Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: чланак је написан хагиографским стилом, а такође је највероватније и историјски неутемељен. Ако сте у могућности, побољшајте овај чланак. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)

Свети мученик Теодор је хришћански светитељ. Пострадо је за хришћанство у Перги Памфилијској за време владавине цара Антонина. Теодор је био млад и красан лицем. Када га намесник те области изабрао са другим младићима, који су се имали послати на службу у двор царски, Теодор се успротивио и изјавио, да је он хришћанин. Због тога је мучен разним мукама, па онда бачен на огањ. Хришћани верују да је тада из земље проврела вода и погасила огањ. Намесник је то приписивао неким мађијама Теодоровим. А овај мученик му је рекао: „ово није дело моје силе него Христа Бога мога; а ако хоћеш да познаш силу твојих богова, наложи други огањ и баци једног од твојих војника, па ћеш надам се познати силу њихову и свемоћ Бога мога".^[1] Намесник је заиста хтео да баци једног од војника, међутим они су га у страху молили да баци жреца Диоскора уместо њих, а жрец га је молио да баци самога идола Зевса и остале идоле, па ако су богови, они ће се лако спасти. А то је Диоскор рекао јер је већ поверовао у Христа пошто је видо чудо са Теодором. Сазнавши за ово намесник је осудио Диоскора на смрт и спалио. Такође је осудио на смрт Теодора и два војника, Сократа и Дионисија, и још Филипу мајку Теодорову. Теодора су распели на крст, на коме је тек трећи дан издахнуо. Сократ и Дионисије су копљем прободени, а Филипа мачем посечена.^[2]

Српска православна црква слави га 21. априла по црквеном, а 4. маја по грегоријанском календару.^[3]

• Охридски пролог, Владика Николај Велимировић

• Охридски пролог за 21. април (4. мај) (језик: српски)

Овај чланак везан за светитеље је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

• п
• р
• у