Теодор I Палеолог (око 1270. - 24. април 1338) био је византијски принц из династије Палеолога и маркиз од Монферата од 1306. до своје смрти.^[1]

Теодор Монфератски био је син цара Андроника II Палеолога и његове друге супруге царице Јоланде-Ирине, маркизе од Монферата. Како је византијски престо био осигуран Андрониковој деци из првог брака, царица Ирина је покушала да за деспота Теодора и његовог брата деспота Димитрија обезбеди територијалне апанаже у оквиру Византијског царства. Међутим, таква подела државне територије била је неизводљива крајем 13. века.^[2]

Почетком 14. века ипак се појавила могућност да деспот Теодор дође до уносног поседа. Његов ујак Јован I, маркиз од Монферата био је без наследника и било је уговорено да га сестрић деспот Теодор наследи. Када је маркиз Јован I умро 1305. монфератска династија Алерамичи је изумрла. Маркиз Теодор I је 1306. године, приспео у Ђенову одакле је наставио у Монферат. Монфератске територије су у то време покушали да поделе Манфред IV, маркгроф од Салуца, и краљ Карло II Анжујски, напуљски краљ. Маркиз Теодор I је успео да се избори са овим противницима, делимично захваљујући миразу који му је 1307. године, донела Аргентина, ћерка ђеновљанског аристократе Опичина Спиноле. Маркизу Теодору I Палеологу, Монферат је 1310. године, као посед потврдио цар Светог римског царства Хенрик VII.

Захваљујући махинацијама своје мајке маркиз Теодор I је чак покушао да се докопа и српског престола. Теодорова млађа сестра краљица Симонида била је удата за краља Стефана Уроша II Милутина Немањића и византијска страна је очекивала да краља Стефана Уроша II Милутина наследе његови и Симонидини потомци. Краљица Симонида Палеолог је пак била нероткиња и царица Ирина Монфератска је покушала да своје синове деспота Димитрија и маркиза Теодора I учини озбиљним претендентима на српску круну. Деспот Димитрије је у Србији боравио 1314. године, а маркиз Теодор I Монфератски крајем 1316. године, али се ниједан од византијских принчева није могао одржати у Србији.

Маркиз Теодор I Палеолог је са маркизом Аргентином имао троје деце:

• маркиз Јован II (1338 - 1372), сињор Асти (1339 -1340; 1356 - 1360; 1361 - 1372), царски викар у Италији; наследио оца као маркиз од Монферата,
• Јоланда, која се касније удала за савојског грофа Амиона,
• и још једног сина који се звао Јован, рођен 1312. године, који је 1345. године, погинуо у бици код Гаменарија.

Маркиз Теодор I је усмерио своје снаге да ојача Монферат без превише освајачких похода. Да би побољшао управљање земљом, одлучио је да сазове парламент. Парламент се бавио управљањем земљом, опорезивањем и војном одбраном.

Маркиз Теодор I се интересовао за проблем раскола између западне и источне цркве, и на захтев папе Јована XXII користио је своје везе на византијском двору да побољша односе између Папске државе и Византије.

• Charles Diehl. Figure bizantine, introduzione di Silvia Ronchey. — Einaudi. — ISBN 978-88-06-19077-4.
• Roberto Maestri. Teodoro Paleologo, un dinasta bizantino in Monferrato, in L’arrivo in Monferrato dei Paleologi di Bisanzio (1306—2006). — 2007.
• Aldo A. Settia. Esperienza militare e di governo negli «Insegnamenti» di Teodoro I di Monferrato. — Alessandria, 2007.