Као регрут ступио је у војску, у пук Мармаритски, у граду Амасији (данашња Турска), када је отпочело гоњење хришћана под царевима Максимијаном и Максимином.[1] У граду Ираклији постао је војвода, познат по исповедању хришћанске вере које је сведочио строгим побожним животом. Због свег уважавања у народу које је стекао замерио се цару Лицинију.[2] Пошто Теодор Тирон није крио да је и он хришћанин, по наредби царевој осуђен је и затворен у тамницу. Тамница је затворена и запечаћена јер је судија желео да остави Теодора да умре од глади. У хришћанској традицији помиње се да му се у тамници му се јави Исус Христос и охрабрио га говорећи: "Не бој се Теодоре, ја сам са тобом. Не узимај више земаљске хране и пића, јер ћеш бити у другом животу, вечном и непролазном, са мном на небесима."[3] Такође хришћани верују да се у том часу јавило мноштво анђела у тамници и да се цела тамница осветлила, а да су стражари видели анђеле обучене у бело и да су се врло уплашили.
После тога је свети Теодор изведен из тамнице, мучен и на смрт осуђен. Бачен је у ватру. Убијен је по заповести Лицинијевој 306. године.[4]
Али свето тело није могло изгорети у огњу. Једна побожна жена Евсевија је његове мошти измолила од Публија Игемона и однела у свој град Ивхаистски. Ту је светитељ сахрањен, а над гробом подигнута црква, њему у спомен. Много векова касније мошти Св. Теодора Тирона пренете су у Влашку, па одатле у Срем.[5] Његове мошти се од почетка 16. века налазе у манастиру Ново Хопово на Фрушкој гори.
Православна црква прославља светог мученика Теодора Комоговинског заједно са светим Теодором Тироном, на дан који се назива Теодорова субота, оносно, прва субота у Васкршњем посту.