Улица Боре Станковића (Врање)

Улица Боре Станковића
Почетак Кружни ток код Споменика жртвама бугарских окупатора у балканскoм и Првом светском рату
Крај Булевар ЈНА
Дужина 755 m
Ширина од 8 до 12 m
Створена пре 1928. год.
Названа 1951. год.
Стари називи Улица Карађорђева, Улица Коче Поповића
Данашњи изглед улице

Улица Боре Станковића у Врању налази се у самом центру града. Добила је назив по писцу Борисаву Бори Станковићу, чији је целокупан књижевни опус био везан за Врање.

Историјат

Улица Боре Станковића некада

Улица Боре Станковића једна је од најстаријих улица у Врању. Назив је мењала више пута. Октобра 1928. врањска Општина коначно је нумерисала улице у граду и свакој згради дала потребне бројеве. По првом нумерисању улица, које је важило до 6. јануара 1929. године, било је укупно 105 улица. Углавном су све те улице, с малим изузетком, биле без турске калдрме, а калдрма је стављена 1926. и 1931. године, и то само у неким улицама у центру града.

Од октобра 1928. године улица носи назив Карађорђева.

После 1935. године врањска Општина је део улице дотерала тако што је преко њега ставила камену коцку, која и данас служи за потребе града.

Године 1947. и 1950. добија назив, Улица Коче Поповића.[1]


Данас

Улица Боре Станковића у Врању почиње од кружног тока на раскрсници улица Ивана Милутиновића, Жикице Јовановића Шпанца, Вуле Антића и Доситејеве. Налази се близу Саборне цркве Свете Тројице која је главни и највећи православни храм у Врању, те представља непокретно културно добро као споменик културе. Улица се протеже од Споменика жртвама бугарских окупатора у балканском и Првом светском рату и завршава се код Трга ЈНА.

Споменик жртвама бугарских окупатора у балканскoм и Првом светском рату у Врању. Почетак улице Боре Станковића


Захваљујући свом положају у овој улици се налазе значајни објекти и споменици: Споменик жртвама бугарских окупатора, Музичка школа Стеван Мокрањац, као и Дом здравља, испед којег се налази споменик посвећен храбрим женама после Првог светског рата које су лечиле српске војнике.


Споменик жртвама бугарских окупатора у балканскoм и Првом светском рату

Овај споменик је подигнут почетком 1922. године испред Саборне цркве у знак сећања на погинуле војнике и грађане у Првом светском рату.


Зграда Музичке школе

Кућа је саграђена почетком XX века и спада у ред репрезентативних објеката сазиданих у грађанском стилу, са седиштем у улици Боре Станковића 10. Музичка школа Стеван Мокрањац је званично почела са радом 3. јануара 1979. године.[2]


Дом здравља

Пре Првог светског рата у Врању је постојала само болница са малим бројем постеља и неколико лекара. Дом народног здравља у Врању основан је октобра 1928. године, као прва здравствена институција која се бавила превентивном заштитом и унапређењем здравља становништва. Касније, упоредо са статусним променама развијала се и потреба за обезбеђивањем адекватног простора, па је године 1958. покренута иницијатива за изградњу наменске зграде Дома здравља у Врању. Подизање и отварање Дома здравља у Врању уприличено 29. априла 1983. године.[3]


Споменик испред Дома здравља

Након пробоја Солунског фронта, санитетска јединица, коју су чиниле жене, добила је задатак да се стационира у Врању и оформи болницу. Град је подигао споменик посвећен овим храбрим женама испред Дома здравља.[3]

Галерија

  • Споменик испред Дома здравља у Врању
    Споменик испред Дома здравља у Врању
  • Музичка школа у Врању
    Музичка школа у Врању
  • Дом здравља у Врању
    Дом здравља у Врању

Референце

  1. ^ Симоновић, Риста М. Друштвена историја Врања : од краја 19. до краја 20. века. Историјски архив "31. јануар", Врање. стр. 443—449. ISBN 978-86-88105-09-5. 
  2. ^ „Музичка школа Стеван Мокрањац у Врању”. Архивирано из оригинала 29. 11. 2018. г. Приступљено 28. 11. 2018. 
  3. ^ а б „Здравствени центар Врање”. 

Спољашње везе