Стенли Кјубрик

Стенли Кјубрик
Фотографија Кјубрика на сету филма Бери Линдон
Лични подаци
Пуно имеСтенли Кјубрик
Датум рођења(1928-07-26)26. јул 1928.
Место рођењаМенхетн, Њујорк, САД
Датум смрти7. март 1999.(1999-03-07) (70 год.)
Место смртиЧилдвикбери Мејнор, Лондон, Уједињено Краљевство
Занимањефилмски редитељ
филмски сценариста
фотограф
Породица
Партнер
ДецаВивијан Кјубрик
Ања Кјубрик
Рад
Активни период1951 — 1999
Битна дела2001: Одисеја у свемиру
Бери Линдон
Спартак
Исијавање
Потпис
www.kubrickfilms.com
Веза до IMDb-а

Стенли Кјубрик (енгл. Stanley Kubrick; Менхетен, 26. јул 1928 — Чилдвикбери Мејнор крај Лондона, 7. март 1999) био је амерички филмски режисер и сценариста.

Кјубрик је отпочео каријеру у САД али је већину својих филмова снимио у Енглеској. У својој је педесетогодишњој каријери створио значајан опус од тринаест дугометражних филмова од којих се многи сматрају класичним остварењима филмске уметности.

Његови филмови су већином књижевне адаптације, карактеристични по својој техничкој савршености, инвентивном приступу филмском сценарију и окрутној циничној досетљивости. Његова најпознатија дела су хладноратовска сатира Др Стрејнџлав (1964), познати научно фантастични филм Одисеја у свемиру 2001, познати хорор филм Исијавање (1980) и Паклена поморанџа, чији је приказ насиља изазвао многе контроверзе кад се појавио 1971. године.[1]

Преминуо је 1999. године, након дугог снимања еротског трилера Широм затворених очију.[2]

Биографија

Младост

Стенли Кјубрик је рођен у добростојећој породици јеврејског порекла.[3][4][5][6] Отац му је био лекар који је волео фотографију. Ту љубав према фотографији пренео је и на Стенлија. Будући да су у кући имали лабораторију за израду фотографија, мали Стенли је баш ту развио свој високи степен визуелне истанчаности који је касније пренео и на филм. Био је фотограф у редакцији школских новина.[7] На себе је привукао пажњу фотографијом Продавац новина оплакује смрт председника Рузвелта и преко ноћи је постао професионалац. Са само 16 година продао је ту фотографију тада водећем часопису Лук за који ће радити након завршетка школовања.[8][9]

Почетак каријере

Снимио је неколико фотографија о младом боксеру у успону и ту је нашао инспирацију за свој први филм. Дани борбе је био први Кјубриков документарни филм,[10] као и прекретница у Кјубриковом животу.[11][12] Након тога напушта часопис Лук и одлази у Гринич Вилиџ, где се издржавао снимајући кратке документарне филмове[13][14] и играјући шах на тргу и на разним такмичењима. Уз очеву помоћ, успео је да сакупи довољно новца за снимање првог играног филма, Страх и жеља, који говори о неколико војника заробљених иза непријатељских линија у измишљеном рату.[15] То је у ствари више била стилска вежба него филм, јер у то време Кјубрик није знао ништа о глуми, раду са глумцима и многим другим стварима које чине један филм, али је зато фотографија била у првом плану. Иако је филм био повучен из биоскопа, филмски радници су га приметили и помогли су Кјбурику да сними свој други филм Пољубац убице.[16] У овом филму до изражаја долази Кјубрикова изванредна способност играња светлом. Овим филмом привлачи пажњу продуцента Хариса са којим оснива продуцентску кућу Харис–Кјубрик Пикчерс. Пошто нису имали идеју за филм, отишли су у књижару и нашли књигу Убијање, која говори о пљачки хиподрома по којој је и снимљен филм Узалудна пљачка. Кјубрик ће много пута у даљем стварању посегнути за неким књижевним делом и преточити га у сценарио. Многи тадашњи критичари видели су у Кјубрику младића пред којим је светла филмска будућност.

