Филипи (грч. Φιλιπποι) је древни антички и средњовековни град и знаменити археолошки локалтет у источном делу Егејске Македоније, у североисточном делу данашње Грчке, код места Кринидес.

Град је основан је око 360. п. н. е. године, под именом Кренид. Македонски краљ Филип II га је освојио 356. п. н. е. и преименовао по себи. Град је очувао аутономију све до пропасти античке Македоније у време римског освајања средином 2. века пре нове ере, након чега е нашао у саставу римске провинције Македоније. Упркос релативно малом броју становника (око 20.000), град је био важно трговачко средиште. Најважнији догађај у његовој историји је била Битка код Филипа 42. п. н. е. у којој је Други тријумвират поразио убице Гаја Јулија Цезара.

Град је био значајан центар раног хришћанства, а Филипљане је посетио и Свети Павле, који је тамошњим хришћанима касније упутио знамениту Посланицу Филипљанима. Ту је основана и Филипска епархија, чији су епископи познати од 4. века надаље. Током већег дела средњег века град је био под византијском влашћу, а средином 14. века освојили су га Срби. За време владавине цара Стефана Душана облашћу око Филипа и оближње Драме управљао је кесар Војихна, а потом је за време цара Уроша (1355-1371) том облашћу завладао деспот Угљеша (1365-1371).^[1][2][3]

Крајем 14. века, град је потпао под османску, чиме је отпочео период опадања који је током 15. века довео до потпуног гашења овог некада значајног урбаног и црквеног центра, од кога су преостале само античке и средњовековне рушевине. По том древном граду је у новије доба прозвана данашња општина Филипои која припада периферији Источна Македонија у савременој Грчкој.

Филипи на Викимедијиној остави.