Фебруарски поход (мкд.Февруарски поход) био је усиљени марш бораца јединица Народноослободилачке војске Југославије, која је током фебруара 1944. године извршила оперативна дејства на територији источне, централне и западне Македоније.
Активности јединица НОВ и ПОМ принудиле су немачке и бугарске снаге да покрену две офанзивне операције против партизана у рејону Меглена, где се налазила њихова оперативна база. У Првој офанзиви, која је трајала од 4. до 8. јануара 1944. године, учествовали су само немачки војници из Солуна и Водена, а у Другој офанзиви, уз немачке, учествовале су и бугарске јединице из 17. дивизије у Штипу, а која је трајала од 16. до 20. јануара 1944. године.
Фебруарски поход
По завршетку ових офанзива у којима су партизанске снаге победиле, Главни штаб Македоније оценио је да су обезбеђени услови за јединице НОВЈ с подручја Меглена да покрену војне операције и тако се пробију према централној, западној и источној Македонији. Главни штаб је израдио следећи план:
Прва борбена група, коју је сачињавала Прва македонско-косовска бригада, требало је да ујутро 31. јануара 1944. године од села Бахово крене преко Мариова, Азота и Пореча према западној Македонији.
Друга борбена група, коју је сачињавала Друга македонска бригада, требало је ујутро 31. јануара 1944. године да крене од села Зборско у борбене акције у рејон Тиквеша и Ђевђелије, са задаћом да на себе привуче што више непријатељских снага с циљем олакшања пробоја Првој и Другој борбеној групи.
Тако је започео период војних операција широких размера које су извршили македонски партизани, познат под именом Фебруарски поход. Успешно спровођење похода имало је велик политички и војни значај за развој НОБ-а у Македонији.
Након Пролећне офанзиве која је уследила након Фебруарског похода 1944. године, биле су формиране крупне слободне територије чиме су били обезбеђени услови за одржавање Првог заседања АСНОМ-а.[2]