Путеви Славе

Године 1957. Кјубрик снима филм Путеви славе са Кирком Дагласом у главној улози. Овај филм је садржао масовне сцене борби испраћене флуидним покретањем камере. Нарочито је позната сцена снимљена дугим, континуираним кадром у којој Кирк Даглас маршира кроз ров окружен војницима. Са друге стране, сви су се дивили искрености којом је Кјубрик изнио свој антиратни став.[17] Тај став ће се провлачити и кроз наредне филмове са ратном тематиком (Доктор Стрејнџлав и Бојеви метак). Филм је био забрањен за приказивање у Француској готово 20 година јер осуђује француски официрски сталеж.

Спартак

Након успеха са претходним филмом, продуценти га зову да режира филм Спартак чије снимање је већ било почело. Пошто продуценти нису били задовољни радом пређашњег редитеља позивају Кубрика да доврши посао. Он је прихватио посао и извршио поновну поделу улога. У сценарио је убацио сцене борбе којих у првој верзији уопште није било и направио један епски филм. Овај филм је освојио четири Оскара.[18]

После „Спартака“, Кјубрик је желео да снима филм над којим ће имати апсолутну контролу, јер је имао доста проблема са Кирком Дагласом, који је поред тога што је био носилац главне улоге, био и продуцент филма. Осећао је да је постао признат филмски редитељ у Холивуду и одлучио је снимити филм по причи која му се допада. Роман Владимира Набокова Лолита није могао наћи издавача ни у САД ни у Британији. У Паризу је објављен као „порнографска књига“ постигавши тако велике тираже и привукавши Кјубрикову пажњу. Кјубрик пише сценарио за филм заједном са писцем Владимиром Набоковом.[19] Католичка црква дочекује филм „на нож“. Кјубрику је нарочито замерено на љубавној сцени у којој главни лик посматра слику газдаричине кћерке што је црква протумачила као сексуалну стимулацију малолетном особом.[20] Кјубрик је изјавио да не би ни снимао филм „да је знао колико ће прашине дићи“.

Доктор Стрејнџлав

Прашина се није ни слегла а Кјубрик је кренуо у следећи, још контроверзнији пројекат. У јеку хладноратовске кризе, снима филм Доктор Стрејнџлав, који исмејава односе између Совјетског Савеза и САД и показује како неки лудак у војсци који се оглуши о заповести може да изазове нуклеарни рат и катастрофу. Филм је привукао пажњу публике највише због врло духовитог односа према једној врло озбиљној теми иако је у том периоду снимљено још неколико филмова са истом тематиком. Добар део заслуга носи и највећи комичар тог доба Питер Селерс. Филм је обиловао подацима који су били тајна америчке војске тако да су продуценти филма морали ићи на информативне разговоре са припадницима тајних служби. Међутим, испоставило се да су сви ти детаљи били плод маште и детаљних припрема Стенлија Кјубрика. У све филмове је улазио максимално спреман и пазио је да не изостави ниједан детаљ и да све прикаже јако реалистично.

Одисеја у свемиру 2001

У следећем филму долази до изражаја сва Кјубрикова имагинација и машта. Ради се о филму Одисеја у свемиру 2001.[21] У сарадњи са писцем научне фантастике Артуром Кларком написао је сценарио за који је рекао „да то неће бити филм о шетњи кроз свемир, већ ће то бити стварна шетња кроз свемир“. Запажена је Кјубрикова употреба класичне музике у филму. Као и сваки пут до тада публика је била подељена у пријему филма. Неки су га доживели као стварно путовање кроз свемир, док га други нису разумели.[22] Филм се данас сматра класиком научно-фантастичног жанра.[23][24]

Паклена поморанџа

Кјубриков следећи филм је Паклена поморанџа. У Енглеској је филм забрањен због експлицитних сцена насиља младих припадника банде.[25][26] Ишло се тако далеко да је Кјубрику и његовој породици прећено смрћу. Тада је направио велики искорак и затражио од издавачке куће да се филм повуче из биоскопа, што је и учињено. У овом филму Кјубрик се поново поиграо са музиком. Најжешће сцене насиља и еротике је укомпоновао са најбољим Бетовеновим симфонијама. Те две супротности, класична музика и насиље су дали запањујући учинак.

