Фараон

Од треће династије, фараони се углавном представљају са Немес круном, лажном брадом и украшеним килтом.

Фараон (/ˈfɛəroʊ/,[1] египатски: pr ꜥꜣ;[note 1] коптски ⲡⲣ̅ⲣⲟ, Pǝrro; библијски хебрејски: פַּרְעֹה, Parʿō)[2] назив је за врховног владара у Старом Египту. Веровало се да он не умире него „улази у свој вечни хоризонт“. Фараон је био „извор живота, здравља и радости“. Његово име није се смело помињати без потребе. Услед тога о фараону се говорило као о „високом дому“ (пер-аа, од чега потиче грчка реч фараон). Казивало се, на пример: „Високи дом“ је наредио. Фараон је поздрављан падањем ничице. Била је велика част за онога који је могао уместо земље да пољуби његово стопало. Фараон је имао сву државну власт (управну, судску и законодавну). Право је било израз његове воље, мада је имао саветнике за издавање правних аката, тзв. „саветнике царских наређења“. Фараон је био гарант маат-а, новог поретка света, што значи да је раније постојао хаос, а да је са фараонима дошло до успостављања реда.

Фараон је народни термин који савремени аутори често користе за краљеве старог Египта који су владали као монарси од Прве династије (око 3150. п. н. е.) до анексије Египта од стране Римског царства 30. године п. н. е.[3] Међутим, без обзира на пол, „краљ“ је био термин који су древни Египћани најчешће користили за своје монархе средином Осамнаесте династије током Новог краљевства. Термин „фараон” није коришћен у то време за владара све до могућег позивања на Мернептаха, око 1210. п. н. е. током Деветнаесте династије, нити се доследно користио све до опадања и нестабилности који су почели са Двадесет петом династијом. У раним династијама, древни египатски краљеви су имали чак три титуле: хорус, сеџ и би (nswt-bjtj) и две даме или Небти (nbtj) име.[4] Златни хорус и додатни називи су додати касније.[5]

У египатском друштву, религија је имала централно место у свакодневном животу. Једна од улога краља била је као посредник између божанстава и људи. Тако је краљ био замењен за божанства у улози која је била цивилни и верски администратор. Краљ је поседовао сву земљу у Египту, доносио је законе, убирао порезе и бранио Египат од освајача као главнокомандујући војске.[6] Религијски, краљ је служио на верским церемонијама и бирао места за нове храмове. Краљ је био одговоран за одржавање мата (mꜣꜥt), или космичког поретка, равнотеже и правде, а део тога је укључивао одлазак у рат када је то било потребно за одбрану земље или напад на друге за које се веровало да ће то допринети мату, као нпр. за добијање ресурса.[7]

Услед начина на који је извршено уједињење Египта и дуализма који се дуго задржао, фараон је у прво време носио две круне, белу круну Горњег Египта[8] и црвену круну Доњег Египта.[9] Касније су оне спојене у једну, дуплу круну.[10] Такође, као израз првобитног дуализма, фараон је у прво време сахрањиван у две гробнице, једну на северу, другу на југу. Она празна звала се кенотаф. И поред божанског статуса и концентрације огромне власти, неки антички писци су тврдили да положај фараона није био завидан. По њима, фараон је био подвргнут таквом режиму живота, да му у строго испланираном дану није остало нимало слободног времена. Фараон је морао бити довољно виталан да би могао Египту да обезбеди живот, здравље и радост, а пре свега плодност. Болешљив или стар човек није могао бити фараон. У старо доба египатске историје- изгледа до уједињења- постојао је обичај да се стари, фертилно немоћни владари убијају. Овај примитиван обичај је касније замењен тзв. Хеб-Сед фестивалом, свечаношћу која се задржала и у време новог царства.

Порекло речи

Реч фараон потиче од египатске речи „пра“, што значи „велика кућа“. У почетку је „фараон“ био назив за краљевску палату, а од осамнаесте династије је постао назив за владара.[11] Најстарије доказано помињање речи фараон је средином осамнаесте династије.

