У оквиру императивног програмског језика, наредба управљања током својим извршавањем даје одговор на питање којим путем (ако постоје 2 или више) треба наставити извршавање. Код не-стриктних програмских језика, функцијама и језичким конструкцијама се долази до истог резултата, али се то не зове нужно управљање током.
Врсте наредби контроле током које подржавају различити језици се разликују, али се могу поделити по њиховом ефекту:
заустављање програма, спречавајући даљи рад (безусловни застој).
Скуп наредби је зато генерално структуриран као блок, који поред груписања дефинише и лексички обим.
Прекиди и сигнали су механизми ниског нивоа који мењају ток управљања на сличан начин као и потпрограми, али се пре јављају као одговор на неке екстерне стимулусе (који могу да се десе асинхроно), него на „ин-лајн наредбе управљања током.
Лабела преставља име или број експлицитно додељен фиксној позицији унутар изворног кода, који може бити позван наредбом управљања тока која се налази на неком другом месту унутар изворног кода. Лабела, осим што обележава позицију унутар изворног кода, нема других функција.
Бројеви редова су замена за лабелу са именом (који се користе у неким програмским језицима као што су Фортран и Бејсик), то су цели бројеви постављени на почетак сваког реда текста унутар изворног кода. Програмски језици у којима се ово користи често постављају услов да број сваког новог реда мора бити већи од броја из претходног реда, али не мора нужно бити први узастопни. На пример, у Бејсику:
10LETX=320PRINTX
У другим језицима као што су C и Ада, лабела је идентификатор који се обично појављује на почетку реда, праћен колоном. На пример, у програмском језику C:
Success:printf("The operation was successful.\n");
Програмски језик Алгол 60 је дозвољавао како целе бројеве тако и идентификаторе као лабеле (оба закачена за колону са одређеном наредбом), али само неколико у случају да је нека друга варијанта Алгола дозвољавала целе бројеве.
Goto
goto наредба (реч настала спајањем енглеских речи гоу и ту) је најједноставнија форма безусловног преноса управљања.
Иако кључна реч може бити састављена и од великих и од малих слова у зависности од програмског језика, обично се записује као:
gotolabel
Циљ гоуту наредбе је да изазове извршавање наредбе која је дата одређеном лабелом (или следи одмах након ње).
Терминологија речи потпрограм доста варира; алтернативни називи су рутине, процедуре, функције (поготово ако враћају резултате) или методе (посебно ако припадају класама или класама типа).
Током педесетих година двадесетог века, меморије рачунара су биле веома мале у поређењу са данашњим стандардима, па су потпрограми пре свега коришћене ради смањивања величине програма; део кода је био једном написан а онда коришћен много пута из различитих делова програма.
У данашње време, потпрограми се чешће користе са стварање програма који има обимнију структуру, нпр. издвајањем одређеног алгоритма или сакривањем одређене методе прсиступа подацима, потпрограми су један тип модуларности који помаже да се скрати посао.
Минимално структурирано управљање током
У мају 1966., Бом и Јакопини су објавили чланак у часопису Комуникације АЦМ-а у којем тврде да било који програм са гоутујем може да се преобрази у програм без гоутуа користећи само избор (IF THEN ELSE) и петље (WHILE услов DO xxx), могуће са дуплираним кодом и/или додавањем Булових варијабли (тачно/нетачно). Касније су аутори доказали да избор може бити замењен петљама (и још више Булових променљивих).
Чињеница да је такав минимализам могућ, не значи и да је пожељан; уосталом, рачунарима је теоретски потребна само једна машинска инструкција (одузми један број од другог и гранај ако је резултат негативан), али практични рачунари имају више десетина или више стотина машинских инструкција.
Бомов и Јакопинијев чланак је показао да сви програми могу бити без гоуту-а. Остала истраживања су показала да су контролне структуре са по једним улазом и излазом биле много лакше за разумевање него било која друга форма, највише због тога што су могле да се користе свуда као наредбе, без ремећења управљања током. Другим речима, биле су композабилне. (Каснија унапређења, као што су не-стриктни програмски језици - или ранија, композабилне софтверске трансакције - су пратиле овај правац мишљења, што је чинило компоненте програма још више композабилним.)