Бери Линдон и други пројекти

Бери Линдон је следећи Кјубриков пројекат. Радња филма је смештена у 18. век. Изабрао је посебну врсту објектива без дубинске оштрине, па је визуелним изгледом филма постигао сличност са сликарским радовима из тог времена.[27][28] Широкоугаони објективи које је користио су оригинално било коришћени од стране НАСЕ.[29][28] У сценама је употребљавао зум технику, што није типично за историјске драме. Овај филм се појавио у ери акционих филмова у Холивуду, тако да је због трајања од три сата проглашен досадним и напорним. Ипак, добио је четири Оскара, иако није постигао већи комерцијални успех.[30]

Кјубрик је 1976. пристао да посети недавно довршени тонски студио 007 Стејџ британске фирме Pinewood Studios како би радио као саветник на расвети огромног простора који је био спреман за снимање филма о Џејмсу Бонду Шпијун који ме је волео.[31] Кјубрик је пристао да буде саветник кад му је обећано да нико неће сазнати за његов рад на том пројекту. То је поштовано до 2000. кад је та чињеница споменута у документарцу о снимању Шпијуна који ме је волео на специјалном DVD издању филма.

Исијавање

Кјубрик је након овог филма одлучио да направи филм који ће напунити продуцентске касе, али и задовољити његов стваралачки нагон. Ишао је на сигурно и од бестселера Стивена Кинга „Исијавање“ направио сценарио за истоимени филм. Кинг је касније изразио велико незадољство Кјубриковом адаптацијом.[32][33] Овај филм ће бити проглашен за један од најнапетијих хорор филмова. Филм је историјски значајан и по употреби стедикем технике у сцени проласка кроз ходник хотела.[34]

Бојеви метак

"Бојеви метак" је филм који говори о бесмислености Вијетнамског рата. Кјубрик је избегао морализовање и изношење политичких ставова и на готово документаран начин приказује сав ужас рата. Филм је подељен у две целине које могу да функционише саме за себе.[35] Први део показује обуку маринаца који треба да иду у Вијетнам. Обука је сурова и многи и не издрже до краја. Један од ликова се под притиском ломи и убија наредника. Други део филма приказује борбе у урбаном делу Вијетнама. Страдања и патње војника су застрашујуће реалистичне. Ове сцене су снимљене у напуштеној фабрици гаса у Британији која је вешто претворена у вијетнамски град. Филм је закаснио са почетком дистрибуције, јер су се већ појавили филмови са тематиком Вијетнамског рата. Кад се узме у обзир да Кјубриков филм, за разлику од других, ниједног тренутка не прави хероје од америчких војника, јасно је зашто није имао већег комерцијалног успеха.

Широм затворених очију

Последњи Кјубриков филм јесте Широм затворених очију, са Томом Крузом и Никол Кидман у главним улогама. Филм истражује тему односа мужа и жене, поверења и сексуалности. Тај амбивалентан однос је наглашен коришћењем контрастних боја. Обично су то плава и жута односно топло-хладно. Драматургија одређених сцена је наглашена музиком која подиже тензију.

Стенли Кјубрик је умро 7. марта 1999. године.[36]

Недовршени пројекти

Рани нереализовани сценарији

Кјубрик је на почетку своје каријере откупио или написао неколико сценарија које није успео да реализује.