Током ере Новог краљевства, фараон је постао облик обраћања за особу која је била краљ. Најранији потврђени пример где се pr ꜥꜣ користи посебно за обраћање владару је у писму краљу Осамнаесте династије, Ехнатону (владао око 1353–1336. п. н. е.), које је упућено „Великој кући, Л, В, Х, Лорда“.[12][13] Међутим, постоји могућност да је титула pr ꜥꜣ најпре примењена лично на Тутмоса III (око 1479–1425. п. н. е.), у зависности од тога да ли се може потврдити да се натпис на Армантовом храму односи на тог краља.[14] Током Осамнаесте династије (од шеснаестог до четрнаестог века пре нове ере) титула фараон је коришћена као поштовање владара. О касној Двадесет првој династији (десети век пре нове ере), међутим, уместо да се користи самостално и првобитно само за палату, почео је да се додаје осталим титулама пре имена краља, а од Двадесет пете династије (од осмог до седмог века пре нове ере, током опадајућег трећег међупериода) био је, барем у обичној употреби, једини епитет са префиксом краљевског апелатива.[15]

Од Деветнаесте династије па надаље pr-ꜥꜣ самостално, коришћен је једнако редовно као и ḥm, „Величанство“.[16] Прво датирано појављивање титуле „фараон“ која се везује за име владара јавља се у 17. години Сијамуна (десети век пре нове ере) на фрагменту из Карначких свештеничких анала, верског документа. Овде је индукција појединца у свештенство Амона датирана специфично у време владавине „фараона Сијамуна“.[17] Ова нова пракса је настављена под његовим наследником, Псусенесом II, и каснијим краљевима Двадесет друге династије. На пример, стела Велика Дахла је специфично датирана на 5. годину краља „Фараон Шошенк, Амоновог миљеник“, за кога се сви египтолози слажу да је Шошенк I – оснивач Двадесет друге династије – укључујући Алана Гардинера у његовој оригиналној публикацији о овој стели из 1933. године.[18]

Титула је реконструисана тако да се изговарала *[parʕoʔ] на касноегипатском језику, одакле је грчки историчар Херодот извео име једног од египатских краљева, Φερων.[19] У хебрејској Библији, ова титула се такође појављује као хебр. פרעה [parʕoːh];[20] од тога, у Септуагинти, φαραώ, pharaō, а затим у каснолатинском pharaō, обе именице -n корена. Куран га исто тако пише арап. فرعون firʿawn са n (овде се увек мисли на једног злог краља у причи Књиge iзласка, за разлику од доброг краља у причи сури Јусуф). Арапски комбинује оригинални ајин из египатског заједно са завршетком -n из грчког.

На енглеском је термин испрва био написан као „Pharao“, али су преводиоци Библије краља Џејмса оживели „Pharaoh“ са „h“ са хебрејског. У међувремену, у Египту, *[par-ʕoʔ] је еволуирао у сахидскo коптскo ⲡⲣ̅ⲣⲟ pərro, а затим ərro погрешно третирајући p- као дефинитивни члан „the“ (из древног египатског pꜣ).[21]

Други значајни епитети су nswt, у преводу „краљ”; ḥm, „Величанство”; jty за „монарх или суверен”; nb за „лорд”;[16][note 2] и ḥqꜣ за „владар”.