Неки академици су пуристички приступили резултатима Бома и Јакопинија и започели расправу о томе да су чак и break и return наредбе које се налазе у петљама лоше у пракси пошто уопште нису потребне у наведеном доказу, стога су се залагали да све петље треба да имају само један излаз. Овакав пуристички приступ је основа програмског језика Паскал (дизајнираног 1968-1969), који је до средине деведесетих година двадесетог века био префериран језик за програмере почетнике на факултетима.[1] Директна примена Бом-Јакопини теореме може довести до појаве додатних локалних променљивих у структурираном графикону, и такође довести до понављања у коду.[2] Потоњи проблем се назива петља и по у овом контексту.[3] Паскал је захваћен са оба наведена проблема и судећи по емпиријским истраживањима Ерика С. Робертса, студенти су имали потешкоћа са формулацијом тачних решења за неколицину простих проблема, укључујући писање функције која тражи елемент у низу. У истраживању Хенрија Шапира из 1980. наведеног од стране Робертса, стоји податак да користећи само контролне структуре које нуди Паскал, само 20% субјеката је дало тачан одговор, док ниједан субјекат није написао погрешан код за решење проблема ако му је било дозвољено да напише return наредбу у телу петље.[1]
Контролне структуре у пракси
Већина програмских језика који садрже контролне структуре поседују и иницијалну кључну реч која казује који тип контролне структуре је садржан. Језици се тада деле на оне чије контролне структуре имају односно немају финалну кључну реч.
Ада: Финална кључна реч је end + спејс + иницијална кључна реч нпр. if ... end if, loop ... end loop
Алгол 68, Митрил: иницијална кључна реч писана отпозади нпр. if ... fi, case ... esac
Фортран 77: финална кључна реч је end + иницијална кључна реч нпр. IF ... ENDIF, DO ... ENDDO
Модула-2: иста финална кључна реч END за све
Вижуал бејсик: свака контролна структура има своју кључну реч. If ... End If; For ... Next; Do ... Loop; While ... Wend
Избор
If-then-(else) наредбе
Условни изрази и условне конструкције су одлике програмског језика који извршава различите операције у зависности да ли Булов услов враћа true или false.
IF..GOTO. Форма која се среће у неструктурираним програмским језицима која имитира обичну инструкцију машинског кода, би требало да скочи (GOTO) до ознаке или линијског броја када се услов испуни.
IF..THEN..(ENDIF). Уместо да буду ограничене на скок, било која проста наредба или угнежђени би могли да прате THEN кључну реч. Ово је структурирана форма.
IF..THEN..ELSE..(ENDIF). Као горенаведено, али предузимајући другу радњу уколико је услов false. Ово је једна од најзаступљенијих форми, са много варијација. Неке захтевају завршно ENDIF, неке не. C и слични језици не захтевају завршну кључну реч, или 'then', али захтевају заграде око услова.
Условне наредбе су често угнежђене унутар условних наредби. Неки језици дозвољавају ELSE и IF да се комбинују у ELSEIF, избегавајући потребуза већим бројем ENDIF или осталих финалних наредби на крају сложене наредбе.
Мање познате варијације укључују:-
Неки језици, као што је Фортран, имају "троструко" или "аритметичко if", тестирање, које проверава да ли је нумеричка вредност позитивна, негативна или нула..
Неки језици поседују функционалну форму "if" наредбе, на пример Lispовcond.
Неки језици поседују операторску форму "if" наредбе, као на пример тројни оператор у језику C.
Перл пружа if са when и unless по узуру на C.
Smalltalk користи ifTrue и ifFalse поруке за имплементацију кондиционала, радије него неке основне језичке конструкције.
Наредбе замене и предмета
Наредбе замене (или наредбе предмета, или вишеструке гране) пореде задату вредност са одређеним константама и започињу извршавање у зависности од прве константе са којом се поклопе. Обично постоји ограничен број уобичајених акција ("else", "otherwise") које се предузимају ако се ниједно поклапање не догоди. Наредбе замене дозвољавају оптимизацију компајлера, као што су лукап табеле. У динамичким језицима, предмети не морају бити ограничени константним изразима, и могуће је да се продуже до поклапања шаблона, као у примеру шел скрипте са десне стране, где *) имплементира уобичајени случај као глоб који се поклапа са било којим стрингом. Логика случаја се такође може имплементирати у функционалну форму, као у SQL-овој decode наредби.
Петља представља низ наредби који се дефинише једном али се може извршите више пута узастопно. Код "унутар" петље (тело петље, испод приказано као ххх) се извршава одређен број пута, или једанпут за колекцију ставки, или док се не испуни одређени услов, или неограничено мого пута.
Већина програмских језика поседује конструкције за понављање петље одређен број пута. Треба запазити да, ако је N мање од 1 у овим случајевима, онда језик заправо спецификује да тело треба потпуно прескочити, или извршити једанпут ако је N=1. У већини случајева, бројање је могуће и уназад, а не мора ни бити узастопно.
