Трака за инсекте или лијепак за инсекте је предмет за хватање и убијање кућних мува и осталих инсеката са крилима. Састоји се од изузетно љепљивог папира упакованог у кутијицу. Старије траке су биле премазане и супстанцама отровним за инсекте, али и људе и друге животиње. Најчешће се користио арсен[1], али након што је арсен са трака био употребљен за извршење неких убистава престало се са његовим кориштењем[2]. Данас се најчешће користе природне неотровне супстанце, најчешће калофонскесмоле и мед.[3]
Дуго времена се није придавао значај боји траке, али се и та ставка у новије вријеме истражује па је утврђено да су најефикасније плаве траке.[4]
Историја
Траку за инсекте је изумиоњемачки произвођач пецива и слаткиша Теодор Кајзер 1909. године.[5] У почетку је као љепило кориштен шећерни сируп који се брзо топио на високим температурама. Идеју за убацивање папира у кутију изумитељ је добио током одмора у Чешкој посматрајући локално складиште картонске траке. По повратку кући у Вајблинген, Кајзер је даље развио ову идеју и заједно са својим пријатељем хемичаром коначно је успио искомбиновати праву мјешавину смоле, масти, уља и меда да би добио траку која ће моћи да стоји и обавља посао дуже вријеме.
Први покушај регистровања патента је био у Швајцарској1910. под именом Aeroplan, али је пропао због жалби произвођача летјелица и играчака. 1911. је коначно регистрован под именом Aeroxon.
Кориштење трака
Дужина траке заа инсекте је око 50, а ширина око 5 центиметара. Доступне су и дуже и шире траке које се постављају у шталама гдје око стоке лете велики инсекти. На крају траке најчешће се налази рајснадла којом се трака качи за подлогу.
Траке се најчешће постављају тако да висе са плафона, најчешће у близини извора свјетлости, као и на стаклене површине гдје се постављају прозирне траке. Инсекти привучени свјетлошћу слијећу на траку и лијепе се за њу. Под утицајем јаке и директне свјетлости и због немогућности кретања инсекти брзо умиру на траци.
Иако су траке ефикасне као и остали предмети за исту сврху рјеђе се користе из естетских разлога као и због неугодних мириса које испуштају и страха од могућности тровања[6]. Траке треба често мијењати јер слабе при дужем стајању због сушења и прашине која се на њима скупља.