Фата Егановић

Фата Егановиић
Лични подаци
Датум рођења(1991-03-21)21. март 1991. (33 год.)
Место рођењаШабац, СФР Југославија, данас Србија
Књижевни рад
Најважнија делаКрило, збирка песама
Помози да река тече, збирка песама
НаградеВелика награда на Витезовом конкурсу
Трећа награда - Бранкова награда Матице српске
Универзитет у Новом Саду

Фата Егановић (Шабац, 1991) српска је књижевница.[1]

Биографија

До поласка у први разред основне школе са родитељима живела је у Грчкој. Основно и средње образовање је завршила у родном граду. По завршетку основних и мастер студија Филозофског факултета у Новом Саду,[2] на одсеку за српску књижевност и језик стиче звање дипломирани филолог. Почиње рано да се бави поезијом и аутор је више стручних радова. Пише есеје, приказе и књижевну критику, објављује у периодици.[2] Баци се превођењем и лектуром.[2]

Српски дечији писац Тоде Николетић у предговору за збирку песама Крило Фату Егановић описао је како „Својом песничком имагинацијом, Фата Егановић наставља тамо где је стао Драинац, започео Антић, и истрајао Црњански”.

Песма под називом „Белина” заступљена је у радној свесци за осми разред основне школе (у оквиру вежбања дикције и логичког акцента) издавача Логос из Београда, 2010.[3]

Дела

Књиге
  • Крило, збирка песама, Витез Београд, 2006.[4]
  • Помози да река тече, збирка песама, Витез Београд, 2010.[3]
Чланци
  • Двострука трагичност лика Хасанагинице у драми Љубомира Симовића, 2017.[5]
  • Старо време, ново време и митско време уприповеци "Кир Герас" Сте[а]вана Сремца, 2018.[6]
  • Aurea aetas у драмама Марина Држића, 2020.[7]

Референце

  1. ^ „Биографије аутора”. РЕЗ. Приступљено 18. 2. 2017. 
  2. ^ а б в „Ja, Fata Eganović”. Kazaljka (на језику: бошњачки). 2021-05-19. Архивирано из оригинала 01. 02. 2022. г. Приступљено 2022-02-01. 
  3. ^ а б „Podaci o autorima” (PDF). medjutim.org. стр. 1. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 11. 2014. г. Приступљено 19. 02. 2017. 
  4. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Крило :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2021-04-06. [мртва веза]
  5. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Двострука трагичност лика Хасанагинице у драми Љубомира Симовића :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2021-04-06. [мртва веза]
  6. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Старо време, ново време и митско време уприповеци "Кир Герас" Сте[а]вана Сремца :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2021-04-06. [мртва веза]
  7. ^ „Tri naše studentkinje dobitnice „Brankove nagrade Matice srpske“ | FF”. www.ff.uns.ac.rs. Приступљено 2021-04-06. 

Спољашње везе