FOR I = 1 TO N | for I := 1 to N dobegin
xxx | xxx
NEXT I | end;
------------------------------------------------------------
DO I = 1,N | for ( I=1; I<=N; ++I ) {
xxx | xxx
END DO | }
У великом броју програмских језика, само се интиџери могу поуздано користити за петљу која је контролисана бројачем. Флоутинг-поинт бројеви нису прецизно представљени због ограничења хардвера, тако да петља нпр.:
for X := 0.1 step 0.1 to 1.0 do
можда може бити поновљена 9 или 10 пута, у зависности од грешака са саокруживањем бројева и/или хардвера и/или верзије компајлера. Осим тога, ако се повећање Х-а догоди пуетм поновљењог сабирања, нагомилане грешке у заокруживању значити да се вредност Х у свакој итерацији може доста разликовати од очекиваног низа 0.1, 0.2, 0.3, ..., 1-0.
Већина програмских језика поседује структуре за понављање петље све док се неки услов не промени. Треба напоменути да је код неких варијација провера на почетку, а код неких на крају петље. У случају да је провера пре петље, тело петље се може у потпуности прескочити, али ако се налази после тела петље, петља се мора извршити бар једанпут.
DO WHILE (test) | repeat
xxx | xxx
LOOP | until test;
----------------------------------------------
while (test) { | do
xxx | xxx
} | while (test);
Прекид контроле је метода детекције промене вредности која се користи у обичним петљама за започињање обраде групе променљивих. Кључна променљива вредност или вредности се надгледају унутар петље а њихова промена мења ток рада програма у зависности од задатих наредби које зависе од тих променљивих вредности.
DO UNTIL (End-of-File)
IF new-zipcode <> current-zipcode
display_tally(current-zipcode, zipcount)
current-zipcode = new-zipcode
zipcount = 0
ENDIF
zipcount++
LOOP
for Предмет in Колекција dobegin xxx end;
foreach (предмет; мојаКолекција) { xxx }
foreach некиНиз { xxx }
foreach ($некиНиз as $k => $v) { xxx }
Колекција<Ниска> coll; for (Ниска s : coll) {}
foreach (ниска s in мојаНискаКолекција) { xxx }
$некаКолекција | ЗаСваки-Објекат { $_ }
forall ( index = first:last:step... )
Скала има for-наредбе, које генерализују петље контролисане колекцијама, и помажу друге радње, као што је паралелна обрада. Хаскел има do-наредбе, које пружају сличну функционалност као и for-израза у Скали.
Општа итерација
Структуре генералне итерације, као што је for-наредба у C-у и do форма у Common Lisp-у, се могу искористити за изражавање било које од горе наведених петљи, као и осталих—нпр. петљање преко низа збирки паралелно. Тамо где се може применити конкретнија структура петље, она је приоритетнија од обичне итеративне структуре, пошто чини сврху израза јаснијом.
Бесконачне петље
Бесконачне петље се користе да осигурају да део програма пролази кроз петљу заувек или док се не појави изузетан услов, као што је грешка. На пример, програм који ради на принципу догађаја (као што је сервер) би требало да се налази у бесконачној петљи, обрађујући у моменту кад се догоде , заустављајући се само у случају када се процес прекине од стране оператора.
Бесконачне петље могу бити реализоване коришћењем других конструкција за контролу тока. Најчешће, код неструктурираног програмирања ово је скок уназад (goto), док је у структурираном програмирању ово бесконачна петља (while петља) подешена да се никада не заврши, тако што се услов изостави или једноставно постављање истог услова на True, као while (true) .... Неки језици поседују специјалне конструкције за бесконачне петље, обично је то изостављање услова из бесконачне петље. Неки од поменутих језика су Ада (loop ... end loop),[4] Фотран (DO ... END DO), Гоу (for { ... }), и Руби (loop do ... end).
Често се дешава да се бесконачна петља створи као последица грешке у условно-контролисаној петљи, где петља користи променљиве које се у ствари никада не мењају унутар те саме петље.
Континуација са наредном итерацијом
Понекад у телу петље постоји потреба да се прескочи остатак петље и да се настави са следећом итерацијом петље. У неким језицима постоји наредба као што је continue (већина језика), skip, или next (Перл и Руби), која ће то учинити. Циљ је да се елиминише извршење тела петље која се налази у средини кода и да се настави са нормалним извршавањем следеће итерације. Ако је итерација на последњем месту у петљи, циљ је да се рано елиминише читава петља.
Понављање тренутне итерације
Неки језици, попут Перла и Рубија, поседују redo наредбу која започиње тренутну итерацију од почетка.
Поновно покретање петље
Руби поседује retry наредбу која покреће целу петљу испочетка, од прве итерације.
