Стари надгробни споменици у Теочину

Стари надгробни споменици у Теочину
Споменик на теочинском гробљу
Опште информације
МестоТеочин
ОпштинаОпштина Горњи Милановац
Држава Србија

Стари надгробни споменици у Теочину (Општина Горњи Милановац) обухватају групу релативно добро очуваних надгробника на сеоском гробљу,[1] четири крајпуташа и неколико усамљених надгробника.

Теочински споменици одликују се великим варијететом форми и чине драгоцен извор за проучавање генезе становништва овог подсувоборског села.[2]

Теочин

Село Теочин налази се у северозападном делу општине Горњи Милановац, на раскрсници путева од Горњег Милановца према Ваљеву, Пожеги и Чачку. Граничи се са атарима села Леушићи, Брезна, Лозањ, Горњи Бањани, Полом, Брајићи и Коштунићи. Насеље је разбијеног типа, са четрнаест заселака.[3]

Теочин припада расељеним средњовековним насељима. Први пут се помиње у турским дефтерима 1525. године као село Телчино.[4] Садашње насеље формирано је крајем 18. и почетком 19. века досељавањем становништва из Херцеговине, Старог Влаха и околине Ужица.

Према предању, на месту званом Ћелије постојала је црква брвнара која је за једну ноћ премештена у Брезну.[4]

У Теочину је рођен војвода Милић Дринчић, један од предводника Првог и Другог српског устанка.

Из Теочина је родом и чувени мајстор каменорезац Јосиф Симић Теочинац.[5]

Сеоска слава је Друге Тројице.[3]

Стари надгробни споменици у Теочину

Сеоско гробље

Теочинско гробље величином и бројем споменика сведочи о демографским приликама и знатној насељености овог краја у прошлости.

Ручно сечени и клесани споменици из 19. и првих деценија 20. века уклапају се у опште стилске и техничке одлике и сведоче о развоју каменорезачког заната у овом делу Србије.[1] Хронолошки гледано, најстарија надгробна обележја су у виду аморфних, необрађених комада камена. Следе ниски, грубо обрађени тесаници без икаквих уреза осим крста; стубови и масивнији крсташи од локалног конгломерата са рудиментарним натписима и стилизованим крстоликим приказима људске фигуре; ниски студенички мермерни крстови; стубови квадратног пресека са или без покривке, са урезима епитафа и геометријских и флоралних орнаментата (у појединим случајевима са приказима покојника и стилизованих предмета који симболично одређују његов узраст, пол и социјални статус); различити стубови од пешчара са пирамидалним завршетком; затим споменици у виду вертикалних плоча надвишених декоративним крстом; хоризонталне надгробне плоче итд.

Својом величином и изузетном обрадом неколико надгробних споменика сведоче о економској моћи појединих теочинских фамилија, а још више мајсторству таковских каменорезаца – на првом месту Јосифа Симића Теочинца, Уроша Марковића и Добросава Стевановића.[6]


Крајпуташи

У Теочину постоји више споменика крајпуташа:

Крајпуташ Ковачевићу у Теочину налази се у центру варошице, крај пута за Равну Гору. Посвећен је извесном Ковачевићу, припаднику „стајаће” Војске Краљевине Србије који је изгубио живот у Српско-бугарском рату у бици на Сливници 1885. године. Могуће је да се ради о Роману, сину Јеврема Ковачевића или Светиславу, сину Косте Ковачевића. У Државном попису Кнежевине Србије из 1863. године обојица се наводе као једногодишњаци.[7][8]

Крајпуташи испод записа у Теочину налазе се испод стабла трешње – записа, на раскрсници пута Теочин–Горњи Бањани–Брајићи. Посвећени су борцима страдалим у ослободилачким ратовима Србије − Светозару Весковићу, учеснику Српско-турског рата који је погинуо у борбама за Прокупље 1878. године и непознатом војнику − учеснику Другог балканског рата који је рањен 1913. године у борби са Бугарима.[7]

