Тамбовска побуна 1920–1922. била је једна од највећих и најбоље организованих сељачких побуна која је изазвала бољшевичку владу током Руског грађанског рата.[1] Устанак се догодио на територији савремене Тамбовске области и делу Вороњешке области, мање од 480 km (300 mi) југоисточно од Москве.
У совјетској историографији, побуна је названа Антоновшчина („Антоновска побуна“), тако названа по Александру Антонову, бившем функционеру Социјалистичке револуционарне партије, који се супротстављао влади бољшевика. Почела је у августу 1920. отпором насилној конфискацији жита и прерастао је у герилски рат против Црвене армије, јединица Чеке и совјетских руских власти. Главнину сељачке војске уништила су велика појачања Црвене армијехемијским оружјем у лето 1921,[2] мање групе су наставиле су да буду дио побуне до следеће године. Процењује се да је током гушења устанка ухапшено око 100.000 људи, а убијено око 15.000.
Совјети су тај покрет касније приказали као анархични бандитизам, слично другим левичарским антибољшевичким покретима који су им се супротстављали током овог периода.
Chamberlin, William Henry (1965). The Russian revolution, 1918-1921: from the civil war to the consolidation of power. Grosset & Dunlap. OCLC614679071.
Brovkin, Vladimir N. (2015). Behind the front lines of the civil war: political parties and social movements in Russia, 1918–1922. Princeton University Press.
Hartgrove, J. Dane (1981). „Book Review: The Unknown Civil War in Soviet Russia: A Study of the Green Movement in the Tambov Region 1920–1921”. Russian History. 8 (3): 432—433. ISSN0094-288X. OCLC6733656975.