Рани излазак из петље
При коришћењу петље контролисане бројањем за претрагу табеле, пожељно је да се претрага обустави у моменту када се жељена ставка пронађе. Неки програмски језици поседују наредбу као што је break (већина језика), exit, или last (Перл), чији је циљ да одмах прекине петљу и пребаци управљање на наредбу која директно следи након петље.
Наредни пример је приказан у језику Ада који подржава и рани излаз из петље и петље са провером у средини. Обе одлике су веома сличне и само поређењем исечака из оба кода може се видети разлика: рани излаз захтева да стоји у комбинацији са if наредбом, док је провера у средини самостална конструкција.
Пајтон подржава условно извршавање кода у зависности од тога да ли је се рано изашло из петље (са break наредбом), или није - користећи се else-клаузулом са петљом. На пример,
forninниз_бројева:ifпрост_број(n):print"Низ садржи прост број"breakelse:print"Низ не садржи прост број"
Треба запазити да је else клаузула у горенаведеном примеру закачена за for наредбу, а не унутрашњу if наредбу. Обе петље у Пајтону, for и while , подржавају else клаузулу, која се извршава само у случају да се рани излазак из петље није догодио.
Неки језици подржавају прекидање из угнежђених петљи; у теоријским круговима, то се зове избијање са више нивоа. Типична примена овог принципа је претраживање вишедимензионалних табела. Ово се може урадити помоћу прекидања са више нивоа (прекидање са N нивоа), као у bash-u[5] и PHP-у,[6] или путем означених прекида (избиј и настави код дате ознаке), као у Јави и Перлу.[7] Алтернативе за прекиде са више нивоа укључују једноструке прекиде, заједно са нередбеним променљивама који се користе за прекид још једном нивоу; изузеци, који се налазе на нивоу на који се прекида; стављање угнежђене петље у функцију и коришћење return наредбе за изазивање прекида читаве угнежђене петље; или коришћење ознаке и goto исказа. C не подржава прекид са више нивоа, и уобичајена алтернатива је коришћење goto наредбе за имплементацију означеног прекида.[8] Пајтон не поседује прекид са више нивоа нити наставак – ово је предложено у PEP 3136, али је одбачено на основу тога што додатна комплексност није била вредна легитимне.[9]
Појам прекида са више нивоа неким делом битна за теоријско рачунарство, јер доводи до нечега што се данас назива the ,, косараџу хијерархија''[10] Године 1973. С. Рао Косараџу је прерадио теорему структурираних програма тако што је доказао да је могуће да се избегне додавање додатних променљивих у структурираном програмирању, док код су произвољно-дубоки прекиди са више нивоа дозвољени у петљи.[11] Штавише, Косараџу је доказао да постоји строга хијерархија програма: за сваки интеџер n постоји програм који садржи прекид са више нивоа дубине n који се не може прерадити као програм са прекидима са више нивоа дубине мање од n без увођења додатних променљивих.[10]
Такође се може користити return наредба у потпрограму која извршава наредбе у петљи, вршећи тиме прекид како угнежђене петље, тако и потпрограма. There are other proposed control structures for multiple breaks, but these are generally implemented as exceptions instead.
У свом уџбенику из 2004., Дејвид Ват користи Тенентов појам of секвенцера за објашњење сличности прекида са више нивоа са return наредбама. Ват напомиње да класа секвенцера познатих као излазни секвенцери, дефинисаних као "секвенцер који прекида извршавање команде или процедуре која прима текст", обухвата како прекиде петљи (укључујући прекиде са више нивоа) и return наредбе. Међутим, иако се често имплементира, return секвенцери такође могу носити (return) вредност, док the break секвенцер имплементиран у савременим језицима обично не може.[2]
У пракси, варијанта петље је цео израз који има почетну не-негативну вредност. Вредност варијанте се мора смањитивати током сваке итерације петље, али никад не сме постати негативна током правилног извршавања петље. Варијанте петље се користе да загарантују окончање петље.
Инваријанта петље је тврдња која мора бити тачна пре прве итерације у петљи и остати тачна после сваке итерације. Ово подразумева да када се петљање исправно оконча, и излазни услов и инваријанта петље морају бити задовољени. Инваријанте петље се користе за праћење одређених својстава петље током узастопних итерација.
Неки програмски језици, попут Ајфела садрже уграђену подршку за варијанте и инваријанте петљи. У осталим случајевима подршка је додатак, као што је спецификација Јава језика за моделирање за наредбе у петљи у Јави.