Lunatic at Large

Дана 1. новембра 2006, Филип Хобс, Кјубриков зет, најавио је да ће надгледати екранизацију филма Lunatic at Large, чији је сценарио Кјубрик у педесетима откупио од шунд романописца Џима Томпсона, али који се није могао пронаћи све до редитељеве смрти 1999.[37]

The German Lieutenant

Сценарио приписан Кјубрику коју је Ричард Адамс назвао „The German Lieutenant“ може се пронаћи на интернету.[38] Говори о групи немачких војника који се налазе на мисији током последњих дана Другог светског рата, упркос слабим изгледима за победу нацистичке Немачке у том раздобљу.

I Stole 16 Million Dollars

Кјубрик је намеравао да режира филм назван „I Stole 16 Million Dollars“, базиран по животу злогласног пљачкаша банака из тридесетих Вилија Сатона.[39] Припремала га је продукцијска компанија Кирка Дагласа Бирна, али је Даглас на крају одбио филм. Кјубрик је покушао да наговори Керија Гранта али филм никад није снимљен.[40]

Неименовани пројекат о Грађанском рату

Кјубрик је у педесетим написао прву верзију сценарија о Мосби Ранџерсима, јужњачкој герили у Америчком грађанском рату, али га није даље развијао.[41]

Burning Secret

У 2018. се појавио до тада изгубљени Кјубриков сценарио написан 1956. године по раније објављеној новели истог наслова. Филм је описан као антипод Лолити и прати момка који ступа у брак са старијом женом како би могао да заведе њену ћерку.[42]

Каснији заустављени пројекти

Кјубрик је током каријере оставио неколико нереализованих пројеката.

Наполеон

Током постпродукције Одисеје, Кјубрик је планирао велики биографски филм о Наполеону Бонапарти.[43] Пуно је истраживао, читао књиге о француским царевима те написао прелиминарни сценарио од 150 страница.[тражи се извор] Заједно са сарадницима направио је преглед места које је Наполеон походио током својих активних година. Кјубрик је посетио локације, планирајући да сними већи део филма у местима у којима је Наполеон провео живот.

У белешкама упућеним финансијерима пројекта, сачуваним у Кјубриковој архиви, Кјубрик је рекао како није сигуран како ће испасти његов филм о Наполеону, али је очекивао како ће снимити 'најбољи филм свих времена.' На крају је пројекат пропао из три разлога: (1) прескупих локација на којима је филм требало да буде сниман; (2) на Западу је објављена епска верзија романа Лава Толстоја, Рат и мир (1968), режисера Сергеја Бондарчука; (3) комерцијалног неуспеха Бондарчуковог филма Ватерло (1970), који је такође говорио о Наполеону. Кјубриков сценарио за овај филм је објављен на интернету,[44] а део тих истраживања ће утицати на филм Бери Линдон (1975), радњом смештен у касни осамнаести век, мало пре Наполеонових ратова.

У филму је у улози Наполеона оригинално требало да наступи Џек Николсон,[45] јер га је Кјубрик видео у филму Голи у седлу. Кјубрик и Николсон касније су сарађивали на Исијавању. Након година препродукције, филм је отказан на неодређено време у корист финансијски мање рискантних пројеката. Кјубрик је крајем 1987. рекао како још није одустао од пројекта, споменувши како је прочитао готово 500 књига о Наполеону.[46]

Аријански записи

Почетком деведесетих Кјубрик је радио на филму по књизи Луиса Беглија, Ратне лажи,[47] причу о дечаку и његовој мајци који се скривају за време холокауста. Прву верзију сценарија, названу „Аријански записи“, написао је сами Кјубрик. Џозеф Мазело је изабран за улогу дечака, а за мајку су разматране Џулија Робертс и Ума Турман. Кјубрик је ипак одлучио да не сними филм због Шиндлеров листе Стивена Спилберга која је објављена 1993. Осим тога, према Кјубриковој жени, Кристини, тема је постала предепресивна и претешка за редитеља.[48] Кјубрик је с временом закључио како тачан филм о холокаусту сеже далеко изван граница кинематографије.[49]

Неименовани пројекат о нацизму

Кјубрик је наводно био фасциниран каријером нацистичког филмског режисера Фејта Харлана, стрица своје жене, те разматрао филм о кругу људи око Јозефа Гебелса. Иако је Кјубрик радио на њему неколико година, пројекат никад није отишао даље од контуре приче.[50]

Напуштени пројекти које су довршили други

Стенли Кјубрик је радио на два пројекта која су довршили други режисери. На Једнооком Џеку је био позван као замена, као и на Спартаку. Вештачку интелигенцију је након његове смрти довршио Стивен Спилберг.[51]

Једнооки Џек

Часопис Холивуд репортер најавио је 18.10. 1956. да је продуцент Франк Розенберг откупио права на роман Чарлса Нејдера The Authentic Death of Hendry Jones за 40 хиљада долара. Две године касније, Pennebaker Inc., независна продукцијска компанија Марлона Бранда, купила је права на роман као и прву верзију адаптацијског сценарија Сама Пекинпа за 150 хиљада долара. Тада је најављено како ће филм вероватно режирати Брандо.

Касније те године најављено је како ће ипак Кјубрик режирати Gun's Up, што је био радни наслов продукције. Убрзо након најаве, име филма је промењено у Једнооки Џек, а Пина Пелисер је најављена као главна глумица по „једногласном избору Бранда, Росенберга и Кјубрика“.

Кјубрик је 1958. одустао од режије филма са објашњењем о непремостивим ”кретивним разликама”.[52] Убрзо је откупио права на Набоковљеву Лолитуи отпочео тај пројекат.

Режију је преузео и завршио Марлон Брандо, коме је то једини режирани филм у каријери.[53]

Вештачка интелигенција

Пројекат на којем је Кјубрик радио неколико година завршио је његов пријатељ Стивен Спилберг. Током осамдесетих и раних деведесетих, Кјубрик је сарађивао са разним писцима (Брајан Олдис, Сара Мејтланд и Ијан Ворсон) на пројекту који се називао разним именима, као што су „Пинокио“ и „Вештачка интелигенција“. Филм је настао проширивањем Олдисове кратке приче „Super-Toys Last All Summer Long“,[54] коју су Кјубрик и његови писци претворили у дугометражни филм у три чина.[55] Била је то футуристичка бајка о роботу који се понаша као дете, а продат је као привремени сурогат породице чији је син пао у кому. Међутим, робот сазнаје за то, а власници га из сажаљења остављају у шуми како га у фабрици не би уништили. Остатак приче говори о роботовим покушајима да постане прави дечак, како би задобио мајчину љубав.

Кјубрик је наводно дуго расправљао са Стивеном Спилбергом о филму преко телефона и, према Спилбергу, у једном тренутку изјавио како је тема важнија Спилбергу него њему. Године 2001, након Кјубрикове смрти, Спилберг је узео разне верзије сценарија које су оставили Кјубрик и његови писци и саставио нови сценарио. У сарадњи с Кјубриковом продукцијском кућом снимио је филм Вештачка интелигенција, с Хејли Џоел Осментом, Франсисом О’Конором и Вилијамом Хертом у главним улогама.

У филму је наведена посвета „За Стенлија“.

