Тонски број се користи у писаном систему за означавање тонова језика. Он се обично ставља после романизованог слога и може имати врло различита значења у другим контекстима, због евентуалне разлике система развоја.

У кинеској традицији, бројеви се додјељују различитим тоновима. На примјер, стандардни мандарински језик има четири тона, и бројеви 1, 2, 3 и 4 су њима додијељени. Иако ти тонови имају називе који имају више значења за упоредну студију географских и хронолошких језичких разлика, већина људи се односи на тонове по броју: „први тон“, „други тон“, и тако даље.

Бројеви тона су додељени и у кинеским говорним језицима према различитим традицијама, који могу бити неповезани један према другом. Они нису повезани релативном висином тона. Ово се може приказати упоређивањем тонске табеле стандардног мандаринског, стандардног кантонског и тајванског језика.

Напомена: Тонски санди правила и ненаглашен слог стандардног мандаринског овдје нису наведени због једноставности.

Иако су тонски бројеви прилично бескорисни у компаративној студији, они су корисни у контексту одређеног дијалекта, због једноставних референци. На примјер, ми можемо видети ове описе:

• У стандардном мандаринском, број 1, оригинално тон 1, изговара се тоном 4 ако следи класификатора у тону 1, 2 или 3. Изговорен у тону 2 ако је класификатор у тону 4.
• Стандардни кантонски тонови 7, 8 и 9 имају исти тонски облик као тонови 1, 3 и 6.
• У тонским сандхијем тајванског језика, тон 1 је изговорен као тон 7 ако следи друге слогове у вишесложним речима.

Неке шеме романизације, као јутпинг, користе тонске бројеве. Чак и за пинјин, тонски бројеви се користе уместо дијакритика ако нису доступни, као у основном аски тексту.

Тонски бројеви се такође користе у проучавању других тонских језика. Понекад, 1 може значити високи тон и 5 може значити низак тон. Морамо знати прецизно о којим традицијама се ради, да би добили исправно значење тонског броја.