Осуђени сајбер криминалци су људи који су ухваћени и осуђени за сајбер криминал као што су упади у рачунаре или рачунарске мреже.[1] Сајбер криминал се може широко дефинисати као криминална активност која укључује информације о технолошкој инфраструктури, укључујући незаконит приступ (неовлашћени приступ), нелегално пресретање (по техничким средствима не-јавних преноса компјутерских података у, из или у оквиру рачунарског система), сметње података (неовлашћено оштећење, брисање, квар, измена или прикривање рачунарских података), систем сметње (ометање функционисања рачунарског система уношењем, преносом, оштећењем, брисањем, погоршањем, мењањем или сузбијањем компјутерских података), злоупотребе средстава, фалсификовања (или крађа идентитета) и електронска превара.[2]
У зачетку хакерске подкултуре и рачунарског подземља,[3] кривичне осуде биле су ретке, јер је било неформалног етичког кодекса који је праћен етичким хаковањем.[4] Заговорници хаковања су тврде да су мотивисани уметничким и политичким циљевима, али су често забринути због употребе кривичних средстава за њихово постизање.[5] Етичко хаковање подразумева пробијање поред безбедности рачунара из незлонамерних разлога и не чини штету, личи на проваљивање у кућу и гледање около.[6] Они уживају у учењу и раду са рачунарским системима, а овим искуством стекли су дубље разумевање електронске заштите.[6] Као што је компјутерска индустрија сазрела, особе са лошим намерама (хакери) ће се појавити да искористе компјутерске системе за личну добит.[6]
Године 2006, затворска казна од скоро пет година је изречена у Џенсон Џејмс Анчети, који је створио стотине зомби рачунара да обављају своје наредбе преко џиновских ботовских мрежа или ботнета. Он је затим продао бот мреже понуђачу који је дао највишу понуду који их је заузврат користио за DoS нападе.[8]
Од 2012. године, најдужа казна за сајбер криминал је изречена Алберту Гонзалезу на 20 година.[9]
Следеће најдуже казне су оне од 13 година за Мекс Батлера,[10] 108 месеци за Брајана Салцеда 2004. и потврђена 2006. године од стране 4. Окружног Апелационог суда у САД,[11][12] и 68 месеци Кевину Митнику 1999. године.[13]
Изјаснио се кривим за 4 федералне оптужбе за кршење Кода САД секције 1030, превара везаних за активности у вези с компјутерима, конкретно подсекције (a) (5) (A) (i), 1030 (a) (5) (B) (i) и 1030(b)[8]
8. мај 2006.
57 месеци затвора, конфисковање 1993 BMW и више од 58,000 америчких долара Повраћај од 15,000 америчких долара САД федералној влади за инфицирање војних компјутера[16][17]
Изјаснио се кривим по 56 оптужби за "несташлуке са подацима"[22][23]
12. септембар 2001.
Осам месеци "отвореног притвора", од стране Омладинског суда у Монтреалу, годину дана условне казне, ограничена употреба Интернета и мала новчана казна[23][24]
Изјаснио се кривим за крађу и хаковање дела која спадају у Закон о злоупотреби рачунара и 6 оптужби за намерно приступање сајтовима који садрже податке о кредитним картицама и коришћење ових информација за финансијску добит[27]
6. јул 2001.
Три године психијатријског лечења након достављања доказа да болује од менталног стања којем је потребно лечење, а не затворска казне[28]
2 оптужбе власти у вези хаковања и кршења шведског закона приватне безбедности, 1 одговорност за крађе идентитета по ИД-безбедности. Изјаснио се кривим по свим тачкама оптужнице у складу са тим.
13. октобар 2012.
80 сати друштвено корисног рада
320 сати подршке влади, одељењу безбедности и заштите идентитета
Упао у Саветодавну службу трудноће Велике Британије, и украо податке о пацијентима и оскрнавио веб страницу. Признао је кривицу за 2 тачке компјутерске злоупотребе.[20][21]
Изјаснио се кривим по једној тачки оптужнице за "Неовлашћени акт са намером да поквари дејство или спречавање / отежавање приступа рачунару". Бивши члан Team Digi7al. Крив за хаковање Морнарице САД, Националне просторно-обавештајне агенције, Министарства одбране, Конгресне библиотеке, и безброј других владиних / образовних институције.
Изјаснио се кривим за хаковање мобилног телефона познате Парис Хилтон и учествовање у нападу на прикупљање података фирме LexisNexis групе који је изложио личне податке од више од 300.000 потрошача[33]
13. септембар 2005.
11 месеци у поправном дому за младе у Масачусетсу[33]
Изјаснио се кривим по пет тачака оптужнице за "недозвољене радње са намером да ометају рад или спрече / ометају приступ компјутеру", 2 "неовлашћена приступа компјутеру са намером да почини друга кривична дела", 1 "неовлашћени приступ компјутеру са намером да почини друга дела ", и 1 "неовлашћени приступ компјутерским материјалима ". Хаковани атентат на сајт полиције Кента, Универзитета Кембриџ и Универзитета Оксфорд. Бивши члан NullCrew и рекао је да су продрли у сервере Министарства одбране (DoD), Пентагона, NASA, NSA, и других државних сајтова у Великој Британији.[35]
Намерно приступање савезним каматним рачунарима без дозволе чиме се спречава одобрен приступ и узрокује губитак већи од US$1,000[39]
16. мај 1990.
Три године условно и 400 сати друштвено корисног рада, на начин утврђен условним отпустом канцеларије за затворске казне и одобрењем од стране суда[39]
Изјаснио се кривим 11. августа 2004. године у једној тачки за намерно наношење или покушај да се изазове оштећење на заштићеном рачунару преко своје верзије Blaster computer worm[40]
28. јануар 2005.
18 месеци затвора и 100 сати друштвено корисног рада[41]
Незаконите употребе власничког софтвера (UNIX 3.2 code) owned by AT&T[1] и 2 тачке за сајбер преваре и три тачке међудржавног превоза украдене имовине.[42][43]
Признао да је крековао америчке и израелске компјутере, а изјаснио се кривим за заверу, погрешне инфилтрације компјутерског материјала, прекида употребе рачунара и уништавање доказа[46]
15. јун 2001.
Шест месеци друштвено корисног рада, годину дана условно, две године затвора условно и казна од US$18,000[46]