PROFILPELAJAR.COM

Стара црква Св. Вазнесења у Великом Крчимиру
Стара црква Св. Вазнесења у Великом Крчимиру
Опште информације
Место	Велики Крчимир
Општина	Гаџин Хан
Држава	Србија
Врста споменика	Непокретно културно добро
Време настанка	17. век
Тип културног добра	Споменик културе
Власник	Република Србија
Надлежна установа за заштиту	Завод за заштиту споменика културе Ниш

Стара црква Св. Вазнесења у Великом Крчимиру налази се у области Заплања, на територији општине Гаџин Хан.

На основу решењу о заштити Завода за заштиту споменика културе у Нишу 1970. године, додаје се на списак непокретних културних добара, као споменик културе.^[1]

Историја

Ова црквица настала је у 17. веку, а 1841. године користила се у сврси стецишта заплањских устаника током мало познате и ретко помињане Заплањске буне против турских завојевача и њиховог зулума. Краљ Милан Обреновић поклонио је два звона овој цркви, а у њој се налази и споменик свештеницима који су обешени током буне од стране Турака. У костурници истоимене веће и новије цркве чувају се остаци заплањских јунака погинулих 1804. године, у време Првог српског устанка, као и током Првог светског рата.^[2]

Архитектура

Стара црква Вазнесења Господњег је издужена једнобродна полуобличасто засведена грађевина са истакнутим челом лука свода на попречним фасадама и полукружном апсидом. Наос од припрате је раније одвајао зид од кога су остали трагови у виду пиластра који деле цркву на два травеја. Грађена је крупним квадерима сиге у кречном малтеру и прекривена двосливним кровом. Каснијим интервенцијама 1838. и 1899. године дозидан је трем, отворена јужна врата и проширени прозори, а нови иконостас померен је према западу.

Осликавање цркве је започето у априлу, а завршено у јуну 1629. године. Елементи старог живописа сачувани су у наосу, олтарском простору и на спољашњој страни западног зида припрате. У олтарском простору је поворка архијереја, св. Три јерарха, св. Димитрије, св. Нестор, св. Георгије, и други. У полукалоти апсиде је Хритос у мандорли, а испод се налази Богородица шира од небеса, окружени Благовестима и надвишени Причешћем апостола. Ту имамо и сцене из Христовог живота: Рођење, Крштење, Мироноснице, Васкрсење, Распеће, Улазак у Јерусалим, Христос храни гладне после проповеди, као и Ваведење Богородице. Мале уоквирене композиције вештог сликара су хармоничне и складаног колорита. Други зограф, скромнијег талента, осликао је Страшни суд на западној фасади неколико година касније, где се примећује да квалитет заостаје за оним у наосу.

Једноставна конструкција двоспратног иконостаса попуњена је иконама из 19. и 20. века. Изнад улазних врата урезан је натпис од стране патријарха Арсенија IV Шакабенде из 1753. године, док је боравио у цркви повлачећи се од Турака. Конзерваторски радови 1957. године вратили су кров оронулој цркви, санациони радови изведени су 1970, док је заштита живописа обављена 1970. и 1974, да би се 2003. године приступило учвршћивању и отклањању познијих слојева.^[3]