Споменик совјетским војницима страдалим у нишком инциденту је новоизграђено спомен обележје са именима погинулих совјетских војника у нишком инциденту 7. новембра 1944 године, изграђен 2015. године испред Логора Црвени крст у Нишу, Спеменик је постављен на месту уклоњене некадашње пирамидалне плоче са уклесаним именима погинулих војника и њиховим посмртним остацима, након Титовог сукоба са Информбироом.[1][2][3]
Догађаји који су претходили спомен обележју
Повод за изградњу споменика био је Нишки инцидент — оружани сукоб између савезничких снага, Црвене армије и америчке авијације.[4] Инцидент се догодио 7. новембра 1944. године, убрзо по ослобођању Ниша, у коме су биле смештене снаге Црвене армије и Народноослободилачке војске Југославије.[5] Тога дана изненада је авијација САД напала град Ниш, а потом и колону возила Црвене армије која се кретала друмом Ниш — Алексинац.[6][7]
Званична верзија америчких војних власти је да је дошло до грешке и пријатељске ватре.[8]
Последице овог напада су неколико десетина мртвих и рањених међу војницима, али и међу цивилима. Материјална штета је такође била значајна. Убрзо је настала ваздушна борба у којој су оборена три америчка и три совјетска авиона.[9][10]
Списак погинулих војника Црвене армије 7. новембра 1944. на путу од Ниша до Алексинца.[4]
Официри
КОТОВ ГРИГОРИЈ ПЕТРОВИЧ — Генерал-лајтнант, рођ. 1902. у Разанску
НАЗДАРОВ АЛЕКСЕЈ МИХАИЛОВИЧ — Гардијски поручник, рођ. 1919. у Влкому
НАУМОВ ГРИГОРИЈ НИКОЛАЈЕВИЧ — Гардијски мајор, рођ. 1898. у Уроженецу код Санкт Петерсбурга
Списак црвеноармејаца на спомен обележју
Подофицири
КОВАЛЕНКО СЕМЕНА ПИМЕНОВИЧ — Водник, рођ. 1901. у Алтабскипу
КОЗЛОВ МИХАИЛ ИВАНОВИЧ — Водник-шофер, рођ. 1922. у Вологодскасу
ЛАЗУТКИН СЕРГЕЈ ИВАНОВИЧОСТАПЕНКО НИКОЛАЈ ИВАНОВИЧ — Старији водник, рођ. 1921. у Сумскаји
ПОМЕЛЈУК РОМАНА ПАНТЕЛЕВИЧ — Водник, рођ. 1911. у Виницкасу
ФИЛАТОВ КОРНЕЈ УЛЈАНОВИЧ — Старији водник, рођ. 1898. у Смоленску
ЧЕРНЕНКИЈ ФЕДОТ ФЕДОРОВИЧ — Млађи водник, рођ. 1922. у Свекаји
Прво спомен обележје
Тела погинулих совјетских пилота у нишком инциденту у пратњи војника из 13. корпуса НОВЈ на свечаном чину сахране положена су у заједничку гробницу удаљену око 90 метара од главног улаза у некадашњи нацистички концентрациони логор на Црвеном Крсту, поред жичане ограде, која је делила логорску улазну стазу и суседну коњичку касарну „Стеван Синђелић”.[4]
Ова локација је изабрана зато што су совјетски пилоти, по осолобођењу Ниша 14. октобра 1944. (због близине нишког аеродрома) били смештени у просторијама бившег логора на Црвеном крсту.
На гробном месту био је постављен споменик у виду пирамидалне плоче на којој је био уклесан текст следеће садржине:[11]
1922 — 1944
ЛЕТЧИКИ — ИСТРЕБИТЕЛИ
Л-Т КРИВОНОГИХ — МЛ ЛТ ШИПУЛЈА
ДМИТИЈ — ВИКТОР
ПЕТРОВИЧ — МИТРОФАНОВИЧ
ПОГИБЛИ В ВОЗДУШНОМ БОЈУ ЗА НАШУ ВЕЛИКУ РОДИНУ 7.11.1944.
