Листови су јој скупљени у приземну розету, ромбични до елиптично-ромбични. По ободу су неправилно и крупно назубљени.[1]
Цветна дршка је без листова, висока је до 15 cm и на њој се налази 1—3 цветова, а код старијих примерака до 6 цветова. Цветови су смештени у вршној разређеној цвасти. Крунични листићи код цветова су бледо љубичасте боје са жутом основом. На цвету се најчешће налази 4-5 круничних листића, а ређе 3 или 6. Прашници су љубичасте боје.[1]
За ову биљку је карактеристична и појава да и уколико се потпуно осуши може поново да оживи уколико се залије. Ову могућност да се из стања анабиозе поново врате у живот поседује веома мало биљака цветница. У Европи сем врста рода Ramonda само још две цветнице могу да се поврате из анабиозе (Haberlea rhodopensis и Jankaea heldreichii).[3]
Станиште ове биљке су пукотине кречњачких стена, најчешће у заштити шумске вегетације. Живи у клисурама и нижим планинским гребенима на надморској висини од 150—1800 m. Чешће се налази у брдском и нижем планинском региону на надморским висинама од 300 до 1000 m. Насељава само северно експониране стене. Ramonda serbica са другим биљкама образује реликтне хазмофитске заједнице од којих су најзначајније Ceterachi-Ramondaetum serbicae и већи број заједница типа Musco-Ramondetum serbicae.[1] Такође на стаништима где се преклапа са Ramonda nathaliae, у зонама симпатрије, образује субасоцијацију Ceterachi-Ramondetum serbicae ramondetosum nathaliae.[4]
Због неприступачности највећег дела станишта, није примећено опадање бројности популација ове биљке. Међутим приступачни делови станишта (стене поред путева) као и мале локалне популације су у великој мери смањене и на ивици су нестанка због експлоатације од стране сакупљача.[1] Према истраживањима у источној Србији (Сићевачка клисура, Јелашничка клисура, клисуре северних падина Шар планине) бројност популације на 5 m² варира од 10-350 јединки. У узрасној структури претежно се јављају репродуктивни адулти. Млађе узрасне класе су честе у заједницама са маховинама.[1]
Колекционарско скупљање за хербарске збирке и ботаничке баште представља један од најзначајнијих фактора угрожавања. Биљка је такође угрожена и уништавањем природне шумске вегетације чиме се мењају микроклиматски услови, као и изградњом хидроакумулација у кањонима.[1]
У Србији је Ramonda serbica заштићена као природна реткост.
^Vladimir Stevanović, Marjan Niketić, Branka Stevanović: Chorological differentiation of endemo-relic species Ramonda serbica Panč. and R. nathaliae Panč. & Petrov. (Gesneriaceae) on the Balkan Peninsula. In: Botanika Chronika (Patras). Band 10, 1991, S. 507–515.
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