Одбијање сарадње

Кјубрик је хтео да сними филм према роману Умберта Ека Фукоово клатно који се појавио 1988. Еко је одбио, јер је био незадовољан екранизацијом свога претходног романа Име руже и зато што Кјубрик није био вољан да му препустити писање сценарија. Међутим, када је Кјубрик умро, Еко је рекао како жали што га је одбио.[56]

Чести сарадници

У поређењу са неким другим редитељима, Кјубрик није био познат по сарадњи са одређеним глумцима. У неколико је прилика радио с истим глумцем више него једном. Стерлинг Хејден је наступио у главној улози у Узалудној пљачки и Др. Странгелову, Питер Селерс у Лолити и Др. Странгелову, а Кирк Даглас у Стазама славе и Спартаку. У споредним улогама, Џо Таркел се појављује у Узалудној пљачки, Стазама славе и Исијавању, Филип Стоун се појављује у Пакленој наранџи, Берију Линдону и Исијавању, Леонард Роситер наступио је у 2001: Одисеја у свемиру и Барију Линдону, док се Тимоти Кари појавио у Узалудној пљачки и Стазама славе. У Пакленој наранџи и Барију Линдону наступило је шест истих глумаца (укључујући Патрика Магија) у разним улогама.

Једна од Кјубрикових најдужих сарадњи је она са Леоном Виталијем,[40] који је након играња Лорда Берлингтона у Бари Линдону, постао Кјубриков лични помоћник, радећи као руководилац аудиција на његовим следећим филмовима те као надзорник трансфера са филмске траке на видео. Појавио се и у филму Очи широм затворене, играјући претећег свештеника у црвеном огртачу који се сукобљава с Томом Крузом у злогласној сцени оргија. Након Кјубрикове смрти, Витали је надгледао рестаурацију визуелних и звучних елемената већине Кјубрикових филмова. На његовим филмовима је често радио и с партнером из филма Тодом Филдом.

Филмографија

Главни чланак: Филмографија Стенлија Кјубрика

Награде

Америчка филмска академија

  • 1968- Најбољи визуелни ефекти Одисеја у свемиру 2001.[57]

Британска филмска академија

  • 1975- Најбоља режија Бери Линдон[58]
  • 1964- Најбољи филм Др. Стрејнџлав или: Како сам научио да не бринем и заволео бомбу[59]

Национално удружење критичара

  • 1975- Најбоља режија Бери Линдон

Удружење критичара Њујорка

  • 1971- Најбољи филм Паклена поморанџа[60]
  • 1971- Најбоља режија Паклена поморанџа[60]
  • 1964- Најбоља режија Др. Стрејнџлав или: Како сам научио да не бринем и заволео бомбу[61]

Види још

Референце

  1. ^ „The Kubrick Site: The ACO Controversy in the UK”. www.visual-memory.co.uk. Приступљено 26. 07. 2019. 
  2. ^ Gentleman, By Amelia (08. 03. 1999). „Kubrick, controversial maker of 2001 and A Clockwork Orange, dies at 70”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 26. 07. 2019. 
  3. ^ Baxter 1997, стр. 17.
  4. ^ Howard 1999, стр. 14.
  5. ^ Abrams, Nathan. „Stanley Kubrick's films all had one thing in common: Jewishness”. The Conversation (на језику: енглески). Приступљено 26. 07. 2019. 
  6. ^ „Just how Jewish was Stanley Kubrick?”. www.thejc.com. Приступљено 26. 07. 2019. 
  7. ^ LoBrutto 1999, стр. 33.
  8. ^ Duncan 2003, стр. 19.
  9. ^ Baxter 1997, стр. 32.
  10. ^ Petković, Bojana (2021-03-06). „Stenli Kjubrik, beskompromisni kritičar ljudskih slabosti”. Nezavisne novine (на језику: српски). Приступљено 2021-03-06. 
  11. ^ LoBrutto 1999, стр. 68.
  12. ^ Duncan 2003, стр. 25.
  13. ^ Baxter 1997, стр. 39.
  14. ^ Thuss 2002, стр. 110.
  15. ^ Baxter 1997, стр. 50.
  16. ^ Duncan 2003, стр. 32.
  17. ^ http://thefourohfive.com. „‘Paths Of Glory’ - Stanley Kubrick's Anti-War Masterpiece.”. The 405 (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 07. 2019. г. Приступљено 26. 07. 2019. 
  18. ^ „The 33rd Academy Awards | 1961”. Oscars.org | Academy of Motion Picture Arts and Sciences (на језику: енглески). Приступљено 26. 07. 2019. 
  19. ^ Baxter 1997, стр. 157, 161; Duncan 2003, стр. 80.
  20. ^ LoBrutto 1999, стр. 225; Duncan 2003, стр. 77.
  21. ^ Baxter 1997, стр. 205; Duncan 2003, стр. 105.
  22. ^ Baxter 1997, стр. 231; LoBrutto 1999, стр. 314.
  23. ^ Reynolds, Simon (29. 11. 2014). „2001 voted greatest sci-fi film of all time”. Digital Spy (на језику: енглески). Приступљено 26. 07. 2019. 
  24. ^ Chiasson, Dan (16. 04. 2018). „“2001: A Space Odyssey”: What It Means, and How It Was Made” (на језику: енглески). ISSN 0028-792X. Приступљено 26. 07. 2019. 
  25. ^ „Why 'A Clockwork Orange' was Banned...by Stanley Kubrick Himself”. The Vintage News (на језику: енглески). 05. 02. 2019. Приступљено 26. 07. 2019. 
  26. ^ „`Clockwork Orange' ban to be challenged”. The Independent (на језику: енглески). 14. 03. 1999. Приступљено 26. 07. 2019. 
  27. ^ Welle (www.dw.com), Deutsche. „Stanley Kubrick's Napoleon and the top 10 greatest movies 'never made' | DW | 15.06.2018”. DW.COM (на језику: енглески). Приступљено 26. 07. 2019. 
  28. ^ а б „How NASA Contributed to the Cinematography of ‘Barry Lyndon’”. Film School Rejects (на језику: енглески). 09. 05. 2019. Приступљено 26. 07. 2019. 
  29. ^ „"Barry Lyndon": The Full Story of the Famous f/0.7 Lenses”. Neil Oseman (на језику: енглески). 25. 06. 2017. Приступљено 26. 07. 2019. 
  30. ^ „"Barry Lyndon" (NY)”. Oscars.org | Academy of Motion Picture Arts and Sciences (на језику: енглески). 16. 09. 2014. Приступљено 26. 07. 2019. 
  31. ^ „Sir Ken Adam talks about Kubrick and 'The Spy Who Loved Me'”. MI6-HQ.COM (на језику: енглески). Приступљено 26. 07. 2019. 
  32. ^ ScreenPrism. „Why Stephen King Still Hates Stanley Kubrick's The Shining After More than 35 Years | ScreenPrism”. screenprism.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 07. 2019. г. Приступљено 27. 07. 2019. 
  33. ^ „Stephen King attacks Stanley Kubrick's version of The Shining”. The Independent (на језику: енглески). 29. 05. 2018. Приступљено 27. 07. 2019. 
  34. ^ „The Shining and The Steadicam - Tested.com”. Tested (на језику: енглески). Приступљено 27. 07. 2019. [мртва веза]
  35. ^ „Full Metal Jacket (Philosophical Films)”. www.philfilms.utm.edu. Архивирано из оригинала 17. 07. 2019. г. Приступљено 27. 07. 2019. 
  36. ^ Holden, Stephen (8. 3. 1999). „Stanley Kubrick, Film Director With a Bleak Vision, Dies at 70”. New York Times. Приступљено 21. 7. 2007. 
  37. ^ „New "Kubrick Film" To Be Made”. Архивирано из оригинала 13. 5. 2013. г. Приступљено 11. 4. 2017. 
  38. ^ „The Untitled Dead Pool Column”. Архивирано из оригинала 28. 4. 2015. г. Приступљено 11. 4. 2017. 
  39. ^ Iz Kubrickove biografije u New York Timesu
  40. ^ а б Tobias, Scott; Tobias, Scott (11. 05. 2018). „How Leon Vitali Learned to Stop Worrying and Love Stanley Kubrick's Rage”. Rolling Stone (на језику: енглески). Приступљено 27. 07. 2019. 
  41. ^ Iz intervjua s Kubrickom
  42. ^ Nast, Condé. „A Long-Lost Stanley Kubrick Script Reappeared After Being Missing for 60 Years”. GQ (на језику: енглески). Приступљено 27. 07. 2019. 
  43. ^ Castle, Alison (2017-12). Stanley Kubrick's Napoleon: The Greatest Movie Never Made (на језику: енглески). Taschen. ISBN 9783836568890.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  44. ^ Кјубрик, Стенли (1996). Наполеон - сценарио (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 27. 08. 2018. г. Приступљено 26. 07. 2019. 
  45. ^ Romano, Nick (17. 05. 2016). „Is Stanley Kubrick’s Legendary ‘Napoleon’ Headed to HBO with Cary Fukunaga Directing?”. Collider (на језику: енглески). Приступљено 26. 07. 2019. 
  46. ^ „Napoleon: The Greatest Movie Stanley Kubrick Never Made”. Open Culture (на језику: енглески). Приступљено 27. 07. 2019. 
  47. ^ „Archive Fever: Stanley Kubrick and “The Aryan Papers”” (на језику: енглески). 24. 03. 2011. ISSN 0028-792X. Приступљено 26. 07. 2019. 
  48. ^ „Kubrick's lost movie: Now we can see it...”. The Independent (на језику: енглески). 27. 01. 2009. Приступљено 26. 07. 2019. 
  49. ^ „Caldwell on The wolf at the door”. Latrobe.edu.au. Приступљено 25. 10. 2008. 
  50. ^ Joan Dupont. „"Kubrick Speaks, Through Family's Documentary"”. Архивирано из оригинала 07. 12. 2008. г. Приступљено 8. 5. 2008. , International Herald Tribune, 15.9. 2001..
  51. ^ critic, Michael Wilmington, Tribune movie. „Under Kubrick's influence, 'A.I.' is a defining moment”. chicagotribune.com (на језику: енглески). Приступљено 26. 07. 2019. 
  52. ^ Magazin, X. X. Z. „Sa Marlonom Brandom u vesternu “Jednooki Džek” - XXZ Portal”. www.xxzmagazin.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 07. 2019. г. Приступљено 27. 07. 2019. 
  53. ^ Pictures, Universal. „Universal Pictures and The Film Foundation restore Marlon Brando's One-Eyed Jacks for Cannes Film Festival world premiere”. www.prnewswire.com (на језику: енглески). Приступљено 27. 07. 2019. 
  54. ^ Robinson, Tasha. „Brian Aldiss: Supertoys Last All Summer Long, And Other Stories Of Future Time”. AUX (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 07. 2019. г. Приступљено 27. 07. 2019. 
  55. ^ Vlastelica, Ryan. „In A.I., Steven Spielberg (and Stanley Kubrick) turned an eye to loneliness”. The A.V. Club (на језику: енглески). Приступљено 27. 07. 2019. 
  56. ^ See provile of Eco entitled "The Armani of Literature"
  57. ^ Britt, Ryan. „Why Science Fiction Always Gets Screwed at the Oscars”. Inverse (на језику: енглески). Приступљено 27. 07. 2019. 
  58. ^ „Film in 1976 | BAFTA Awards”. awards.bafta.org. Приступљено 27. 07. 2019. 
  59. ^ „BAFTA Awards Search | BAFTA Awards”. awards.bafta.org. Приступљено 27. 07. 2019. 
  60. ^ а б „Awards - New York Film Critics Circle - NYFCC” (на језику: енглески). Приступљено 27. 07. 2019. 
  61. ^ „The Deseret News - Претрага архиве Google вести”. news.google.com. Приступљено 27. 07. 2019. 

Литература

Спољашње везе