Улагчи-кан

Улагчи-кан
Белоозерски кнез Глеб Васиљкович код Улагчија, страна из Илустроване хронике Ивана Грозног из 1568. год.
Лични подаци
Датум рођења1246./1247.
Место рођењаМонголско царство
Датум смрти1257.
Место смртивероватно Сарај, Златна хорда
ГробСарај
Религијатенгризам
Породица
Супружникнико
Потомствонема
РодитељиБату-кан[а]
Боракчин-катун[б]
ДинастијаБорџигин
кан Плаве хорде и Златне хорде
Период1257—1257
ПретходникСартак-кан
НаследникБерке-кан

Улагчи-кан или Улакчи-кан[1] (умро 1257.) је био кан Плаве хорде, самим тим сизерен Беле хорде и поглавар целе Златне хорде (Џучијевог улуса[в]), монголског каната са центром у Русији, током 1257. год.

Историја није једногласна око тога чији је он био син.[1] Персијски историчари Џувејни, Улагчијев савременик, и Васаф и Хамдалах Казвини, који су деловали нешто касније, сматрају кана сином Сартака.[2] Са друге стране Рашид ал-Дин тврди да је Улагчи био син Бату-кана, сина Џучија и унука Џингис-кана, и његове главне супруге Боракчин-катун из племена Алчи-Татара, при чему би му Сартак био брат.[1]

После смрти Сартака Улагчи је изабран за кана Златне хорде, власт му је потврдио велики кан Монгке и, пошто је био малолетан, за регента му је одређена Боракчин. Међутим, кан је убрзо преминуо. Његова смрт је изазвала одређене сукобе око наследства, зато што Боракчин није хтела тако лако да преда задобијену власт. Сукоб се на крају завршава њеном погибијом, при чему власт осваја Батуов брат Берке-кан крајем 1257. или почетком 1258. год.[2]

Породично стабло[г]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Јесугеј
 
 
 
 
 
 
 
8. Џингис-кан, Велики кан
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Хоелун
 
 
 
 
 
 
 
4. Џучи
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Деј-Сечен
 
 
 
 
 
 
 
9. Борте
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Чотан
 
 
 
 
 
 
 
2. Бату-кан, кан Златне хорде
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Уки-катун
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Улагчи-кан
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Боракчин-катун
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Напомене

  1. ^ Није сигурно, можда му је отац Сартак-кан.
  2. ^ Само у случају да му је отац Бату-кан. У случају да му је Сартак отац, Боракчин му је баба.
  3. ^ Племе Џингис-кановог најстаријег сина Џучија.
  4. ^ Преци Улагчија овде су написани под претпоставком да му је отац Бату-кан.

Референце

  1. ^ а б в Узелац 2015, стр. 67-68.
  2. ^ а б Узелац 2015, стр. 68.

Литература

  • Александар Узелац. Под сенком пса; Татари и јужнословенске земље у другој половини XIII века. Београд: Утопија, 2015.