Уметност као терапија, креативна уметничка терапија или изражајна терапија уметношћу (енгл. art as therapy) је облик изражајне терапије која користи креативни процес стварања у уметности (сликарство, вајарство и друге креативне ликовне форме) у третману особа са емоционалним проблемима, за побољшање телесног, менталног и емоционалног благостања неке особе. Она охрабрујући људе да се уметнички изражавају помаже им да схвате сопствене емоције кроз уметнички израз и креативни процес.
Најћешће се користи код институционализованих клијената, али се сматра да је ефективна и код здравих људи који желе да поделе своје креативне склоности као средство побољшања личног раста и развоја. Креативна уметничка терапија се користи претежно у групном социјалном раду и групној терапији. Она охрабрује људе да се уметнички изражавају и тако схвате и контролишу сопствене емоције кроз уметнички израз или кроз креативни процес.
Овом врстом терапије баве се уметнички терапеути, који препознају свестраност и моћ слика, и који се посебно едукују како у области уметничке (ликовне), тако и у психолошкој терапији,[1] Они се укључују у активни рад са особама која живе у трауматичном окружењу, како би их ослободио од њиховог „психолошког ропства”.[2]
Чак и ако некој особи није потребна озбиљна помоћ терапеута, то може бити одличан начин да она ослободите стрес после дугачке радне недеље бављењем креативном уметничком терапијом.[3] Уметност као терапија, данас је растућа област креативности, и широко је прихваћена, јер може бити за неке особе основа и прилика да се и професионално почну бавити уметношћу или уметничком терапијом.
Задаци креативне уметничке терапије
Креативни процес укључен изражајну терапију уметношћу је истовремено процес:
- изградња самопоуздања, које може помоћи људима да реше проблеме,
- развијање способности управљаања својим понашањем и осећањима,
- смање утицај стреса и
- побољшавања свести о себи и средини која га окружује.[3]
Као облик изражајне терапије она користи уметничке материјале, боје, креде, маркере, а у последње време и дигиталне технике. Уметничка терапија се комбинација и са традиционалним психотерапеутским теоријама и технике уз помоћ којих се могу схватити психолошки аспеката креативног процеса, посебно афективних особина уз примену различитих уметничких материјала.
Применом уметности заснована на теоријама личности, људском развоју, психологији, породичним системима и уметничком образовању, током терапије настаје уметничко дело којим пацијент развија свест о себи и другима.[4]
Коме је намењена?
У већини случајева, свако може да користи креативну уметничку терапију. У већини случајева она се обично користи као третман за нешто - обично као начин побољшања емоционалног стања или менталног благостања. Она не мора се користити само као третман код неке душевне болести, већ се може се користити и за ублажавање стреса или напетости, или се може користити као начин самопрепознавања.
У свету у којем постоји мноштво начина комуницирања и сопственог изражавања, креативна уметничка терапија је још само један такав облик.
Једна од главних разлика између уметничке терапије и других облика комуникације је да већина других облика комуникације захтева употребу речи, инструмената, гласа за певање или језика као најчешћег средства комуникације, а у том контексту, често су људи неспособни да се изразе у овом опсегу. У том смислу једна од предности уметности, као терапије, је способност неке особе да уместо речима, изрази своја осећања кроз било који облик ликовне уметности.
Иако постоје и друге врсте изражајне терапија (као што су извођачке уметности, певање, свирање, глума, пантонима, балет итд), изражајна уметничка терапија о којој се овде говори обично користи више традиционалних облика уметности ... као што су сликарство, цртеж, фотографија, филм, скулптура или разне друге врсте визуелних уметничких израза.[5]
Уметнички терапеути
Уметнички терапеути су стручњаци обучени како за уметност, тако и за терапију. Они су упознати са људским развојем, психолошким теоријама, клиничком праксом, духовним, мултикултуралним и уметничким традицијама, и лековитим потенцијалом уметности.[6]
Они користећи уметност баве се лечењем, проценом и истраживањем, и пружају консултације сродним професионалцима.
Уметнички терапеути раде са: појединцима, паровима, породицом, групом и заједницом. Они пружају услуге, појединачно или као део клиничких тимова, у окружењима која укључују:
- установе за ментално здравље, и рехабилитацију,
- медицинске и форензичке установе;
- програме информисања у заједници;
- велнес центре;
- школе;[7]
- старачке домове,
- корпоративне структуре;
- отворене студије и
- самосталну праксу.[6]
Уметнички терапеути могу да раде са људима свих узраста, пола, вероисповести и др.[7] Они могу помоћи појединцу, пару, породици или групи људи и зависно од ситуације, а може се и већи број терапеута организовати и заједно радити као де клиничког тима.[6]
Извори
Литература
Спољашње везе
![](//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ae/Star_of_life.svg/60px-Star_of_life.svg.png) | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |