Стјепан Ђурековић |
---|
Датум рођења | (1926-08-08)8. август 1926.[1] |
---|
Место рођења | Буковац |
---|
Датум смрти | 28. јул 1983.(1983-07-28) (56 год.) |
---|
Место смрти | Волфратсхаузен |
---|
Узрок смрти | Убиство |
---|
Стјепан Ђурековић (Буковац, 8. август 1926 — Волфратсхаузен, 28. јул 1983) био је хрватски политички дисидент и бизнисмен кога је убила Управа државне безбедности Југославије (УДБА) у Западној Немачкој 1983. године. Претходно је био генерални директор државне нафтне компаније ИНА. Током 1982. пребегао је у Западну Њемачку и постао активан у хрватским емигрантским круговима супротстављеним Југославији.
Младост
Ђурековић је рођен у Буковцу код Петроварадина. Током Другог светског рата избегавао је службу у оружаним снагама Независне Државе Хрватске да би се придружио партизанима.
Пословна каријера у ФПР/СФР Југославији
Након рата дошао је до позиције у ИНИ.
Пресељење у Западну Немачку
Након сукоба с владом, 1982. године пребегао је у Западну Немачку где се укључио у Хрватски национални одбор, усташку организацију. Заједно са Иваном Ботићем објавио је Југославију у кризи, у којој су њих двоје тврдили да велика стопа инфлације у Југославији и незапосленост резултирају експлоатацијом хрватских ресурса.[2][3]
Атентат
Ђурековића су у Волфратсхаузену у Западној Немачкој убили агенти УДБЕ 1983. године у операцији Дунав. Ђурековићеви посмртни остаци су поново сахрањени на загребачком гробљу Мирогој 1999.
Немачка је 2005. године расписала налог за хапшење Јосипа Перковића због његове умешаности у атентат.[4] Крунославу Пратесу суђено је и по оптужбама за злочин.[5]
Немачки суд који је судио Пратесу запретио је да ће предузети мере против хрватских званичника који су ометали сведочење на суђењу,[појаснити] укључујући хрватског председника Стјепана Месића. Крунослав Пратес је 2008. године осуђен на доживотну робију због своје улоге у атентату.[6]
Немачка Савезна канцеларија криминалистичке полиције расписала је 2009. године потернице за Здравком Мустачем, Иваном Цетинићем, Иваном Ласићем и Борисом Брнелићем због умешаности у убиство као припадника УДБЕ. Немачка полиција је у октобру 2009. ухапсила Луку Секулу, Хрвата са шведским држављанством, због учешћа у убиству.
Јосип Перковић је 1. јануара 2014. ухапшен у Загребу. Суђење му је почело у Немачкој средином 2014. године.[7] Августа 2016. године, и Перковић и Здравко Мустач су првостепеном пресудом проглашени кривима и осуђени на доживотни затвор због помагања у убиству Ђурековића.[8]
Дела
- Ja, Josip Broz-Tito: roman, 1982.
- Kako Jugoslavija pljačka Hrvatsku, poslije 1982.
- Komunizam: velika prevara, 1982.
- Sinovi orla = Bijt’ e Shqiponjës: roman, 1982.
- Slom ideala: (ispovijed Titovog ministra): roman, 1982., New York, 1983.
- Crveni menageri, Washington, 1983.
- Yugoslavia in crisis: the political and economic dimensions, New York, 1983. (suautor Ivan Botić)
- Yugoslavia’s energy crisis, 1983.
Види још
Референце