Подјезик петље
Неки Lisp дијалекти пружају богат подјезик за описивање петљи. Рани пример се може наћи у Конверзионалном Lisp-у Интерлиспа. Common Lisp пружа макро за петље који имплементира такав подјезик.[13]
a Захтева да варијанте петље буду цели бројеви; трансфинит варијанте нису подржане. [1]
a D подржава бесконачне колекције, и могућност итерације над тим колекцијама. Ово не захтева никакву специјалну конструкцију.
a Дубоки прекиди се могу остварити коришћењем GO TO и процедура.
a Common Lisp претходи концепту генеричког типа колекција.
Структурирано ванлокално управљање током
Многи програмски језици, посебно они у којима се практикује динамичан стил програмирања, нуде конструкције за ванлокално управљање током. Оне доводе до тога да ток извршавања искочи из датог контекста и настави се у некој одређеној тачки. Услови, изузеци и континуације су три опште врсте ванлокалних контролних конструкција; постоје и комплексније врсте, као што су генератори, копрограми и кључна реч async.
Услови
ПЛ/И поседује 22 стандардна услова (нпр. ZERODIVIDE SUBSCRIPTRANGE ENDFILE) који се могу подићи и пресрести путем: ON условном акцијом; Програмери такође могу дефинисати и користити своје именоване услове.
Попут неструктурираног if, само једна наредба може бити одређена тако да је у мноштву случајева GOTO потребан за одлуку куда се управљање током треба наставити.
Нажалост, неке имплементације су имале значајан overhead како са простором тако и са временом (посебно SUBSCRIPTRANGE), тако да су многи програмери покушавали да их заобиђу коришћењем услова.
Савремени језици have поседују специјализоване структуриране конструкције за управљање изузецима које се не ослања на коришћење наредбе GOTO или break (са више нивоа) или return наредбама. На пример, у језику C++ може се написати:
try{xxx1// Негде унутар овогаxxx2// use: '''throw''' someValue;xxx3}catch(некаКласа&someId){// ухвати вредност од некаКласаactionForSomeClass}catch(некиТип&anotherId){// ухвати вредност од некиТипactionForSomeType}catch(...){// ухвати било шта што још није ухваћеноactionForAnythingElse}
Било који број и варијетет catch клаузула се може користити у горенаведеном примеру. Ако не постоји catch који се подудара са одређеним throw, контрола се враћа назад кроз позиве потпрограма и/или угнежђене блокове док се не пронађе catch који се поклапа или док се не достигне крај главног програма, у том случају се програм насилно гаси са одговарајућим обавештењем о грешци.
Захваљујући утицају језика C++, catch је кључна реч резервисана за декларацију управљача изузетака који ради на принципу препознавања шаблона у осталим, данас популарним, језицима, као што су Јава или C#. Неки други језици као што је Ада користе кључну реч exception за увођење управљача изузецима и можда употребе другу кључну реч (when у језику Ада) за поклапање шаблона. Неколико језика попут ЕплСкрипта уводе плејсхолдере у синтаксу управљача изузецима за аутоматско вађење неколико делова информација када се изузетак догоди. Овај приступ је дат у примеру испод косритећи on error конструкцију у ЕплСкрипту:
trysetмојБројtoмојБрој/0onerrorenumbernfromftotpartialresultprif(e="Немогуће делити нулом")thendisplay dialog"Не смете то радити"endtry
У уџбенику Давида Вата из 2004 године се такође анализира управљање изузецима у оквиру секвенцера (о овоме више пише у овом чланку, у одељку о раним излазима из петљи.) Ват истиче да абнормална ситуација, као на пример аритметичко преливање или input/output квара као што је ,, датотека није пронађена“, је попут грешке која "се детектује у некој јединици програма на ниском нивоу, али [за коју] се управљач у већини случајева налази у програмској јединици високог нивоа". На пример, програм може да садржи више позива за читање датотека, али радња која треба да се изврши у случају да датотека није пронађена зависи од значења (сврхе) те датотеке за програм и зато се рутина за управљање овом абнормалном ситуацијом не може наћи у системском коду ниског нивоа. Касније Ват наводи да увођење тестирања статусних ознака у позиваоцу, како би се то захтевало у једноизлазном структурираном програмирању или чак (вишеизлазном) повратном секвенцеру, резултује у томе да "апликацијски код обично бива претрпан тестовима статусних ознака" и да "програмер можда не тестира статусну ознаку као последица лењости или заборавности. У ствари, абнормалне ситуације представљене од стране статусних ознака су по правилу игнорисане!" Ват наглашава да у супротности са тестирањем статусних ознака, изузеци имају супротно опште понашање, што доводи до гашења програма осим у случају да се програмер не позабави са изузетком на неки начин, нпр. додајући у код наредбе за игнорисање. На основу ових аргумената, Ват доноси закључак да jump секвенцери или escape секвенцери нису погодни колико и секвенцер изузетака са доленаведеном семантиком.[2]
У језицима Обџект Паскал, D, Јава, C#, и Пајтон, клаузула finally се може додати на try конструкцију. Без обзира на то како контрола напушта try, код унутар finally клаузуле се загарантовано извршава. Ово је корисно у случају писања кода који треба да се одрекне битних ресурса (као што је отворена датотека или веза са базом података) на крају израчунавања:
FileStreamstm=null;// C# примерtry{stm=newFileStream("logfile.txt",FileMode.Create);returnProcessStuff(stm);// можда избаци изузетак}finally{if(stm!=null)stm.Close();}
Пошто је овакав шаблон доста заступљен, C# има специјалну синтаксу:
using(FileStreamstm=newFileStream("logfile.txt",FileMode.Create)){returnProcessStuff(stm);// можда избаци изузетак}
По напуштању using-блока, компилатор гарантује да је stm објекат ослобођен, спајајући тако променљиву за ток датотека док паралелно абстрахује од споредних ефеката иницијализације и ослобађања датотеке. Пајтонова with наредба и Рубијев блок аргумент за File.open се користе уз сличне исходе.