Види још

Напомене

  1. ^ Вероватно се изговара parūwʾar у староегипатском (око 2500. п. н. е.) и средњеегипатском (око 1700. п. н. е.), и pərəʾaʿ или pərəʾōʿ у касноегипатском (око 800. п. н. е.)
  2. ^ nb.f значи „његов господар”, монарси су представљани са (.f) за његов, (.k) за ваш.[16]

Референце

  1. ^ Wells, John C. (2008), Longman Pronunciation Dictionary (3rd изд.), Longman, ISBN 9781405881180 
  2. ^ „Strong's Hebrew Concordance - 6547. Paroh”. Bible Hub. 
  3. ^ Clayton, Peter A. Chronicle of the Pharaohs the Reign-by-reign Record of the Rulers and Dynasties of Ancient Egypt. London: Thames & Hudson, 2012. Print.
  4. ^ Wilkinson, Toby A. H. (2002-09-11). Early Dynastic Egypt (на језику: енглески). Routledge. ISBN 978-1-134-66420-7. 
  5. ^ Bierbrier, Morris L. (2008-08-14). Historical Dictionary of Ancient Egypt (на језику: енглески). Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-6250-0. 
  6. ^ „Pharaoh”. AncientEgypt.co.uk. The British Museum. 1999. Приступљено 20. 12. 2017. 
  7. ^ Mark, Joshua (2. 9. 2009). „Pharaoh - World History Encyclopedia”. World History Encyclopedia. Приступљено 20. 12. 2017. 
  8. ^ „The royal crowns of Egypt”. Egypt Exploration Society (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-02. 
  9. ^ Hagen, Rose-Marie; Hagen, Rainer (2007). Egypt Art (на језику: енглески). New Holland Publishers Pty, Limited. ISBN 978-3-8228-5458-7. 
  10. ^ Gaskell, G. (2016-03-10). A Dictionary of the Sacred Language of All Scriptures and Myths (Routledge Revivals) (на језику: енглески). Routledge. ISBN 978-1-317-58942-6. 
  11. ^ Redmount, Carol A. "Bitter Lives: Israel in and out of Egypt." pp. 89-90. The Oxford History of the Biblical World. Michael D. Coogan, ed. Oxford University Press. 1998.
  12. ^ Hieratic Papyrus from Kahun and Gurob, F. LL. Griffith, 38, 17.
  13. ^ Petrie, W. M. (William Matthew Flinders); Sayce, A. H. (Archibald Henry); Griffith, F. Ll (Francis Llewellyn) (1891). Illahun, Kahun and Gurob : 1889-1890. Cornell University Library. London : D. Nutt. стр. 50. 
  14. ^ Robert Mond and O.H. Meyers. Temples of Armant, a Preliminary Survey: The Text, The Egypt Exploration Society, London, 1940, 160.
  15. ^ "pharaoh" in Encyclopædia Britannica. Ultimate Reference Suite. Chicago: Encyclopædia Britannica, 2008.
  16. ^ а б в Doxey, Denise M. (1998). Egyptian Non-Royal Epithets in the Middle Kingdom: A Social and Historical Analysis. BRILL. стр. 119. ISBN 90-04-11077-1. 
  17. ^ J-M. Kruchten, Les annales des pretres de Karnak (OLA 32), 1989, pp. 474–478.
  18. ^ Alan Gardiner, "The Dakhleh Stela", Journal of Egyptian Archaeology, Vol. 19, No. 1/2 (May, 1933) pp. 193–200.
  19. ^ Herodotus, Histories 2.111.1. See Anne Burton (1972). Diodorus Siculus, Book 1: A Commentary. Brill. , commenting on ch. 59.1.
  20. ^ Elazar Ari Lipinski: "Pesach – A holiday of questions. About the Haggadah-Commentary Zevach Pesach of Rabbi Isaak Abarbanel (1437–1508). Архивирано 2017-03-16 на сајту Wayback Machine Explaining the meaning of the name Pharaoh." Published first in German in the official quarterly of the Organization of the Jewish Communities of Bavaria: Jüdisches Leben in Bayern. Mitteilungsblatt des Landesverbandes der Israelitischen Kultusgemeinden in Bayern. Pessach-Ausgabe Nr. 109, 2009, ZDB-2077457-6, S. 3–4.
  21. ^ Walter C. Till: "Koptische Grammatik". VEB Verlag Enzyklopädie, Leipzig, 1961. p. 62.