Крајпуташ поднареднику Крсти Брковићу у Теочину налази се крај пута за Равну Гору. Посвећен је поднареднику Војске Краљевине Србије Крсти Брковићу из Теочина који је изгубио живот 1885. године борећи се у Српско-бугарском рату.[7] Споменик је рад чувеног мајстора каменоресца Јосифа Симића Теочинца, родом управо из овог села.[5]

Усамљени надгробници

У Теочину је ван гробљишта лоцирано још неколико споменика. Са десне стране пута према Брајићима, зарасли у густу вегетацију, налазе се масиван стуб оштећеног натписа са урезом крста и 1808. године, поред кога је оборени споменик на коме пише да је том месту сахрањен извесни Милован Николић.[7] У засеоку Дринчићи на (Урвинама) су два обележја. Први је споменик у њиви оштећеног натписа, са очуваним са урезом крста, а други белег над гробом где је, према локалном предању, сахрањен Станиша Обућина који је погинуо несрећним случајем „у сватовима”.[7]

Референце

  1. ^ а б Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  2. ^ Филиповић, Миленко С. (2010). Таково: насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-0668-1. 
  3. ^ а б Вучићевић, др Слободан (2016). Горњи Милановац и његова села. Београд: Културно-просветна заједница Србије. ISBN 978-86-7596-190-1. 
  4. ^ а б Стаменковић, Србољуб Ђ., ур. (2001). Географска енциклопедија насеља Србије, Књ. 1, А-Ђ. Београд: Географски факултет : Агена : Стручна књига. ISBN 86-82657-13-9. 
  5. ^ а б Николић, Радојко (1985). Клесар Јосиф Симић Теочинац, Зборник радова Народног музеја у Чачку, књ. ХV. Чачак: Народни музеј. 
  6. ^ Николић, Радојко (1998). Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир. 
  7. ^ а б в г д Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. стр. 318—319. ISBN 978-86-519-0181-5. 
  8. ^ Столић, др Ана (2007). Државни попис становништва 1862/63: Општина Горњи Милановац (2 изд.). Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског краја. ISBN 86-82877-03-1. 

Литература

  • Radičević, Branko V. (1961). Plava linija života : srpski seoski spomenici i krajputaši. Beograd: Savremena škola. 
  • Николић, Радојко (1985). Клесар Јосиф Симић Теочинац, Зборник радова Народног музеја у Чачку, књ. ХV. Чачак: Народни музеј. 
  • Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  • Николић, Радојко (1998). Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир. 
  • Стаменковић, Србољуб Ђ., ур. (2001). Географска енциклопедија насеља Србије, Књ. 1, А-Ђ. Београд: Географски факултет : Агена : Стручна књига. ISBN 86-82657-13-9. 
  • Столић, Ана (2007). Државни попис 1862/63. године: Општина Горњи Милановац. Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског краја. стр. 193. ISBN 978-86-82877-03-5. 
  • Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-0181-5. 
  • Филиповић Миленко С (2010). Таково: насеља, порекло становништва, обичаји. Српски етнографски зборник САНУ, књ. 37, репринт издање, Службени гласник Београд, САНУ, Београд. ISBN 978-86-519-0668-1. 
  • Крстановић, Божидар; Радоњић Живков, Естела; Кесић-Ристић, Сања (2012). Народно градитељство општине Горњи Милановац. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе - Београд. ISBN 978-86-6299-006-8. 
  • Вучићевић, Др Слободан (2016). Горњи Милановац и његова села. Београд: Културно-просветна заједница Србије. ISBN 978-86-7596-190-1. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2. 
  • Савовић, Саша (2019). Крст у дубу : записи, закрштена стабла рудничко-таковског краја. Горњи Милановац: Музеј рудничко−таковског краја. ISBN 978-86-82877-77-6. 

Спољашње везе

Стари надгробни споменици у Теочину на Викимедијиној остави.