Сви горепоменути језици дефинишу стандардне изузетке и околности под којима су избачени.
Корисници могу да избацују сопствене изузетке; C++ дозвољава корисницима да избаце и хватају било који тип, укључујући основне типове попут int, док неки други језици не дозвољавају такве радње.
Континуације
Async
C# 5.0 је увео async кључну реч као подршку асинхроном I/O у "директном стилу".
Генератори
Генератори, такође познати под називом полу-копрограме, дозвољавају привремену предају управљања потрошачкој методи, обично користећи кључну реч yield. Попут async кључне речи, ово подржава програмирање у "директном стилу".
Копрограми се могу имплементирати као библиотека у случају да програмски језик омогућава континуације или генераторе - тако да разлике између копрограма и генератора у пракси постају само технички детаљ.
У сатиричном чланку[16] листа Датамејшн из 1973., Р. Лоренс Кларк је предложио да се GOTO наредба може заменити COMEFROM наредбом, и навео неке занимљиве примере. Ово је заиста имплементрирано у језику INTERCAL, a наменски езотеричном програмском језику.
У свом чланку из 1974. "Структурирано Програмирање са go to Наредбама",[17]Доналд Кнут је препознао две ситуације које нису објашњене горенаведеним контролним структурама, и изнео примере контролних структура које би могле да управљају овим ситуацијама. Упркос њиховој корисности, ове конструкције и даље нису заступљене у конвенционалним програмским језицима.
Ако се изостави xxx1, добијамо петљу са тестирањем на врху.
Ако се изостави xxx2, добијамо петљу са тестирањем на крају.
Ако се while изостави, добијамо бесконачну петљу.
Зато ова једна конструкција може заменити више различитих конструкција у већини програмских језика.
Једна од могућих варијанти је да се дозволи тестирање while наредбе више пута; унутар петље, али употреба exitwhen (погледај следећи одељак) боље покрива овај случај.
Језици који не поседују ову конструкцију могу да је имитирају користећи идиоме бесконачних петљи са излазом:
while (true) {
xxx1
if (not test)
break
xxx2
}
У језику Ада, горенаведена конструкција петље (loop-while-repeat) се може представити коришћењем стандардне бесконачне петље (loop - end loop) која има exit when клаузулу у средини (не треба помешати са exitwhen наредбом из наредног одељка).
Додавање имена петљи (као Read_Data у овом примеру) је опционално али дозвољава излажење из спољне петље која се налази у неколико угнежђених петљи.
Вишеструки рани излаз/излаз из угнежђених петљи
Ово је предложио Цан1974.[19] Промењена верзија је приказана овде.
exitwhen ДогађајA or ДогађајБ or ДогађајЦ;
xxx
exits
ДогађајА: радњаA
ДогађајБ: радњаБ
ДогађајЦ: радњаЦ
endexit;
exitwhen се користи за спецификацију догађаја који се могу одиграти унутар xxx,
њихово догађање је доказано коришћењем имена догађаја као наредбе.
Кад се неки догађај манифестује, изврши се релевантна радња, и управљање се пребацује одмах након endexit.
Ова конструкција пружа веома јасну разлику између одређивања да ли се нека ситуација примењује и радње која се треба извржити за ту ситуацију.
exitwhen је по концепту слично управљању изузетака, а у ову сврху се користе изузеци или сличне конструкције у доста језика.