Литература

  • Др Марко Павловић, Правна историја света.
  • Shaw, Garry J. The Pharaoh, Life at Court and on Campaign, Thames and Hudson, 2012.
  • Sir Alan Gardiner Egyptian Grammar: Being an Introduction to the Study of Hieroglyphs, Third Edition, Revised. London: Oxford University Press, 1964. Excursus A, pp. 71–76.
  • Jan Assmann, "Der Mythos des Gottkönigs im Alten Ägypten", in Christine Schmitz und Anja Bettenworth (hg.), Menschen - Heros - Gott: Weltentwürfe und Lebensmodelle im Mythos der Vormoderne (Stuttgart, Franz Steiner Verlag, 2009), pp. 11–26.
  • Marie-Ange Bonhême and Annie Forgeau, Pharaon : Les secrets du Pouvoir, Paris, Armand Colin, 1988, 349 p. ISBN 978-2-200-37120-3.
  • Yvonne Bonnamy and Ashraf Sadek, Dictionnaire des hiéroglyphes : hiéroglyphes-français, Arles, Actes Sud, 2010, 986 p. ( ISBN 978-2-7427-8922-1, Шаблон:BNF)
  • Jean-Pierre Corteggiani (ill. Laïla Ménassa), L'Égypte ancienne et ses dieux, dictionnaire illustré, Paris, éditions Fayard, 2007, 588 p. ISBN 978-2-213-62739-7.
  • Christiane Desroches Noblecourt, Toutânkhamon, vie et mort d'un pharaon, Paris, Pygmalion, 1963 (reprint 1988), 248 p. ISBN 978-2-85704-012-5.
  • Isabelle Franco, Nouveau dictionnaire de mythologie égyptienne, Paris, Pygmalion, 1999, 319 p. ISBN 978-2-85704-583-0.
  • Nicolas-Christophe Grimal, Les termes de la propagande royale égyptienne de la XIXe dynastie à la conquête d'Alexandre, Paris, Imprimerie Nationale / Diffusion de Boccard, 1986, 764 p. (ISSN 0398-3595)
  • Philippe Huet and Marie Huet, L'animal dans l'Égypte ancienne, Saint-Claude-de-Diray, Éditions Hesse, 2013, 157 p. ISBN 978-2-35706-026-5.
  • Jean Leclant (directeur), Dictionnaire de l'Antiquité, Paris, PUF, 2005 (reprint 2011), 2389 p. ISBN 978-2-13-058985-3.
  • Bernadette Menu (pref. Charles de Lespinay and Raymond Verdier), Égypte pharaonique : Nouvelles recherches sur l'histoire juridique, économique et sociale de l'ancienne Égypte, Paris, L'Harmattan, 2004, 391 p. ISBN 978-2-7475-7706-9.
  • Claude Obsomer, Ramsès II, Paris, Pygmalion, 2012, 558 p. ISBN 978-2-7564-0588-9.
  • Jean Vercoutter, À la recherche de l’Égypte oubliée, Paris, Gallimard, coll. « Découvertes Gallimard / Archéologie » (no 1), 2007, 160 p. ISBN 978-2-07-034246-4.
  • Pascal Vernus and Jean Yoyotte, Dictionnaire des pharaons, Paris, Éditions Noêsis, 1988 (reprint 1998), 226 p. ISBN 978-2-7028-2001-8.
  • Toby A.H. Wilkinson, Early Dynastic Egypt, London, Routledge, 1999, 413 p. ISBN 978-0-415-18633-9.
  • Smith, Cathy Anne. „The Ostrich in Ancient Egypt | World History” (на језику: енглески). Приступљено 2022-08-10. 
  • „Expedition Magazine - Penn Museum”. www.penn.museum. Приступљено 2022-08-10. 
  • Lobban Jr., Richard A. (2003). Historical Dictionary of Ancient and Medieval Nubia. Scarecrow Press. стр. 364. ISBN 0810865785. 

Спољашње везе

Фараон на Викимедијиној остави.