (16. 8. 2016). „Catherine Zeta-Jones Joins Ryan Murphy's FX Drama 'Feud'”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала 17. 8. 2016. г. Приступљено 16. 8. 2016. 
  64. ^ Nguyen, Hanh (20. 1. 2018). „‘Cocaine Godmother’ Review: Brownface Casting Is Just One of Many Insults in This Schlocky ‘Narcos’ Knockoff”. IndieWire. Приступљено 21. 1. 2018. 
  65. ^ Evans, Greg (10. 9. 2018). „Catherine Zeta-Jones Series ‘Queen America’ Sets Facebook Watch Premiere Date”. Deadline Hollywood. Приступљено 12. 9. 2018. 
  66. ^ Goldberg, Lesley (9. 8. 2021). „Catherine Zeta-Jones Set as Morticia in Tim Burton's 'Addams Family' Series for Netflix”. The Hollywood Reporter. Приступљено 19. 8. 2021. 
  67. ^ Andreeva, Nellie (7. 2. 2022). „Catherine Zeta-Jones To Star In 'National Treasure' Disney+ Series”. Deadline Hollywood. Приступљено 7. 2. 2022. 
  68. ^ Plays International. Chancery Publications Limited. 1998. стр. 16. Архивирано из оригинала 7. 11. 2017. г. 
  69. ^ Seeley, Robert; Bunnett, Rex; Rust, Brian A. L. (1989). London musical shows on record, 1889-1989: a hundred years of London's musical theatre. General Gramophone Publications. стр. 35. ISBN 978-0-902470-30-9. Архивирано из оригинала 7. 11. 2017. г. 
  70. ^ Noticias. Editorial Perfil. 1999. стр. 66. Архивирано из оригинала 7. 11. 2017. г. 
  71. ^ London Theatre Record. I. Herbert. 1986. стр. 83. Архивирано из оригинала 3. 1. 2014. г. 
  72. ^ Vanity Fair. Vanity Fair Publishing Company. јануар 2001. стр. 149—150. Архивирано из оригинала 7. 11. 2017. г. 
  73. ^ Lemmon, David (1989). British Theatre Yearbook. C. Helm. стр. 16. Архивирано из оригинала 7. 11. 2017. г. 
  74. ^ „Catherine Zeta Jones biography”. BBC. 14. 6. 2010. Архивирано из оригинала 26. 9. 2009. г. Приступљено 5. 4. 2016. 
  75. ^ Hischak, Thomas S. (2. 6. 2008). The Oxford Companion to the American Musical: Theatre, Film, and Television. Oxford University Press. стр. 892. ISBN 978-0-19-533533-0. Архивирано из оригинала 17. 2. 2017. г. 
  76. ^ Hayden, Jacki (1. 9. 2014). A Map of Love: Around Wales with Dylan Thomas. Y Lolfa. стр. 75. ISBN 978-1-907476-04-4. 
  77. ^ Prentice, Claire (14. 12. 2009). „A Little Night Music at the Walter Kerr Theatre, review”. The Daily Telegraph. Архивирано из оригинала 23. 8. 2015. г. Приступљено 14. 8. 2015. 
  78. ^ Scheck, Frank (14. 11. 2017). „Critic's Notebook: An All-Star Cast Performs 'The Children's Monologues' at Carnegie Hall”. The Hollywood Reporter. Приступљено 19. 11. 2017. 

Спољашње везе