Прост пример који следи укључује претрагу дводимензионалне табеле у циљу проналажења одређене ставке.
exitwhen found or missing;
for I := 1 to N dofor J := 1 to M doif table[I,J] = target then found;
missing;
exits
found: print ("item is in table");
missing: print ("item is not in table");
endexit;
Association football league in Germany This article is about the German men's football league. For the German women's football league, see Frauen-Bundesliga. For other uses, see Bundesliga (disambiguation). Football leagueBundesligaOrganising bodyDeutsche Fußball Liga (DFL)Founded24 August 1963; 60 years ago (1963-08-24)CountryGermanyConfederationUEFANumber of teams18 (since 1992–93)Level on pyramid1Relegation to2. BundesligaDomestic cup(s)DFB-PokalDFL-SupercupInternation...
Mr. BigI Mr. Big nel 1992. Da sinistra: Billy Sheehan, Paul Gilbert, Eric Martin, Pat Torpey (in basso) Paese d'origine Stati Uniti GenereAlbum-oriented rock[1]Pop metal[2][3]Hard rock[2]Hair metal[2][3]Heavy metal[2] Periodo di attività musicale1988 – 20022009 – in attività EtichettaAtlantic RecordsFrontiers Records Album pubblicati26 Studio9 Live12 Raccolte5 Logo ufficiale Sito ufficiale Mod...
Wakil Bupati BantaengPetahanaLowongsejak 26 September 2023KediamanRumah Jabatan Wakil BupatiMasa jabatan5 tahunDibentuk1998Pejabat pertamaAbd. Azis Muttalib Berikut ini adalah daftar Wakil Bupati Bantaeng yang menjabat sejak pembentukannya pada tahun 1998. No Potret Wakil Bupati Mulai menjabat Akhir menjabat Partai Bupati Periode Ref. 1 Abd. Azis Muttalib 1998 2003 Azikin Solthan 9 2003 2008 10 [1] 2 Andi Asli Mustajab 15 Agustus 2008 15 Agustus 2013 Nurdin Abdullah 11 3 Muhammad...
Massachusetts politician Mike DayMember of theMassachusetts House of Representativesfrom the 31st Middlesex districtIncumbentAssumed office January 7, 2015Preceded byJason Lewis Personal detailsPolitical partyDemocraticResidence(s)Stoneham, Massachusetts, U.S.WebsiteLegislative website Michael Seamus Day is a member of the Massachusetts House of Representatives, sworn in January 2015. An attorney from Stoneham, Massachusetts, Day was elected as a Democrat to represent the 31st Middlesex d...
Voce principale: Parma Football Club. Parma ASStagione 1942-1943 Sport calcio Squadra Parma Allenatore Italo Defendi, poi Alfredo Mattioli Presidente Giuseppe Scotti Serie C6º nel girone finale B[1] Maggiori presenzeCampionato: Dall'Aglio (30) Miglior marcatoreCampionato: Degara (32) 1941-1942 1943-1944 Si invita a seguire il modello di voce Questa voce raccoglie le informazioni riguardanti il Parma Associazione Sportiva nelle competizioni ufficiali della stagione 1942-1943. In...
Calvin Klein IncorporatedJenisAnak perusahaanIndustriPakaian, parfumDidirikan1968PendiriCalvin KleinKantorpusatNew York City, Amerika SerikatIndukPhillips-Van HeusenSitus webCalvinKlein.com Calvin Klein Inc. adalah rumah mode Amerika Serikat yang didirikan oleh perancang busana Calvin Klein pada tahun 1968.[1] Perusahaan ini berkantor pusat di Midtown Manhattan, New York City[2] dan saat ini dimiliki oleh Phillips-Van Heusen.[3][4] Perusahaan ini terkenal denga...
This article needs additional citations for verification. Please help improve this article by adding citations to reliable sources. Unsourced material may be challenged and removed.Find sources: Koshoy Korgon – news · newspapers · books · scholar · JSTOR (June 2021) (Learn how and when to remove this message) Koshoy KorgonКошой КоргонAt-Bashy DistrictNear Kara-Suu in KyrgyzstanQoshoy Qorgon from the outside (northeast), looking south.Qo...
尊敬的拿督赛夫丁阿都拉Saifuddin bin Abdullah国会议员馬來西亞国会下议院英迪拉马哥打现任就任日期2018年7月16日 (2018-07-16)前任法兹阿都拉曼(希盟公正党)多数票10,950(2018) 马来西亚外交部长任期2021年8月30日—2022年11月24日君主最高元首苏丹阿都拉首相依斯迈沙比里副职卡玛鲁丁查化(国盟土团党)前任希山慕丁(国阵巫统)继任赞比里(国阵巫统)任期2018年7月2�...