Уклањање спомен обележја
Споменик погинулих совјетских пилота дуго време су обилазили грађани и сељаци Ниша и околине, полажући цвеће и венце, све до:
„
...избијања сукоба између Југославије и СССР-а, након доношења осуђујуће резолуције Информационог бироа против КПЈ и њеног политичког руководства. Након распламсавања сукоба са источноевропским земљама (1949) и окретања ка западним, почеле су прве принудне мере - брисање заслуга бораца Црвене армије у борбама за ослобођење Југославије
”
Почело се са уклањањем Стаљинових, Молотовљевих портрета и портрета истакнутих ратних генерала и маршала, а наставило се са уклањањем споменике и спомен-обележја палим црвеноармејцима. Тако се на удару нашло и спомен обележје погинулим Совјетима у нишком инциденту.[4]
Иницијатива за изградњу новог спомен обележја
Идеја да се нишки инцидент, достојно обележи једним пригодним спомеником, потекла је од историјског одељења Народног музеја у Нишу, поводом 70-те годишњице овог историјског догађаја. Историчари овог одељења до архивског материјала о првобитним гробним местима сахрањених совјетских пилота 7. новембра 1944. године дошли су након сређивања документације концентрационог логора на Црвеном крсту у Нишу. Мали број нишлија знао је да су погинули совјетски ваздухопловци сахрањени на улазу у сам логорски комплекс, и да су им Нишлије гробове одржавали све до почетка сукоба са Информбироом, када су они уклоњени и премештени у Јагодину.[4]
Како би се шира руска јавност подробније упознала са овим догађајем историчари Народног музеја Небојша Озимић и Александар Динчић, у склопу своје свакодневне едукативне активности упознавали су људе са историјским дешавањима у прошлости, везеаним за нишки инцидент 1944. Након једног од предавања ових историчара, Српско-руски хуманитарни центар у Нишу изразио је жељу да се на истом месту (где су сахрањени совјетски пилоти) подигне споменик на којем ће бити исписана имена погинулих совјетских војника, и тако обнови спомен обележје посвећено свим жртвама нишког инцидента.
Редослед активности
Дана 14. октобра2014. године, испред логорског комплекса Црвени Крст прво је положен камен-темељац за споменик посвећен погинулим војницима у нишком инциденту, са циљем да свечано буде откривен зна 70-ту годишњицу од победе над фашизмом и нацизмом у Европи. На позлаћеној спомен плочи, исписане су следеће речи:[4]
„
„9. МАЈА 2015. ГОДИНЕ НА ОВОМ МЕСТУ БИЋЕ ОТКРИВЕН СПОМЕНИК У СЕЋАЊЕ НА ПОГИНУЛЕ СОВЈЕТСКЕ ВОЈНИКЕ 7. НОВЕМБРА 1944. ГОДИНЕ ЗА НЕЗАВИСНОСТ СРПСКОГ НАРОДА У БОРБИ СА ФАШИЗМОМ!
Споменик тежак 38 тона направљен је од црвеног гранита. У облику је звонаре са месинганим звоном на врху и постаментом на коме је рељефна плоча са именима погинулих совјетских војника.
Спомен обележје страдалим црвеноармејцима у Нишу 7. новембра 1944.
Споменички комплекс
Натпис на споменику
Постамент споменика
Извори
^Да се не заборави – споменици и спомен обележја народноослободилачког рата, Народни музеј Ниш, 1968
^Златковић Србислав, Др Васев Цветан, Др Видаковић Гаврило, Димитровград 1877-1945, Институт за савремену историју, Бе-оград, 1989.
^История на Отечествената Война на България 1944-1945, том Втори (Участието на България в разгромяването на немско-фашистките войски на Балканите (септември-ноември 1944 г.), Иститут за военна история при Генералния щаб на Българската народна амрия, София, 1982
^ абвгдђАлександар Динчић, Бојана Симовић, Нишки инцидент, Нишки културни центар 2016.
^Драгољуб Ж.Мирчетић, Ваздушна бомбардовања Ниша у Другом светском рату 1941-1944, Ниш, 1998, 171-177.
^Централни архив у Москви РФ, ф. 866 нап, оп. 223502, д.3. Извештај добијен захваљујући Руском хуманитарном центру у Нишу.
^А. Тимофејев, Руси и Други светски рат у Југославији (Утицај СССР-а и руских емиграната на догађаје у Југославији 1941-1945), Београд, 2010.
^Драгољуб Ж.Мирчетић, Ваздушна бомбардовања Ниша у Другом светском рату 1941-1944, Ниш, 1998. стр.161
^Сећање Бранка Поповића на догађаје у Нишу од 14. октобра до 11. новембра 1944. године – изјава у студијском материјалу историјског одељења Народног музеја у Нишу.
^Лист Политика од 10. новембра 1944. године, Београд, број 11810, 5
^Народни музеј Ниш, Збирка предмета и докумената заточеника логора на Црвеном крсту. Препис оригиналног натписа на споменику погинулим совјетским ваздухопловцима у борби са америчким пилотима, 7. XI 1944. године.
Литература
Душко Грбовић, У данима ослобођења: О спомен-костурници бораца Црвене армије, Лист „Нови пут” од 16. октобра 2013. године.
