Тома Кантакузин (грчки: Θωμάς Καντακουζηνός; умро 25. јула 1463) је био грчки племић из династије Кантакузин, један од најзначајнијих војсковођа српског деспота Ђурђа Бранковића. Био је брат Ирине, Ђурђеве супруге.

Тома је био син Димитрија I Кантакузина, односно унук византијског цара Матије. Имао је старију браћу Ђорђа (такође војсковођу српског деспота) и Андроника (последњег византијског великог доместика). Имао је сестре Ирину и Јелену (трапезунтска царица, супруга Давида Великог). Тома је био један од многих Грка који су 1414. године ступили у службу деспота Стефана Лазаревића када се Ирина удала за Ђурђа. У дубровачким документима Тома се јавља 1433. и 1435. године на Ђурђевом двору у Смедереву. Учествовао је у одбрани Смедерева 1439. године. Историчар Дука пише да се град предао након тромесечне опсаде и да су многи браниоци, укључујући и Тому и Ђорђа Кантакузина, дали почаст султану Мурату II. Кантакузин је наставио да служи српског деспота након Дуге војне и обнове Српске деспотовине. Предводио је српску војску која је 16. септембра 1448. године заузела Сребреницу од босанског краља Стефана Томаша. Том приликом заузет је и Вишеград у коме је деспот успоставио царину. Године 1452. Тома Кантакузин предводи напад на Зету против војводе Стефанa Црнојевића. Напад је завршен неуспешно. Томина војска поражена је 14. септембра и приморана да напусти Зету. Деспоту је остао само град Медун који се одржао до 1456. године. Упркос свом положају, Тома није успео да заштити своју сестру Ирину од окрутности њеног сина Лазара. У ноћи Ирине смрти (3. мај 1457) Тома је побегао из Смедерева у турско Једрене са својом нећаком Маром и слепим Ђурђевим сином Гргуром. Тома је позиван у Дубровник 11. августа 1459. године и 18. марта 1462. године, али се не зна да ли је одговорио на позиве. Српски летописи датирају његову смрт у период одмах након пада Деспотовине под власт Турака, на дан 25. јул 1463. године.

• Историја српског народа 2, група аутора, Српска књижевна задруга, Београд (1982)