Tiger reserve in Rajasthan, India Mukundara Hills National ParkIUCN category II (national park)Map of IndiaShow map of RajasthanMukundara Hills National Park (India)Show map of IndiaLocationRajasthan, IndiaNearest cityKotaCoordinates24°52′05″N 75°51′22″E / 24.868°N 75.856°E / 24.868; 75.856[1]Area759.99 km2 (293.43 sq mi)Established2004 Mukundara Hills National Park is a national park in Rajasthan, India with an area of 759.99...
Навчально-науковий інститут інноваційних освітніх технологій Західноукраїнського національного університету Герб навчально-наукового інституту інноваційних освітніх технологій ЗУНУ Скорочена назва ННІІОТ ЗУНУ Основні дані Засновано 2013 Заклад Західноукраїнський �...
Members of Måneskin pictured in 2018; from left to right: Ethan Torchio, Victoria De Angelis, Damiano David and Thomas Raggi. Italian rock band Måneskin has been officially formed in 2016 by the vocalist Damiano David, bassist Victoria De Angelis, guitarist Thomas Raggi, and drummer Ethan Torchio.[1] Initially, they performed as baskers and published their covers on YouTube.[2] In 2017, they took part in eleventh season of the Italian talent show X Factor, where they perfor...
Semi-automatic pistol Delta Elite Colt Delta EliteTypeSemi-automatic pistolPlace of originUnited StatesService historyIn serviceVarious Sheriffs and Law Enforcement on the United States borderProduction historyDesignerColt's Manufacturing Company based on a John Browning designDesigned1987ProducedFirst Generation: 1987–1996; Second Generation: 2009-PresentNo. builtUnknownVariantsBlued, Stainless, Enhanced, 10/40, Bright StainlessSpecificationsMass2.4 lb (1,105 g) empty, ...
Pour les articles homonymes, voir CPJ. Cet article est une ébauche concernant les médias en général et la liberté d'expression. Vous pouvez partager vos connaissances en l’améliorant (comment ?) selon les recommandations des projets correspondants. Comité pour la protection des journalistesHistoireFondation 1981CadreSigle (en) CPJType Organisation à but non lucratifForme juridique Association 501(c)(3)Siège New York (10001)Pays États-UnisOrganisationEffectif 41 em...
Ne doit pas être confondu avec Gare du Stade de France - Saint-Denis ou Gare de La Plaine - Stade de France. Le Stade Bâtiment pour la vente des billets, place Facel-Vega. Localisation Pays France Commune Colombes Adresse Place de Finlande92700 Colombes Coordonnées géographiques 48° 55′ 53″ nord, 2° 15′ 39″ est Gestion et exploitation Propriétaire SNCF Code UIC 87381095 Site Internet La gare du Stade, sur le site officiel de SNCF Gares & Conne...
Pallacanestro GallaratePallacanestro Segni distintiviUniformi di gara Casa Trasferta Colori sociali Bianco e blu Dati societariCittàGallarate Nazione Italia ConfederazioneFIBA Europe FederazioneFIP CampionatoSerie B nazionale Fondazione1946 DenominazionePallacanestro Gallaratese (1946-?) BasketBall Gallatarese (oggi) Presidente Thomas Valentino Allenatore Alberto Mazzetti Impiantopalestra comunale di crenna(350 posti) Sito webwww.bbgallaratese.it La Pallacanestro Gallaratese è stata un...
Nigel Farage Portrait officiel de Nigel Farage en 2024. Fonctions Député britannique En fonction depuis le 4 juillet 2024(2 mois et 29 jours) Élection 4 juillet 2024 Circonscription Clacton Législature 59e Groupe politique Reform UK Prédécesseur Giles Watling Chef de Reform UK[N 1] En fonction depuis le 3 juin 2024(4 mois) Prédécesseur Richard Tice 22 mars 2019 – 6 mars 2021(1 an, 11 mois et 12 jours) Élection 7 mai 2015 Prédécesseur Catherine Blaik...
War memorial in London Royal Marines MemorialUnited KingdomThe memorial in 2010For Royal Marines who died in the Boxer Rebellion and Second Boer WarEstablished1903 (1903)Location51°30′24″N 0°07′46″W / 51.506538°N 0.129532°W / 51.506538; -0.129532The Mall, LondonDesigned byAdrian Jones The Royal Marines Memorial, also known as the Graspan Royal Marines Memorial, is an outdoor bronze sculpture by Adrian Jones, installed on the north side of The Mall...