Уметничко клизање се први пут појавило на олимпијским играма као део Летње олимпијаде 1908., а од 1924. званично постаје спорт Зимске олимпијаде. Најчешће дисциплине које су се организовале биле су у појединачној мушкој и женској категорији и паровима. Такмичење у плесу појавило се 1976. након што је претходно представљено 1968. године. Екипно такмичење као нова дисциплина која обухвата заједничку оцену клизача из сваке категорије уведено је 2014. године.[1]
Број учесника на олимпијским играма је одређен од стране Међународног олимпијског комитета. Укупно је дозвољено 30 такмичара у свакој појединачној дисциплини (мушкарци, жене), 20 за спортске и 24 за плесне парове.
Такмичар мора да представља државу која члан Међународне клизачке организације и да има најмање 15 година које је напунио пре 1. јула претходне године. Један од услова је и да имају држављанство земље које представљају.[3]
Око 80% такмичарских места (24 мушкарци/жене, 19 плесних, 16 спортских парова) осигурано је резултатима претходне године, првенствено на Светском првенству. Највећи број учесника коју једна држава може да пошаље је троје по дисциплини (три пара по тимској дисциплини).
Осим на Светском првенству државе имају шансу да квалификују своје представнике по резултатима које су освојили на другим међународним такмичењима одржаним током јесени пре него што почну олимпијске игре (попут Небелхорн трофеја). На тај начин по шест места је осигурано за мушки и женски сингл, четири за спортске парове и пет за плесне. На неким олимпијадама је дозвољено да земља домаћин има по једног представника у свакој дисциплини невезано за постигнуте резултате такмичара. То се десило 1994,[4] 2010,[5] и биће дозвољено 2018. године ако се испуне минимални захтеви за улазак на такмичење.[6] Ако држава домаћин затражи право директног учешћа, једно место мање је доступно током јесење квалификационе рудне пред олимпијске игре.
Сама селекција преставника је обавијена велом тајне. Ипак већина држава се ослања на резултате које су клизачи освојили на националним такмичењима али утицаја имају и други критеријуми попут освајања одређеног места на великим такмичењима попут Европског првенства и Четири континента.[4]