Суво грожђе

Суво грожђе се производи у многим регијама света и може се јести сирово, користити у кувању и за врење.

Врсте

Варијетет сувог грожђа зависи од врсте грожђа и производе се у различитим величинама и бојама као што су зелена, плава, црвена, љубичаста, црна и жута. Врсте без семена укључују „султана” и „ватрено грожђе”. По традицији су се сушили на сунцу, али могу и помоћу воде, да се вештачки дехидратишу.

„Златном сувом грожђу” се додаје сумпор диоксид, како би се добила златна боја.

Нутритивне вредности

Суво грожђе садржи и до 72% шећера (фруктоза и глукоза). Садрже 3% протеина и 3,7%-6,8% влакна. Суво грожђе, исто као и нектарина и суве шљиве, садржи доста антиоксиданта, али имају мање витамина Ц од обичног, свежег грожђа. Садрже врло мало натријума и немају холестерола.

Референце

[1][2] [3][4][5][6][7][8][9][10][11][12][13]

  1. ^ Dom Costello. „Kew Gardens explanation”. Kew.org. Архивирано из оригинала 5. 9. 2012. г. Приступљено 16. 1. 2013. 
  2. ^ The Oxford English Dictionary entry at "currant" = "raisins of Corauntz n." (also called "raisins of Corinth")
  3. ^ Albert Julius Winkler. General viticulture, University of California Press. 1962. ISBN 978-0-520-02591-2. стр. 645.
  4. ^ „USDA NDB Raisins”. USDA. Архивирано из оригинала 10. 06. 2015. г. Приступљено 20. 4. 2013. 
  5. ^ „Nutrition Experts & Dietitians » California Raisins – The Wise Choice”. Calraisins.org. 22. 2. 1999. Архивирано из оригинала 20. 01. 2016. г. Приступљено 16. 1. 2013. 
  6. ^ „Snacking On Raisins May Offer a Heart-Healthy Way to Lower Blood Pressure”. ScienceDaily. 26. 3. 2012. 
  7. ^ „Snopes.com:Raisins and grapes can be harmful to dogs”. 8. 2. 2007. Приступљено 21. 1. 2011. 
  8. ^ „United States Standards for Grades of Processed Raisins” (PDF). United States Department of Agriculture. 1. 12. 1978. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 1. 2012. г. Приступљено 22. 6. 2015. 
  9. ^ Esmaiili, Mohsen; Sotudeh-Gharebagh, Rahmat; Cronin, Kevin; Mousavi, Mohammad Ali E.; Rezazadeh, Ghader (2007). „Grape Drying: A Review”. Food Reviews International. 23 (3): 257—280. S2CID 83652015. doi:10.1080/87559120701418335. 
  10. ^ Kanellos, PT; Kaliora, AC; Gioxari, A; Christopoulou, GO; Kalogeropoulos, N; Karathanos, VT (децембар 2013). „Absorption and bioavailability of antioxidant phytochemicals and increase of serum oxidation resistance in healthy subjects following supplementation with raisins.”. Plant Foods for Human Nutrition (Dordrecht, Netherlands). 68 (4): 411—5. PMID 24114059. S2CID 207233871. doi:10.1007/s11130-013-0389-2. 
  11. ^ Kanellos, PT; Kaliora, AC; Tentolouris, NK; Argiana, V; Perrea, D; Kalogeropoulos, N; Kountouri, AM; Karathanos, VT (март 2014). „A pilot, randomized controlled trial to examine the health outcomes of raisin consumption in patients with diabetes.”. Nutrition (Burbank, Los Angeles County, Calif.). 30 (3): 358—64. PMID 24262513. doi:10.1016/j.nut.2013.07.020. 
  12. ^ Kanellos, PT; Kaliora, AC; Liaskos, C; Tentolouris, NK; Perrea, D; Karathanos, VT (јун 2013). „A study of glycemic response to Corinthian raisins in healthy subjects and in type 2 diabetes mellitus patients.”. Plant Foods for Human Nutrition (Dordrecht, Netherlands). 68 (2): 145—8. PMID 23564595. S2CID 35753795. doi:10.1007/s11130-013-0348-y. 
  13. ^ Kountouri, AM; Gioxari, A; Karvela, E; Kaliora, AC; Karvelas, M; Karathanos, VT (26. 2. 2013). „Chemopreventive properties of raisins originating from Greece in colon cancer cells.”. Food & Function. 4 (3): 366—72. PMID 23211994. doi:10.1039/c2fo30259d.