Удружењe драмских уметника Србије (УДУС) удружење је основано 1919. године. Данас окупља драмске уметнике и уметничке сараднике.[1]
Историја
Основано је у време Првог светског рата, када је група глумаца, прешавши Албанију, 1919. године, стварала позориште на Крфу и размишљала о оснивању Удружења глумаца Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (касније Југославије). Прва Скупштина, на којој је Краљ Александар I Карађорђевић прихватио да штити и буде високи покровитељ Удружења, одржана је 15. септембра 1919, а Удружење глумаца било је прво које је тада, у Београду, окупило све глумце, али и остале сценске људе, те оперске певаче и балетске играче. За председника је изабран глумац Сава Тодоровић.
Предратно Удружење остваривало је низ значајних активности. Одржавало је везе са Интернационалном унијом, уговарало за своје чланове сарадњу са иностраним компанијама или снимање филмова, организовало гостовања страних уметника, сакупљало новац од добротвора, давало позајмице члановима и помагало им да остваре право на повишицу или бољу пензију, помагало болесне чланове и породице преминулих чланова, имало уметничку берзу рада, артистичку пословницу, било покровитељ прослава и глумачких годишњица, издавало сталешки лист, основало удружењско Повлашћено позориште. Временом је Удружење разрадило више служби преко којих је деловало: Централну управу, Централни пензиони фонд, Уметничку берзу рада, Повлашћену концертну и артистичку пословницу, Болеснички фонд… Удружење је било признато, уважавано и помагано од стране чланова, угледних појединаца и друштва (архиве бележе, између осталог, покровитељства Краља Александра I и краља Петра I и одликовање орденом Светог Саве III реда).
Крајем 1947. извршена је ликвидација Удружења глумаца Краљевине Југославије, а сва имовина пописана и предата Комитету за културу и уметност Владе ФНРЈ. Позоришне ствари и намештај су, потом, предати новооснованом Југословенском драмском позоришту, а остало је дато Министарству за науку и културу. Када је 1950. поново основано, сталешко удружење (сада са називом Удружење драмских уметника Србије) постало је правни наследник предратног удружења и предата му је имовина удружења, али су потом некретнине припале СИВ Југославије и тада почињу вишедеценијски безуспешни покушаји да се имовина поврати.
Послератно Удружење драмских уметника Србије многе своје активности заснива на традицији и вредностима предратног Удружења. По Правилима установљеним на Оснивачкој скуштини (1950) чланови су могли бити само глумци и редитељи, а у годинама које су уследиле под окриље Удружења примљени су и драмски писци и драматурзи, као и уметнички сарадници — организатори, инспицијенти и суфлери. У циљу развоја и унапређења драмске уметности, афирмације чланова, заштите њихових ауторских и других права из области професије којом се баве, сарадње са позориштима и другим организацијама, институцијама, удружењима, итд. Удружење је развило низ активности. Од 1. јул 1983. утврђује статус самосталног уметника/уметничког сарадника. Почетком 1985. Удружење постаје Савез драмских уметника Србије и добија статус друштвене организације.
Јула 2010. године је, у складу са Законом о удружењима, извршена пререгистрација у Удружење драмских уметника Србије (УДУС). У складу са Законом о култури, од 2011. има статус репрезентативног удружења у култури.
Награда Удружења Драмских уметника СР Србије додељена Стеви Жигону, део породичног легата породице Жигон у Адлигату
Први председник Удружења био је Сава Тодоровић (изабран на оснивачкој Скупштини 1919), а потом су ту част и дужност имали Драгутин П. Гошић (изабран 1925), затим Божа Николић (изабран 1929), па Јован Гец (1940—1941). У послератном периоду председници су били:
Лудус су позоришне новине које излазе у издаваштву Удружења драмских уметника Србије од 5. новембра 1992. године. Покренуте са циљем афирмације позоришне уметности, боље информисаности и комуникације у култури и настоје да прикажу најактуелнија дешавања и приказе позоришне сцене Србије и новости из иностранства.
Први број листа Лудус изашао је септембра 1983. Уређивао га је Дејан Ђуровић, који му је лудирајући дао име, додавши „Л” на скраћеницу УДУС (Удружење драмских уметника Србије). Лудус је тада био у облику билтена, подразумевао је волентерски рад и дељен је бесплатно. Након осам објављених бројева, због недостатка средстава лист се угасио. Из једног од тих бројева памти се афоризам: „Хомо хомини лудус ест”. У једном периоду (2007—2008) новине, поново због недостатка средстава, нису излазиле. Од оснивања до данас уређивали су их Феликс Пашић, Александар Милосављевић, Мирјана Ојданић, Татјана Њежић и Маша Стокић.
